INTELIGENCIJA

DEFINICIJA
 INTELIGENCIJA JE OPŠTA SPOSOBNOST POJEDINCA DA SVOJE MIŠLJENJE UPOTREBI ZA NOVE
ZAHTEVE. ONA JE OPŠTA DUHOVNA SPOSOBNOST PRILAGODJAVANJA NOVIM ZADACIMA I
USLOVIMA ŽIVOTA. (STOJILJKOVIĆ)
 INTELIGENCIJA JE SPOSOBNOST REŠAVANJA NOVIH ZADATAKA, PROBLEMA I SNALAŽENJA U
NOVIM SITUACIJAMA (KLEPARD I STEREN)
 BINE POD INTELIGENCIJOM PODRAZUMEVA:
- UVIDJANJE PROBLEMA I POTREBAN PRAVAC SVESTI KA NJEGOVOM REŠENJU.
- SPOSOBNOST ZA PRILAGODJAVANJE SIGURNOM I ODREDJENOM CILJU.
- MOĆ SAMOKRITIKE
 INTELIGENCIJA JE SPOSOBNOST APSTRAKTNOG MIŠLJENJA, SPOSOBNOST UČENJA, KAO I
SPOSOBNOST PRILAGODJAVANJA SREDSTAVA CILJU.(KATEL)
 INTELIGENCIJA JE OPŠTA SPOSOBNOST KOJA NE KVALIFIKUJE ČOVEKA ZA NEKU NAROČITU
OBLAST, ALI KOJA OMOGUĆAVA BRZO STICANJE TE KVALIFIKACIJE U SVAKOJ OBLASTI
(STEFANOVIĆ)
INTELIGENCIJA PREDSTAVLJA:

- SPOSOBNOST RAZLIKOVANJA BITNOG OD NEBITNOG,

- SPOSONOST RAZLIKOVANJA UZROKA I POSLEDICA,
- SPOSOBNOST SNALAŽENJA I ADAPTACIJE NA NOVE SITUACIJE,
- SPOSBNOST BRZOG UČENJA, KORIŠĆENJA NAUČENOG,
SPOSOBNOST REŠAVANJA ZADATAKA I PROBLEMA,
- SPOSOBNOST APSTRAKTNOG MIŠLJENJA, SAMOKRITIČNOST
(SPOSOBNOST DA SE PRIHVATE TUĐI STAVOVI),
- PRAKTIČNOST (SPOSOBNOST DA SE STEČENO ZNANJE
NAJJEDNOSTAVNIJE PRIMENI U PRAKSI).
PREDUSLOVI INTELIGENCIJE

 OČUVANA SVEST I PAŽNJA

 OČUVANO PAMĆENJE
 OČUVANO RASUĐIVANJE
 NEZAMORLJIVOST
 INVENTAR ZNANJA
 AFEKAT
 RAZVOJ INTELIGENCIJE
 ŽAN PIJAŽE PROCENJIVAO JE INTELIGENCIJU POMOĆU NAMERE U SAVLADAVANJU PREPREKE
KOJA SE NALAZI IZMEĐU OSOBE I CILJA
 RAZVOJ INTELIGENCIJE ODVIJA SE KROZ ČETRI FAZE
- SENZOMOTORNA FAZA (OD ROĐENJA DO 2. GODINE)
- PREOPERACIONA FAZA (OD 2. DO 5. GODINE)
- FAZA KONKRETNIH OPERACIJA (OD 5. DO 11. GODINE)-OPERATIVNO MIŠLJENJE
- FAZA FORMALNIH OPERACIJA (OD 11. GODINE DO ODRASLOG DOBA)-
APSTRAKTNO MIŠLJENJE
 U PRVIM GODINAMA RAZVOJ INTELIGENCIJE JE BRŽI I BOGATIJI DOK JE U KASNIJIM
GODINAMA SVE SPORIJI
 GORNJA GRANICA RAZVOJA INTELIGENCIJE
-15. DO 20. GODINE (TRANSFERZALNE STUDIJE)
- KOD DETETA SA VEĆIM UMNIM KOLIČNIKOM SAZREVANJE DUŽE TRAJE
(LONGITUDINALNE STUDIJE)
DETERMINANTE RAZVOJA INTELIGENCIJE
 NASLEĐE
- NASLEĐUJE SE PREDISPOZICIJA ZA INTELEKTUALNI KAPACITET
- STALNOST UMNIH KOLIČNIKA
- VARIJABILNOST KOD DECE U ISTOJ PORODICI
- RELATIVNA SLIČNOST/RAZLIKA IZMEĐU SRODNIKA
- INTELIGENCIJA USVOJENE DECE BLIŽA JE INTELIGENCIJI BIOLOŠKIH
RODITELJA NEGO USVOJITELJA
 FAKTORI SREDINE
- UTICAJ MIKROSREDINE (PORODICA) I MAKROSREDINE (DRUŠTVENI SISTEM)
- NAJIZRAŽENIJI UTICAJ U PRVIM GODINAMA ŽIVOTA
ANATOMSKO-FIZIOLOŠKE OSNOVE INTELIGENCIJE

 TEŠKO JE ODREDITI SPECIFIČNU ANATOMSKU LOKALIZACIJU INTELIGENCIJE

 ZNAČAJ FRONTOPARIJETALNE NEURONSKE MREŽE KLJUČNE ZA INTELEKTUALNE
PROCESE
 U MOZGU NEMA POSEBNIH CENTARA INTELIGENCIJE, A ONA NIJE U KORELACIJI SA
VELIČINOM MOZGA NITI SA NJEGOVOM TEŽINOM, ALI SE SMATRA DA KVALITET
INTELIGENCIJE ZAVISI OD BROJA MEĐUNEURONSKIH SPOJNICA (SINAPSI).
STRUKTURA INTELIGENCIJE
 INTELIGENCIJA JE SLOŽENA PSIHIČKA FUNKCIJA KOJA SE SASTOJI OD JEDNE OPŠTE I
NIZA POSEBIH SPOSOBNOSTI
 FAKTORSKE TEORIJE INTELIGENCIJE
1. SPIRMANOVA DVOFAKTORSKA TEORIJA INTELIGENCIJE
- U SVIM ČOVEKOVIM AKTIVNOSTIMA UČESTVUJU 2 FAKTORA
G FAKTOR- OPŠTE INTELEKTUALNE SPSOBNOSTI
S FAKTOR – SPECIFIČNE INTELEKTUALNE SPSOBNOSTI
- SVAKO PROSEČNO INTELIGENTAN RASPOLAŽE OPŠTOM INTELIGENCIJOM
A UZ TO POSEDUJE JEDNU ILI VIŠE POSEBNIH SPOSOBNOSTI
2. TERSTONOVA MULTIFAKTORSKA TEORIJA
S FAKTOR - (SPECIJALNI ILI PROSTORNI FAKTOR)- SPSOBNOST ZAMIŠLJANJA I
PREDSTAVLJANJA ODNOSA U PROSTORU
P FAKTOR - (PERCEPTIVNI)- SPOSOBNOST BRZOG I TAČNOG OPAŽANJA
OBJEKATA, NJIHOVIH KARAKTERISTIKA I
MEĐUSOBNIH RAZLIKA
N FAKTOR (NUMERIČKI) – SPOSOBNOST IZVOĐENJA PROSTIH I RUTINSKIH

RAČUNSKIH OPERACIJA
V FAKTOR (VERBALNI) – SPOSOBNOST RAZUMEVANJA REČI, NJIHOVOG
ODNOSA I SPSOBNOST
VERBALNOG ZAKLJUČIVANJA
M FAKTOR (MEMORIJA) – PAMĆENJE MATERIJALA BEZ LOGIČKOG SMISLA
W FAKTOR (VERBALNA FLUENTNOST) –BOGATSTVO REČNIKA, BRZO I LAKO

PRONALAŽENJE POTREBNIH REČI U LAKOM I

TEČNOM GOVORNOM IZRAŽAVANJU
R FAKTOR (REZONOVANJE) – SPOSOBNOST SHVATANJA ODNOSA,
3. KANTELOVA TEORIJA O FLUIDNOJ I KRISTALNOJ INTELIGENCIJI

GF – FLUIDNA INTELIGENCIJA
- NEZAVISNA OD VASPITANJA I ISKUSTVA
- U ZNATNOJ MERI USLOVLJENA NASLEĐEM

GC – KRISTALIZOVANA INTELIGENCIJA
- POVEĆAVA SE SA STICANJEM ZNANJA I ISKUSTVA
- OBUHVATA VISOKO ORGANIZOVANE VEŠTINE
RASUĐIVANJA
- DOSTIŽE SVOJ MAKSIMUM POSLE 20. GOD. ŽIVOTA I
NE OPADA SA STARENJEM
4. GILFORDOVA MULTIFAKTORIJALNA TEORIJA INTELIGENCIJE
PO GILFORDU, INTELEKT SAČINJAVA VEOMA VELIKI BROJ FAKTORA. NJEGOV MODEL
PARALELOPIPEDA IMA JEDNU STRANICU KOJU ČINE MENTALNI PROCESI ILI OPERACIJE,
DRUGU STRANICU KOJU ČINE ELEMENTI KOJI ULAZE U REŠAVANJE PROBLEMA, A TREĆA
STRANICA JE OD PRODUKATA U KOJIMA MOŽE DA SE JAVI SVAKA INFORMACIJA.

SVAKA OD OVIH STRANICA IMA ODREDJENI BOROJ ELEMENATA.

A) MENTALNI PROCESI ILI OPERACIJE
• KOGNCIJA C
• MEMORIJA M
• DIVERGENTNA PRODUKCIJA D
• KONVERGENTNA PRODUKCIJA N
• EVALUACIJA E
B) SADRŽAJ ELEMENATA NA OSNOVU KOJIH SE REŠAVA PROBLEM
• FIGURALNI SADRŽAJI F
• SIMBOLIČKI SADRŽAJ S
• SEMANTIČKI SADRŽAJ M -REČI
• BIHEJVIORALNI FAKTOR (B) IZVEDEN NA OSNOVU UOPŠTAVANJA ISKUSTVA ŠTA
DRUGI LJUDI MISLE OSEĆAJU I OPAŽAJU.

C) PRODUKT -KRAJNIJI REZULTAT MISAONOG PROCESA

• JEDINICE J, POJEDINAČNE STVARI
• KLASE C
• RELACIJE R
• SISTEMI S
• TRANSFORMACIJE T, PROMENE PROLAZNIH STANJA
• IMPLIKACIJE I, OČEKIVANJE, PREDVIDJANJE.
GARDNEROVA TEORIJA VIŠESTRUKIH INTELIGENCIJA
1. VIZUELNO-PROSTORNA (SPSOBNOST VIZUELIZACIJE
PROSTORA I OBJEKATA U NJEMU)
2. VERBALNO LINGVISTIČKA (SPSOBNOST KORIŠĆENJA
REČI)
3. LOGIČKO-MATEMATIČKA (LOGIKA, APSTRAKTNO
MIŠLJENJE I BROJEVI)
4. TELESNO-KINESTETIČKA (TELESNE AKTIVNOSTI I
SPSOBNOST KONTROLISANJA FIZIČKIH POKRETA)
5. MUZIČKO-RITMIČKA (RITAM, MUZIKA I SLUH)
6. INTERPERSONALNA (INTERAKCIJA SA DRUGIM
LJUDIMA)
7. NATURALISTIČKA (RAZUMEVANJE PRIRODE I
POVEZANOSTI SA PRIRODOM)
8. EGZISTENCIJALNA (FILOZOFSKO POIMANJE ŽIVOTA)
9. INTRAPERSONALNA(INTROSPEKCIJA I
SAMOREFLEKSIVNOST)
ISPITIVANJE INTELIGENCIJE

KLINIČKI TEST

 SLUŽI ZA RUTINSKO ISPITIVANJE SA CILJEM DOBIJANJA GLOBALNE ORJENTACIJE U

DIFERENCIRANJU PROSEČNE, ISPODPROSEČNE I NADPROSEČNE INTELIGENCIJE
 ISPITIVANJE TREBA PRILAGODITI PACIJENTU
 NEOPHODNA JE SARADNJA PACIJENTA
1. INVENTAR ZNANJA
 OCENA KVANTUMA ZNANJA KOJIM PACIJENT RASPOLAŽE, KAO I NJEGOVU
UPOTREBLJIVOST U ODNOSU NA ONO ŠTO SE OČEKUJE PREMA STAROSTI I
OBRAZOVANJU PACIJENTA.
 ISPITUJE SE ŠKOLSKO ZNANJE
 KREĆE SE OD LAKŠIH KA TEŽIM PITANJIMA

2. SPOSOBNOST APSTRAKTNOG MIŠLJENJA

 PROCENJUJE SE U KOJOJ MERI PACIJENT KORISTI POJMOVE I UOČAVA SLIČNOSTI I
RAZLIKE MEĐU NJIMA
 PROCENJUJE SE BROJNOST POJMOVA KOJE PACIJENT NA ADEKVATAN NAČIN
KORISTI U KONVERZACIJI
3. SPOSOBNOST RASUĐIVANJA

 PROCENJUJE SE NA OSNOVU MOGUĆNOSTI PACIJENTA DA ANALIZIRA UZROKE, TOK I

POSLEDICE POJAVA
 VERBALNI TESTOVI („ZAŠTO SE ČOVEK ŽENI A DEVOJKA UDAJE“)
 OŠTEĆENO RASUĐIVANJE MANIFESTUJE SE KAO:
- POVRŠNO (PRIMITIVNO) RASUĐIVANJE –NESHVATANJE SUŠTINE UZROKA I
POSLEDICA POJAVA I ZBIVANJA
-NELOGIČNO (BIZARNO) RASUĐIVANJE- POREMEĆAJ MIŠLJENJA ILI DRUGIH
PSIHČKIH FUNKCIJA

4. SPOSOBNOST UOČAVANJA BITNOG

OGLEDA SE U SPSOBNOSTI PACIJENTA DA U KARAKTERISTIKAMA, MEĐUODNOSIMA

PREDMETA I POJAVA PREZENTUJE NAJZNAČAJNIJE ELEMENTE
TESTOVI INTELIGENCIJE

 TESTOVI INTELIGENCIJE SE KORISTE ZA ODREĐIVANJE STEPENA OŠTEĆENJA

INTELIGENCIJE
 MOGU BITI VERBALNI I NEVERBALNI, INDIVIDUALNI I GRUPNI
 NEDOSTACI TESTOVA INTELIGENCIJE (ŠTERNIĆ)
- NISU SASVIM POUZDANI POKAZATELJI INTELEKTA
- ONI SU INDIKATORI ORJENTACIONE VREDNOSTI, SAMO APROKSIMATIVNO
TAČNI
- NISU POUZDAN FAKTOR U PROGNOZI USPEHA U ŽIVOTU I POSLU
- SVAKI OD TESTOVA MERI RAZVIJENOST I DIMENZIJE NEKIH SPSOBNOSTI VIŠE
OD DRUGIH
BINE-SIMONOV TEST
 KORISTI SE ZA ISPITIVANJE OPŠTE INTELIGENCIJE
 POMOĆU OVOG TESTA NAĐEN JE NAČIN ZA BROJČANO IZRAŽAVANJE STEPENA
INTELIGENCIJE ODNOSNO KOEFICIJENTA INTELIGENCIJE

IQ = X 100

 MENTALNI UZRAST –BROJČANO IZRAŽENA OCENA USPEHA U REŠAVANJU

STANDARDIZOVANIH ZADATAKA
 >110 – NATRPROSEČNA INTELIGENCIJA
90 – 110 – PROSEČNA INTELIGENCIJA
<90 – OŠTEĆENJE INTELIGENCIJE
 WEKSLER-BELVJU SKALA (WB)
 KORISTI SE ZA INDIVIDUALNU PROCENU
 SASTOJI SE OD 10 SUBTESTOVA SPOSOBNOSTI, RAZVRSTANIH U DVE GRUPE : VERBALNI I NEVERBALNI
 VERBALNI DEO SKALE: - OPŠTA INFORMISANOST
- OPŠTE SHVATANJE
- NALAŽENJE SLIČNOSTI
- RAČUNANJE (ARITMETIČKO REZONOVANJE)
- PONAVLJANJE BROJEVA (UNAPRED I UNAZAD)
 NEVERBALNI DEO SKALE: - DOPUNA NEPOTPUNIH SLIKA (DOPUNA)
- SVRSTAVANJE SLIKA (STRIP)
- KOCKA MOZAIK (KOSOV TEST, KOHS)
- SKLAPANJE FIGURA
- ŠIFRIRANJE (ŠIFRA)
 NA OSNOVU 10 SUBTESTOVA VRŠI SE KVANTITATIVNA ANALIZA
 NA OSNOVU REZULTATA NA VERBALNOJ I NEVERBALNOJ SKALI DOBIJA SE SKUPNI IQ, VERBALNI IQ I
MANIPULATIVNI IQ
Klasifikacija nivoa ineteligencije za WB skalu

Nivo Granični IQ % populacije

Izuzetno inteligentni 128 i iznad 2,2
Visoko inteligentni 120-127 6,7
Bistri normalni 111-119 16,1
Prosečan 91-110 50,0
Tupi normalni 80-90 16,1
Granični slučajevi 66-79 6,7
Mentalno zaostali 65 i ispod 2,2
RASPODELA STANOVNIŠTVA PO STEPENU INTELIGENCIJE (STOILJKOVIĆ)
1.SA VRLO VISOKOM INTELIGENCIJOM IQ 120-140
2.SA VISOKOM INTELIGENCIJOM IQ 110-120
3.SA PROSEČNOM INTELIGENCIJOM IQ 90-110
4.SA FIZIOLOŠKOM TUPOŠĆU IQ 80-90
5.DEBILI IQ 50-80
6.IMBECILI IQ 20-50
7.IDIOTI IQ 0-20

DANAS JE OPOVRGNUT STAV O RAZLIČITIM INTELEKTUALNIM SPOSOBNOSTIMA POJEDINIH RASA I NACIJA.

RAZLIKE U INTELIGENCIJI MUŠKARACA I ŽENA: BEZNAČAJNE SU RAZLIKE U SAMOM KOLIČNIKU
INTELIGENCIJE, ALI POSTOJE RAZLIKE U SPOSOBNOSTIMA.
KOD DEVOJČICA NAGLAŠENA JE SPOSOBNOST KORIŠĆENJA REČI (V), ISPOSOBNOST MEHANIČKOG
PAMĆENJA (M).
KOD DEČAKA SU IZRAZITIJE: SPOSOBNOST IZNALAŽENJA OPŠTIH PRINCIPA ZAKONOMERNOSTI (R), KAO I
SPOSOBNOST OPERACIJA (N)
 POREMEĆAJI INTELIGENCIJE

 POREMEĆAJ NASTAO TOKOM INTELEKTUALNOG RAZVOJA- MENTALNA

RETARDACIJA ILI OLIGOFRENIJA
 POREMEĆAJ NASTAO NAKON RAZVOJNOG PERIODA USLED INTELEKTUALNOG
OSIROMAŠENJA- DEMENCIJE

ESKIROL - „DEMENTAN JE BOGATAŠ KOJI JE OSIROMAŠIO, OLIGOFREN OD UVEK

ŽIVI U SIROMAŠTVU, NIKADA NIJE BIO BOGAT“
 OLIGOFRENIJE
 PO MKB DUŠEVNA ZAOSTALOST JE STANJE ZAUSTAVLJENOG ILI NEPOTPUNOG
PSIHIČKOG RAZVOJA, KOJE SE NAROČITO KARAKTERIŠE POREMEĆAJEM ONIH
SPSOBNOSTI KOJE SE POJAVLJUJU TOKOM RAZVOJNOG PERIODA I KOJE DOPRINOSE
OPŠTEM NIVOU INTELIGENCIJE, KAO ŠTO SU KOGNITIVNE, GOVORNE, MOTORNE I
SOCIJALNE SPOSOBNOSTI.

 SVAKI DEFICIT INTELIGENCIJE KOJI JE NASTAO POD DEJSTVOM NEKE BOLESTI, U FAZI
KADA RAZVOJ INTELIGENCIJE JOŠ UVEK NIJE ZAVRŠEN (16 GOD.) TREBA UBRAJATI U
OLIGOFRENIJE.

 GUBITAK INTELIGENCIJE NAKON OVOG PERIODA SPADAO U DEMENCIJE.

 PRAKTIČNO TEŠKO JE RAZLUČITI DA LI JE REČ O PRAVOJ OLIGOFRENIJI, NASTALOJ

ZBOG DEFEKTA U RAZVOJU INTELIGENCIJE ILI JE REČ O EDUKATIVNOJ ZAOSTALOSTI,
NASTALOJ ZBOG NEDOSTATKA POZITIVNOG DEJSTVA SREDINE.
MKB – 1O
1. LAKA MENTALNA RETARDACIJA – IQ 50-70 – F70
2. UMERENA MENTALNA RETARDACIJA– IQ 35-49 – F71
3. TEŠKA MENTALNA RETARDACIJA – IQ 20-34 – F72
4. DUBOKA MENTALNA RETARDACIJA– IQ 0-20 - F73

ĆETVRTA OZNAKA U ŠIFRI MOŽE SE UPOTREBITI ZA OZNAČAVANJE STEPENA

UDRUŽENOG POREMEĆAJA PONAŠANJA
F7X.0 – BEZ, ILI MINIMALNI POREMEĆAJ PONAŠANJA
F7X.1 – ZNAČAJAN POREMEĆAJ PONAŠANJA KOJI ZAHTEVA PAŽNJU ILI TRETMAN
F7X.8 – DRUGI POREMEĆAJ PONAŠANJA
F7X.9 – BEZ NAPOMENE O POREMEĆAJU PONAŠANJA
 ETIOLOGIJA
PREMA VREMENU DELOVANJA, ŠTETNI FAKTRI MOGU BITI:

1. PRENATALNI : - UROĐENE GREŠKE METABOLIZMA

- HROMOZOMSKE ABERACIJE
- POREMEĆAJ RAZVOJA MOZGA I LOBANJE
- POREMEĆAJ FUNKCIJE ENDOKRINIH ŽLEZDI
- TOKSIČNA INFEKTIVNA OŠTEĆENJA PLODA
2. PERINATALNI: -PREVREMENI POROĐAJ
- POROĐAJNA TRAUMA I ASFIKSIJA
3. POSTNATALNI: - INFEKCIJE; POSTVAKCINALNE KOMPLIKACIJE; EPILEPSIJA; TRAUMA;
MALNUTRICIJA
4. SOCIJALNI I PSIHIČKI FAKTORI: - SOMATSKA OBOLJENJA
- SOCIJALNA DEPRIVACIJA
- NEZAINTERESOVANOST RODITELJA
LAKA DUŠEVNA ZAOSTALOST IQ 50-70
 ZASTUPLJENOST U OPŠTOJ POPULACIJI 5-8‰
 UMNI UZRAST 7-12 GODINA
 BEZ DEGENERATIVNIH STIGMATA
 INTELEKTUALNI DEFICIT SE OBIČNO ISPOLJAVA U ŠKOLI
 POTREBNA IM JE ZAŠTITA, NADZOR I ČESTA KONTROLA
 MIŠLJENJE JE KONKRETNO, SA MALOM SPOSOBNOŠĆU KORIŠĆENJA APSTRAKTNIH
POJMOVA. OSLABLJENO IM JE SHVATANJE, NE RAZLIKUJU BITNO OD NEBITNOG, NEDOSTAJE
IM LOGIČKO RASUĐIVANJE. USREDSREĐIVANJE PAŽNJE JE OSLABLJENO. PAMĆENJE MOŽE
BITI INTAKTNO.EMOCIJE ISPOLJAVAJU OTVORENO I DIREKTNO. SUGESTIBILNI SU.
 PREMA TEMPERAMENTU RAZLIKUJEMO:
1. ERETIČNI TIP – RAZDRAŽLJIVI, IMPULSIVNI, U STALNOM PM NEMIRU, AFEKTIVNO
NEURAVNOTEŽENI, NEPREDVIDIVI
2. TORPIDNI TIP – POVUČENI, INERTNI, ZAVISNI, SUGESTIBILNI, PRIVRŽENI ONOM KO SE
O NJIMA STARA
 UMERENA DUŠEVNA ZAOSTALOST IQ 35-49
 ZASTUPLJENOST U OPŠTOJ POPULACIJI 1,2-1,8 ‰
 UMNI UZRAST JE NA NIVOU DETETA OD 6 GODINA
 SIMPTOMI VIDLJIVI VEĆ NEKON POROĐAJA
 IMA DOSTA DEGENERATIVNIH STIGMATA (FIZIČKE ABNORMALNOSTI KAO ŠTO JE
PAREZA ILI PARALIZA EKSTREMITETA, NEUOBIČAJENI OBLIK GLAVE)
 ČESTA UDRUŽENOST SA AUTIZMOM, EPILEPSIJOM, NEUROLOŠKIM OBOLJENJIMA
 NE MOGU DA SE STARAJU O SEBI
 MOGU DA NAUČE JEDNOSTAVNE PRAKTIČNE POSLOVE
 GOVOR JE SIROMAŠAN, ARTIKULACIJA I MODULACIJA LOŠI. MIŠLJENJE JE
KONKRETNO, PAMĆENJE REDUKOVANO I MEHANIČKO.
 ČESTO SU SEKSUALNO AGRESIVNI, SKLONI SODOMIJI
 MOGU BITI ERETIČNI I TORPIDNI
TEŠKA DUŠEVNA ZAOSTALOST IQ 20 - 34

 UMNI UZRAST 3 GODINE

 ČESTA UDRUŽENOST SA TELESNIM OŠTEĆENJIMA
 PSIHOMOTORNI RAZVOJ USPOREN
 OSKUDAN GOVOR, SVEDEN NA MALI FOND REČI
 NISU U STANJU DA VEŽBANJEM BILO ŠTA NAUČE, JEDINO MINIMUM
KOMUNIKACIJE
 MOGU DA STEKNU OSNOVNE HIGIJENSKE NAVIKE
DUBOKA DUŠEVNA ZAOSTALOST IQ 0-20

 UMNI UZRAST ODGOVARA DETETU OD 2 GODINE

 ZASTUPLJENOST U OPŠTOJ POPULACIJI 0,3 ‰
 UDRUŽENA SA TEŠKIM TELESNIM OŠTEĆENJIMA ( KONGENITALNE
APLAZIJE DELOVA MOZGA, PORENCEFALIJA, DISPROPORCIJA GLAVE
I TELA)
 NE NAUČE DA GOVORE ILI ISPUŠTAJU NEARTIKULISANE GLASOVE
 NE MOGU SAMOSTALNO DA SE HRANE, NE KONTROLIŠU SFINKTERE,
NEKADA NE NAUČE DA HODAJU, NEKI NE MOGU DA SEDE.
 UDRUŽENOST SA EPILEPSIJOM
 NAJČEŠĆE SU ERETIČNI
 DEMENCIJE
 DEMENCIJA PREDSTAVLJA GUBITAK STEČENIH INTELEKTUALNIH FUNKCIJA
 PREMA EJU DEMENCIJA JE GLOBALNO, DUBOKO I PROGRESIVNO PSIHIČKO PROPADANJE
KOJE MENJA OSNOVNE INTELEKTUALNE FUNKCIJE I DEZINTEGRIŠE SOCIJALNO
PONAŠANJE
 OSNOVNE ODLIKE:
- INTELEKTUALNO PROPADANJE
- OŠTEĆENJE PAMĆENJA (TEŽE OŠTEĆENO PAMĆENJE ZA NOVIJE NEGO ZA
STARIJE DOGAĐAJE; NESIGURNA ORJENTACIJA, KONFABULACIJE)
- POREMEĆAJ MIŠLJENJA (USPORENO I INKOHERENTNO, SUMANTE IDEJE)
- NAGONSKO-AFEKTIVNA DEZINHIBICIJA (POSTAJE NEUVIĐAVAN, GUBE
OSEĆAJ STIDA I OBZIRA, NE MOGU DA ODLOŽE NAGONSKE POTREBE;
AFEKTIVNA LABILNOST DO AFEKTIVNE INKONTINENCIJE
- POREMEĆAJ VOLJE –GUBITAK INTERESA I INICIJATIVE, REDUKCIJA AKTIVNOSTI
ZVISNO OD LOKACIJE PATOANATOMSKOG PROCESA, RAZLIKUJEMO DVA MODELA
NEUROPSIHOLOŠKE DETERIORACIJE: (KECMANOVIĆ)
1. KORTIKALNI MODEL (ALZHEIMEROVA BOLEST, PICKOVA BOLEST)
- PRIMARNO JE ZAHVAĆEN ASOCIJATIVN KORTEKS I SREDNJI TEMPORALNI
LOBUSI
- IZRAZITO INTELEKTUALNO PROPADANJE (PROPADANJE PERCEPCIJE,
UČENJA, RAČUNANJA, JEZIKA I PRAKSIJE ) UZ POJAVU AFAZIJE, AMNEZIJE,
AGNOZIJE, AKALKULIJE, APRAKSIJE
2. SUPKORTIKALNI MODEL (HUNTIGTONOVA, PARKINSONOVA WILSONOVA BOLEST)
- PRIMARNO SU ZAHVAĆENE SUPKORTIKALNE STRUKTURE
- PREOVLADAVAJU EKSTRAPIRAMIDALNI SIMPTOMI
- DEFICIT MEMORIJE NIJE DOMINANTAN
- POREMEĆAJ RASPOLOŽENJA, PAŽNJE I MOTIVACIJE, ŠTO SE KLINIČKI
MANIFESTUJE KAO PM USPORENOST, AFEKTIVNI I
EMOCIONALNI POREMEĆAJI
PREMA VRSTI OŠTEĆENJA MOZGA DEMENCIJE SE DELE NA 2 GRUPE

1. GLOBALNE – OVDE DOLAZI DO RAVNOMERNOG OŠTEĆENJA INTELEKTUALNIH

FUNKCIJA . INTELEKTUALNO-MNESTIČKA DEGRADACIJA PRAĆENA JE
GUBITKOM KRITIČKIH SPSOBNOSTI I SAMOKONTROLE. KRAJNJI STADIJUM JE
PSIHIČKO „OPUSTOŠENJE “ LIČNOSTI KOJA ŽIVI NA NIVOU BIOLOŠKO-
INSTINKTIVNOG BIĆA. (SENILNA DEMENCIJA)

2. LAKUNARNA – DELIMIČNI ISPAD NEKIH INTELEKTUALNIH FUNKCIJA.

SOCIJALNO PONAŠANJE JE RELATIVNO SUFICIJENTNO. (ATEROSKLEROTIČNA
DEMENCIJA)
PREMA MOGUĆNOSTI REPARACIJE DEMENCIJE SE DELE U DVE GRUPE:

1. TRAJNE
 PRESENILNE (PIKOVA DEMENCIJA, HANTIGTONOVA HOREJA, MORBUS ALZHAJMER)
 SENILNE
 ATEROSKLEROTIČNE
 PRESBIOFRENIJA

2. PRIVREMENE
 PARALYSIS PROGRESIVA
 DEMENCIJA ZBOG VITAMINSKE KARENCE
- ALKOHOLNA DEMENCIJA
- PELAGRINOZNA DEMENCIJA
 PSEUDODEMENCIJA
KARAKTERIŠE SE KOGNITIVNIM DEFICITOM SLIČNOM DEMENCIJI, ALI ZAPRAVO SE
RADI O REVERZIBILNOM STANJU, KOJE JE POSLEDICA PRIMARNOG PSIHIČKOG
POREMEĆAJA A NE ORGANSKOG
1. DEPRESIVNA DEMNCIJA – U DEPRESIJI PACIJENT MOŽE ISPOLJITI INTELEKTUALNI
DEFICIT, POREMEĆAJ PAMĆENJA I NESIGURNU ORJENTACIJU. PACIJENT SE ŽALI NA
NA KOGNITIVNE SMETNJE I ULAŽE MALO NAPORA TOKOM TESTIRANJA. LEČENJEM
DEPRESIJE POPRAVLJA SE I KOGNITIVNI DEFICIT
2. SHIZOFRENA DEMENCIJA – OVDE DOLAZI DO OŠTEĆENJA MIŠLJENJA,
AFEKTIVITETA I PONAŠANJA, DOK PAMĆENJE I ZNANJE OSTAJU INTAKTNI.
APSURDNO JE TO ŠTO PACIJENT SA LAKOĆOM REŠAVA SLOŽENE ZADATKE A NA
NAJJEDNOSTAVNIJE ZADATKE DAJE NELOGIČNE I NETAČNE ODGOVORE.
3. GANSER SINDROM („ZATVORSKA PSIHOZA“) – PACIJENT DAJE UVEK PRIBLIŽNO
TAČNE ODGOVORE. U OSNOVI JE KOMPLEKSAN POREMEĆAJ PAMĆENJA,
INTELIGENCIJE, PERCEPCIJE I SVESTI (HISTERIČNO SUMRAĆNO STANJE)
4. HISTERIČNA PSEUDODEMENCIJA – KARAKTERIŠE SE OPŠTIM
KOGNITIVNIM SMETNJAMA, REGRESIJOM U PONAŠANJU, I
NAGLAŠENOM ZAVISNOSTI OD DRUGIH OSOBA.
JAVLJA SE KOD STARIJIH, ŽENSKIH OSOBA
POKRETAČ MOŽE BITI PSIHOLOŠKI GUBITAK

5. SIMULIRANA DEMENCIJA – GUBITAK PAMĆENJA JE GLAVNI I

IZOLOVANI SIMPTOM, KOJI MOŽE BITI PRAĆEN MUTIZMOM I
NESARADNJOM PACIJENTA.