6.

предавање

ГЛОБАЛНА ПРОЦЕДУРА У
КЊИГОВОДСТВУ

Др Војислав Секерез
6. Помоћне књиге
• Разлози за формирање помоћних
књига:
1. непрегледност главне књиге
изазвана великим бројем појединачних
рачуна, који се воде за један имовински
део или обавезу и
2. проблем поделе рада
• Формирање помоћне књиге зависи од
броја појединачних рачуна који се воде
за дати облик имовине или обавеза и од
броја економских промена које настају у
вези са њима.
• За разлику од дневника и главне књиге,
који представљају обавезне књиге у
систему двојног књиговодства, помоћне
књиге се формирају по потреби – нису
обавезна евиденција.
• Помоћна књига се формира издвајањем
појединачних рачуна који се тичу
једног имовинског дела или обавезе из
главне књиге, а уместо тих појединачних
рачуна у главну књигу се уноси њихов
синтетички (збирни) рачун.
• Формирањем помоћних књига растере-
ћује се главна књига.
Пример:
• Предузеће “Н” има 600 купаца и за
сваког купца води посебан рачун. Ови
рачуни се налазе у главној књизи, што
уз остале рачуне, којих има 2400 чини
главну књигу непрегледном.
• Рачуни на којима се води евиденција о
потраживањима од сваког појединачног
купца биће зато издвојени у помоћну
књигу купаца, а у главној књизи ће
уместо њих бити отворен збирни –
синтетички рачун Купци, преко кога ће
бити обухватане промене потраживања
према свим купцима заједно.
• Ово значи да се из помоћне књиге
купаца може утврдити колика су
потраживања према појединачним
купцима, док синтетички рачун Купци у
главној књизи показује збирно
потраживање предузећа према свим
купцима.
• Најчешће се отварају помоћне књиге за
купце, добављаче, материјал, готове
производе, робу, основна средства, и
сл.
• На издвојеним појединачним (простим)
рачунима економске промене се могу
исказивати не само вредносно, већ и
количински, као што је случај са
аналитичком евиденцијом залиха
материјала, робе или готових
производа.
• Појединачни рачуни који се налазе у
једној помоћној књизи се односе према
њиховом синтетичком (збирном) рачуну
као делови према целини.
• Стога збир промета и салда свих
издвојених појединачних рачуна треба
да буде једнак промету и салду њиховог
синтетичког рачуна.
• Подела рачуна према степену
сложености:
- синтетички рачуни
- субсинтетички рачуни
- прости – појединачни рачуни
• У неким ситуацијама се врши
вишестепено рашчлањавање
синтетичког рачуна, чиме настају
субсинтетички рачуни. Они су делови
синтетичког рачуна, али су истовремено
збирни рачуни за све просте рачуне
унутар њих.
Пример:

• Купци – синтетички рачун

• Купци у земљи – Купци у иностранству
– субсинтетички рачуни
• Купац А, Купац Б, ...... – појединачни
односно прости рачуни.
• Аналитички рачуни су сви рачуни који
настају рашчлањавањем неког сложеног
рачуна.
Аналитички = прост рачун
• Израз аналитички означава само да
рачун припада неком сложеном рачуну,
али не указује на степен његове
сложености.
• На пример, рачун Купци у земљи и
појединачни рачуни купаца (А,Б,Ц...) су
аналитички у односу на рачун Купци,
али је први рачун сложен а други прост.
• Прости рачуни су рачуни који се више
не могу рашчлањавати.
• Економске промене се обухватају прво
на најнижем нивоу рашчлањавања,
односно на простим рачунима, а потом
се синтетизују и преносе на збирне
рачуне у главној књизи.
• При коришћењу ручне преносне методе
могуће је да се услед грешака јави
неслагање између синтетичког и њему
припадајућих аналитичких рачуна.
• Инструмент којим се проверава
сагласност промета и салда између
главне и помоћних књига (између
синтетичког и аналитичких рачуна)
назива се прометни лист.
• Прометни лист се у циљу контроле
тачности књижења саставља за сваку
помоћну књигу.
• Прометни лист је списак свих рачуна
помоћне књиге који припадају неком
синтетичком рачуну са прегледом
промета и салда.

Р.б Назив Промет Салдо

рачуна Дуг. Потр. Дуг. Потр.
• Сагласност промета и салда
аналитичких и њиховог синтетичког
рачуна показује да при преносу
промена са аналитичких на синтетички
рачун није направљена грешка.
Пример:

Биланс стања
1. Основна сред. 3000 1. Сопствени кап. 4000
2. Роба 2000 2. Добављачи 2000
3. Текући рачун 1000
6000 6000
• Отворити главну књигу и помоћну
књигу робе, ако се на залихама налази:
- 500 кг робе А по набавној цени од 2
по ком
- 250 ком робе Б по набавној цени од 4
по ком.
• Евидентирати следеће економске
промене:
1. Купцима је продато робе за 2400 и
то: купцу “Ц” за 1000 и купцу “Д” за
1400.
2. Продато је 400 кг робе “А” и 200
комада робе “Б”.
3. Купци су уплатили на текући рачун
2000 и то: купац “Ц” 800, а купац “Д”
1200.
• Саставити прометни лист купаца и робе.
7. Предзакључна књижења

• На крају пословне године, састављени

Пробни лист, као преглед промета и
салда свих рачуна главне књиге,
исказује књиговодствено стање
имовине, које из бројних разлога није
једнако стварном стању.
• И поред настојања да се књиговодствено
обухвате све рачуноводствене категорије
и све документоване економске промене
које се на њима догађају, књиговодствено
стање најчешће није једнако стварном
стању, а разлози за одступање су:
1. погрешна књижења,
2. недокументоване економске промене,
3. нереалне вредности на појединим
рачунима стања и успеха,
4. мешање различитих рачуноводстених
категорија на једном рачуну и др.
• 1) Ако се књижење изврши на
погрешним рачунима или се на правим
рачунима прокњиже погрешни износи,
такве грешке се не могу уочити путем
аутоматске контроле тачности уграђене
у систем двојног књиговодства, јер није
нарушена ни рачуноводствена једнакост
ни однос између књига (дневника и
главне књиге, главне и помоћних
књига).
• Последица је одступање
књиговодственог од стварног стања.
• 2) Недокументоване промене су
промене које су се десиле и измениле
стање имовине и обавеза, али нису
књиговодствено обухваћене јер о њима
не постоји писани докумнт.
• На пример, мањкови и вишкови на
имовини.
• Постојање оваквих промена је могуће
утврдити само упоређењем
књиговодственог и стварног стања
имовине.
• 3) Вредност појединих имовинских
делова може да буде нереално
приказана због:
- оштећења залиха
- демодиране робе
- неконкурентних готових производа
- потраживања чија је наплата
неизвесна.
• Овакве промене се могу открити само
увидом у стварно стање, а
књиговодствено се обухватају тек након
што се поређењем књиговодственог са
стварним стањем утврде разлике, које
се потом на основу формираних
докумената књиже.
• Због свега наведеног се на крају
године, пре састављања биланса, мора
утврдити стварно стање имовине.
• Стварно стање имовине се утврђује
инвентарисањем.
• Упоређењем књиговодственог стања
(исказаног у Пробном листу) и стварног
стања (исказаног у Инвентару)
откривају се разлике, које морају да
буду отклоњене, јер биланс треба да
исказује стварну слику о имовини
предузећа.
• Књижења којима се књиговодствено
стање усклађује са стварним стањем се
означавају као предзакључна књижења.
• Она се врше након израде Пробног
листа и Инвентара имовине, а пре
Формалног закључка књига и Годишњег
обрачуна.
• Сврха предзакључних књижења се
састоји у усаглашавању
књиговодственог и стварног стања.
• Тек након тога саставља се Биланс који
би требало сада да приказује праву
слику о вредности имовине предузећа.
8. Закључни лист
• Након спроведених предзакључних
књижења (књижење вишкова,
мањкова, смањења вредности имовине
и сл.) може се приступити изради
биланса и утврђивању резултата, јер је
књиговодствено стање на основу кога
се ови биланси састављају изједначено
са стварним стањем.
• Циљ састављања Закључног листа је да
се:
- изврши контрола сагласности књижења
извршених у дневнику и главној књизи,
- припреме подаци за формалан закључак
књига,
- припреме подаци за састављање
биланса стања и биланса успеха.
• За разлику од Пробног листа који се
саставља месечно или тромесечно,
Закључни лист се саставља само пре
израде биланса.
• Закључни лист је списак свих рачуна
главне књиге са подацима о промету и
салду.
• Једина разлика у односу на пробни лист
је што закључни лист садржи и колоне
за биланс стања и биланс успеха.
• Зато се он често зове и проширени
пробни лист.
 Промет Салдо Биланс Биланс
Р (бруто биланс) (салдо биланс) стања успеха
Б Назив
рачуна Дуг. Потр. Дуг. Потр. Акт. Пас. Расх. При.
• 1. Збир промета стране дугује свих
рачуна главне књиге и мора да буде
једнак збиру промета стране потражује
(колона Бруто биланс), али и промету
дневника. Путем провере сагласности
промета дневника и главне књиге се
проверава тачност књижења.
• 2. У салдо билансу се у дуговној колони
налазе салда свих активних рачуна и
рачуна расхода, а у колони потражује
салда свих пасивних рачуна и рачуна
прихода. Услед тога збир колоне дугује
мора да буде једнак збиру колоне
потражује.
• 3. Утврђена салда се из Колоне салдо
биланс уносе у колоне биланса стања и
успеха. У биланс стања ће ући салда
активних и пасивних рачуна, а у биланс
успеха салда рачуна прихода и расхода.
• Након попуњавања колона Биланс
стања и биланс успеха, ниједан од ова
два финансијска извештаја неће имати
равнотежу због оствареног
финансијског резултата.
• Разлика између колона актива и пасива
ће бити једнака разлици између колона
приходи и расходи.
• Тек након уноса те разлике
(остваренеог резултата) у мању колону
биланса стања и успеха, оба биланса ће
стећи равнотежу.
9. Формалан закључак књига

• Врши се на крају године, уочи израде

биланса из разлога:
1. Подвајања пословања између две
пословне године
2. Ослобађања рачуна од промета који
се на њима кумулира
3. Обезбеђења података за потребе
рачуноводствене анализе
• Подсећање:
- Формално закључити рачун значи
изравнати промет леве и десне стране
рачуна уношењем салда за изравнање
на мању страну.
- Усаглашени збир промета обе стране
се подвлачи са две паралелне линије,
након чега је свако књижење неважеће.
- Закључак рачуна успеха се врши
преко Рачуна добитка и губитка, а
закључак рачуна стања преко Рачуна
изравнања.
10. Годишњи обрачун
• Путем годишњег обрачуна управа
предузећа полаже рачун према
власницима, повериоцима, држави,
запосленима и другим интересентима о
томе са каквим је успехом водила
предузећа.
• Годишњи обрачун обухвата:
1) Биланс стања
2) Биланс успеха
3) Извештај о новчаним токовима
4) Извештај о променама на сопственом
капиталу
5) Напомене уз финансијске извештаје
• Из биланса стања корисници могу да
стекну увид о имовинском и
финансијском положају (стању)
предузећа.
• Из биланса успеха се може стећи слика
о приносном положају (зарађивачкој
способноси) предузећа.
• Из биланса новчаних токова се може
сазнати о приливима и одливима
готовине у току године, односно како је
готовина стицана и како је коришћена.
• Приливи и одливи готовине се деле на:
- приливе и одливе из пословне
активности
- приливе и одливе из активности
инвестирања
- приливе и одливе из активности
финансирања.
• Биланс новчаних токова треба да укаже
на способност предузећа да ствара
готовину.
• Стога се на основу њега процењује
ликвидност – способност предузећа да
измирује своје финансијске обавезе.
• Извештај о променама на сопственом
капиталу је првенствено намењен
власницима и у њему се наводе све
промене које су у току године мењале
(повећавале и смањивале) висину
капитала.
• Напомене (белешке) уз финансијске
извештаје пружају додатна и детаљнија
објашњења појединих билансних
позиција.
• На пример, у напоменама ће по потреби
бити извршено детаљније
рашчлањавање појединих билансних
позиција. Циљ је да се пруже додатне
драгоцене информације корисницима, а
биланс се са друге стране растерећује
непотребних информација, јер су у
њему информације приказане само
збирно.
• У напоменама такође могу да буду
наведене методе процењивања које су
коришћене приликом вредновања
појединих облика имовине. Уколико је
дошло до промене метода у односу на
претходни годишњи обрачун, то се
такође наводи заједно са разлозима и
квантификацијом извршене промене,
како би се омогућила упоредивост 2
узастопна биланса.
• У напоменама се наводе и остале
информације, као на пример подаци о
осигураним потраживањима и
обавезама.
• Напомене (белешке) су повезане са
финансијским извештајима тако што
поред назива позиције у билансу стања
или успеха стоји и број напомене која
се односи на ту позицију.
Пример:

Биланс стања

1. Основна средства 1000 1. Сопств.капитал 5000

2. Роба 3000 2. Добављачи 1000
3. Текући рачун 2000
6000 6000
0. Отворити дневник и главну књигу.
• Прокњижити следеће економске промене:
1. Продато је купцима робе за 2500, према
фактури 102.
2. Набавна вредност продате робе је 1800,
према отпремници 102.
3. Купци су уплатили на текући рачун 1000,
према изводу банке 231.
4. Добављачима је исплаћено са текућег рачуна
1000, према изводу банке 232.
5. Набављено је робе за 2000, прма фактури
добављача 54.
• Саставити закључни лист
6. Закључити рачуне успеха
7. Закључити рачуне стања
8. Закључити Рачун добитка и губитка и
Рачун изравнања
Питања:

1. Шта је циљ предзакључних књижења?

2. Због чега састављању биланса на крају
године претходи израда инвентара?
3. Где се може наћи информација о
висини потраживања од купца А?
4. На основу чега и када се саставља
закључни лист?
5. Каква је разлика када је реч о
садржини између закључног листа и
пробног листа?
6. Из чега се састоји годишњи
обрачун?
7. Које информације о предузећу
пружа биланс успеха а које Извештај
о новчаним токовима?
8. Које се информације могу наћи у
Напоменама уз финансијске
извешаје?
9. Када се у глобалној процедури
приступа изради закључног листа?