ORUĐA ZA NABIJANJE

MATERIJALA
• Sva oruđa koja se upotrebljavaju za nabijanje materijala
pri izradi zemljanog trupa, dele se, na tri grupe, i to:
1. statička, (koja vrše nabijanje pritiskom),
2. dinamička, (koja vrše nabijanje udarom) i
3. vibraciona, (koja vrše nabijanje vibracijom).
• U statička oruđa spadaju valjci i „Ježevi".
• Valjci mogu biti parni, motorni (težina od 5 do 30 1) i
pneumatski (težine 45-50 g).
• Ježevi su obični glatki valjci sa bodljama u vidu
zarubljene kupe.
• Mogu biti bez sopstvenog pogona, namenjeni za
vuču, na primer pomoću traktora, obično guseničara.
• Valjci mogu biti i kombinovani sa ježevima tako da je
na prednjoj osovini oruđa jež a pozadi valjak.
• Pneumatski valjci su dvoosovinska samohodna oruđa, sa
većim brojem točkova na svakoj osovini.
• Broj točkova na jednoj osovini je za jedan više nego na
drugoj I obično su od pune gume.
• (Pritisak od 20 do 50 kg/cm³)
• Dinamička sredstva za nabijanje materijala jesu udarni
nabijači na dizalicama i tzv.,žabe“.
• „Žabe" rade na principu eksplozije mešavine benzina i
vazduha, pri čemu nabijač skače i pomera se unapred.
• Postiže se oko 50 udara u minuti.
• Vibraciona oruđa najefikasnije nabijaju materijal, i to
ravnomerno na dubini do 20 metara.
• Služe za nabijanje nevezanih, sitnozrnih materijala
(nevezana zemlja, pesak, šljunak).
• Sastoje se iz čeličnog korita u kome je smešten motor
pod nagibom sa ekscentrom, koji izaziva vibracije.
• Postoje dve vrste oruđa, i to vibrosoli i vibromaksi.
• Razlika između njih je u tome, što vibrosoli imaju
fiksiran motor u jednom položaju, dok kod
vibromaksa nagib može da se menja, čime
se postiže kretanje u dva smera.