ANATOMIJA

Neurologija
O nama

Limbički sistem je deo moždanih struktura koje se nalaze sa obe strane talamusa, odmah ispod kore
velikog mozga. Predstavlja granične strukture (po kojima je dobio ime) oko bazalnih delova mozga.
Limbički sistem je veoma složen. Označava sveukupne krugove koji su zaduženi za kontrolu
emocionalnog ponašanja i motivacionih nagona. Ima značaja u procesima hranjenja, osećanja,
konfliktnih situacija, bežanja, seksualne reprodukcije, mirisa, spavanja i sanjanja, memorije. Zbog
složenosti samog sistema definisanje anatomskih struktura koje čine sistem je kontroverzno. S toga
ti samo neke.

m čine limbički režanj, orbitofrontalna kora, mediodorzalno jedro talamusa, prednja jedra
talamusa, septalno područije, amigdala, hipokamp, hipotalamus, delovi bazalnih ganglija, limbička
jedra srednjeg mozga.
 Komponente limbičkog sistema. Legenda: Delovi bazalnih ganglija (1),
edra talamusa (2), septalno područje (3), hipokampus (4), hipotalamus 5),
vno područije (6), amigdala (7).
dit: Zona Medicine®

Limbička kora je deo istoimenog režnja. O strukturama limbičkog režnja možete pogledati u video
predavanju. Centralno mesto u funkciji limbičkog sistema zauzima hipotalamus. On komunicira sa
svim nivoima limbičkog sistema u oba smera. Upućuje izlazne signale u retikularnu formaciju
moždanog stabla, gde se dalje prosleđuju u periferne nerve autonomnog nervnog sistema. Signale
još šalje ka dijencefalonu i u limbičke delove moždane kore. Najzad deo signala usmerava u svoj
infudibulum kako bi kontrolisao većinu sekretornih funkcija hipofize. Hipotalamus ne samo što
kontroliše limbički sistem, on upravlja većinom vegetativnih i endokrinih funkcija tela, kao i mnogim
oblicima emocionalnog ponašanja.

Hipotalamus je zadužen za kardiovaskularnu regulaciju, regulaciju telesne temperature (preoptičko

jedro), regulacija količine telesne vode, regulacija kontraktilnosti materice i lučenje mlaka iz dojki,
regulacija uzimanje hrane i funkcije sistema organa za varenje. Povezan je sa hipofizom i kontroliše
lučenje njenih hormona.

Tokom vremena kako se neurofiziologija razvijala, naučnici su sve više saznanja sticali izvođenjem
ogleda na životinjama.Tako je bilo i u slučaju hipotalamusa. Istraživači su otkrili da stimulacijom ili
destrukcijom ove strukture međumozga menja se i emocionalno ponašanje životinja i ljudi.
 aju stimulacija lateralnog hipotalamusa osim što izaziva žeđ i uzimanje hrane,
ti nivo aktivnosti ogledne životinje. Poneka to podrazumeva ispoljavan e besa i
položenje. Stimulacijom ventromedijalnog jedra i okolnih struktura izazivaju se reakcije
timulacije lateralnog dela: sitost, smirenost i smanjeno uzimanje hrane. Stimulacija
uskog područija oko periventrikularnog jedra koje se nalazi pored treće moždane komore dovodi do
pojave osećaja straha i reakcije kažnjavanja. Stimulacijom određenih područija napred i pozadi
hipotalamusa pobuđuje se seksualni nagon. U drugom slučaju istraživači su uzrokovali lezije
pomenutih zona, što je rezultiralo pojavom suprotnih efekata. Oštećenjem lateralnog hipotalamusa
obostrano smanjuje se, skoro prekida uzimanje hrane i vode. Životinja postaje pasivna, i gubi većinu
svojih nagona.

Limbički sistem zadužen je za „nagrade“ i „kazne“, odnosno percipira senzorne doživljaje kao prijatne
ili neprijatne. Električnom stimulacijom određenih limbičkih područija kod životinje javiće se ugodnost i
zadovoljstvo, a stimulacijom drugih strah, strepnja, napetost, bol. Shodno tome određene
komponente limbičkog sistema veoma utiču na ponašanje životinje. Od prijatnosti i zadovoljstva,
preko patnje, nelagodnosti i bola, do besa i borbenog ponašanja.

Hipokampus
 dstavlja veoma važnu strukturu limbičkog sistema. Jednim svojim krajem u kontaktu je
nim jedrima. Duž lateralnog ruba stapa se sa parahipokampalnim giru om, i tako
temporalni režnjem tj. sa korteksom. Skoro svaka senzorna informacija izaziva
og dela hipokampa. Glavni komunikativni put hipokampa je forniks, preko kog
komunicira sa talamusom, hipotalamusom i ostalim strukturama limbičkog sistema. Još jedna osobina
hipokama je hiperekscitabilnost sopstvenih ćelija što može dovesti do pojave epileptičkih napada.
Hipokamp je važan u procesima učenja.

Amigdaloidni kompleks

Amigdale se nalaze ispod moždane kore u blizini prednjeg pola temporalnih režnjeva. Amigdala
komunicira u oba smera sa hipotalamusom i ostalim komponentama limbičkog sistema. Ova
komponenta je uključena u funkcije mirisnog puta. Osim toga ona najverovatnije kontroliše ponašanje
osobe da ono bude adekvatno u svakoj prilici.

Celokupna uloga limbičkog sistema još uvek nije shvaćena u potpunosti. Za sada se pretpostavlja da
delovi kore limbičkog sistema posreduju između specifičnih područija moždane kore i subkortikalnih
limbičkih struktura koje su povezane sa ponašanjem. Shodno svemu napisanom znamo da limbički
sistem igra ključnu ulogu u ponašanju svake osobe, a preko hipotalamusa uloga se proširuje.

Literatura:
 CA., Hall JE. Medicinska fiziologija, jedanaesto izdanje, Beograd, Savremena
tracija 2008.
R. Anatomija centralnog nervnog sistema za studente medicine, Drugo izdanje,
dics, Novi Sad, 2003.

PCSK9 inhibitori – Lečenje Granulopoeza – radjanje

visokog nivoa holesterola leukocita

2 thoughts on “Limbički sistem i hipotalamus”

Pingback: Strah od neizvesnosti: kako ga pobediti? - Psihocentrala

Pingback: Sindrom iritabilnog creva- tajne ovog sindroma - Hronični umor, simptomi i lečenje

e closed.

ŠTA TRAŽITE?


 Home Predklinika
Co Medicine®, design by NNWeb
Interna medicina Hirurgija