DEFINICIJA I VRSTE

DEVIZNIH KURSEVA
Andrijana Gmitrović IVe2
 Definicija
• Devizni kurs predstavlja cenu po kojoj se jedna valuta razmenjuje za drugu. To
je cena domaće valute izražena u stranoj valuti i cena strane valute izražena u
domaćoj valuti.
• Osnovna uloga deviznog kursa je da se uspostavi veza između cena u zemlji i
inostranstvu.
• Pomoću deviznog kursa domaće cene se izražavaju u inostranoj valuti a
inostrane cene u domaćoj valuti.
• Na duži rok posmatrano razlika u cenama utiče na kretanje faktora
proizvodnje. Faktori proizvodnje se usmeravaju kao onim granama u kojima je
nacionalna privreda efikasnija.
 Podela
• Devizni kursevi se mogu podeliti prema načinu utvrđivanja i prema tome koliko se deviznih
kurseva u jednoj zemlji primenjuje.

VRSTE DEVIZNIH KURSEVA

Prema tome koliko se

Prema načinu formiranja deviznih kurseva
primenjuje u jednoj zemlji

Čvrsti (fiksni) devizni kurs;

Višestruki devizni kurs;
Promenljiv (plivajući ili
Jedinstveni devizni kurs
fleksibilan) devizni kurs
 Čvrst i promenljiv devizni kurs

• Kada vrednost deviznog kursa utvrde monetarne vlasti i kada ona ne zavisi od
odnosa ponude i tražnje, reč je o fiksnim ili čvrstim deviznim kursevima.
• Čvrst devizni kurs postoji i kada država dozvoljava da devizni kurs oscilira u uskim
granicama u odnosu na definisanu vrednost ( nekoliko procenata nagore ili
nadole).
• Danas su fiksni devizni kursevi relativno retki. U našem regionu čvrste devizne
kurseve imaju Bosna i Hercegovina i Bugarska.
• Kada država svojom odlukom povećava vrednost domaće valute u odnosu na
inostranu, govorimo o revalvaciji.
• Kada država svojom odlukom smanji vrednost domaće valute u odnosu na
inostranu govorimo o devalvaciji.

Manje je više i više je manje

• Država pristupa revalvaciji i devalvaciji domaće valute kako bi uticala na
kretanje u platnom bilansu, a pre svega kako bi povećavala ili smanjivala uvoz i
izvoz.
• Ukoliko država svojom odlukom dodeljuje domaćoj valuti vrednost iznad
tržišnog nivoa kažemo da je domaća valuta precenjena, a ako joj dodeljuje
vrednost ispod tržišnog nivoa kažemo da je domaća valuta potcenjena.
 Pozitivne strane čvrstih deviznih kurseva su

• Lakše je utvrditi rentabilnost investicionih projekata u inostranstvu;

• Smanjuje se rizik u transakcijama sa inostranstvom;
• Smanjuje se rizik u sklapanju dugoročnih aranžmana sa stranim partnerima;
• Nacionalna privreda se štiti od kratkoročnih poremećaja na svetskom tržištu;
• Smanjuje se prostor za špekulacije na deviznom tržištu.
Najveći nedostaci fiksnih deviznih kurseva su:
• Ekonomska politika se podređuje potrebi da se održi devizni kurs (sve snage se
fokusiraju na održavanje željenog nivoa deviznog kursa)
• Odgadja se neophodno prilagođavanje nacionalne privrede izmenjenim
okolnostima u svetu;
• Devalvacija i ređe revalvacija, koje se mogu sprovesti “preko noći” mogu da
ponište sve pozitivne efekte čvrstog deviznog kursa.
• DEVALVACIJA – ODLUKA MONETARNIH VLASTI DA SE SMANJI VREDNOST
DOMAĆE VALUTE U ODNOSU NA INOSTRANU.
• REVALVACIJA – ODLUKA MONETARNIH VLASTI DA SE POVEĆA
• VREDNOST DOMAĆE VALUTE U ODNOSU NA INOSTRANU.
• Plivajući devizni kursevi formiraju se na osnovu ponude i tražnje za devizama, a ne na
osnovu odluke državnih organa.
• Plivajući
U sistemu plivajucih deviznih kurseva devizni
monetarne vlasti kurs
indirektno utiču na formiranje kursa,
dok na njegovo formiranje presudno utiču ponuda i tražnja za devizama.
• Ukoliko domaća valuta usled delovanja ponude i tražnje za devizama dobija na vrednosti,
kažemo da je apresirala.
• Nasuprot tome ukoliko je domaća valuta usled delovanja ponude i tražnje izgubila na vrednost i
kažemo da je depresirala.
• PRIMER: 1 evro = 100 dinara; ako se poveća tražnja za evrima, novi kurs je 1 evro = 125 dinara
(sutradan) DINAR JE DEPRESIRAO (KADA SE POVEĆAVA TRAŽNJA ZA EVRIMA)?
PRIMER 2: 1 evro = 100 dinara; ako se smanji tražnja za evrima novi kurs je 1 evro = 80 dinara DINAR
JE APRESIRAO

DEVIZNI KURS UTIČE NA CENE DOMAĆE I INOSTRANE ROBE!

Kada valuta neke zemlje depresira (smanjila joj se vrednost u odnosu na druge valute), njena
roba u inostranstvu postaje JEFTINIJA, a strana roba u toj zemlji postaje skuplja.
Kada valuta neke zemlje apresira (poveća joj se vrednost u odnosu na druge valute), roba te
zemlje u inostranstvu postaje SKUPLJA, a strana roba u toj zemlji postaje jeftinija.
• Monetarne vlasti na kretanje plivajućih deviznih kurseva utiču:
1. Prodajom ili kupovino+
2. m deviza na tržištu,
3. Promenom referentne kamatne stope,
4. Prodajom ili kupovinom sopstvenih dužničkih hartija od vrednosti i slično.
• Danas većina država primenjuje plivajuće devizne kurseve.
 Glavne prednosti primene plivajućeg deviznih kurseva

• Državni organi primenom plivajucih deviznih kurseva imaju autonomiju u vođenju

ekonomske politike (raznim merama usmervaju visinu deviznog kursa);
• Putem plivajući deviznih kurseva utiče se na uravnoteženje platnog bilansa;
• Nema potrebe za strogom spoljnotrgovinskom i deviznom kontrolom;
• Manje je potreba za držanjem velikih deviznih rezervi (Narodna banka interveniše
od slučaja do slučaja),samo kada su značajna pomeranja u visini deviznog kursa;
• Smanjuje se mogućnost podcenjenosti odnosno precenjenost i domaće valute.
Glavni nedostaci plivajućeg deviznih kurseva

• Ne postoji čvrsta osnova za utvrđivanje rentabilnosti projekata koji imaju

inostranu komponentu (uvoz, izvoz, investiranje u inostranstvu i tako dalje);
• Povećava se rizik u ekonomskim transakcijama sa inostranstvom;
• Domaću privredu izlažu kratkoročnim istihijskim promenama na svetskom tržištu;
• Povećavaju rizik od deviznih špekulacija, naročito u malim zemljama.
• Jedno od rešenja je da se u principu primenjuju čvrsti devizni kursevi, ali da se
češće primenjuje devalvacija ili revalvacija kako bi se devizni kurs uskladio sa
promenama u nacionalnoj ekonomiji.
• Drugi način je da se u principu primenjuje plivajući devizni kurs, ali da monetarne
vlasti snažno reaguju u slučaju prekomerne apresijacije ili depresijacije domaće
valute.
 Jedinstveni i višestruki devizni kursevi
• Kada se za sve vrste transakcija sa svetom primenjuje jedan devizni kurs, to je
jedinstveni devizni kurs.
• Primenom jedinstvenog deviznog kursa svi privredni subjekti su u identičnoj
situaciji. Kada se primenjuje više deviznih kurseva, reč je a višestrukim
deviznim kursevima.
• U tom slučaju država primenjuje različite devizne kurseve zavisno od privredne
grane, vrste transakcija i slično. Tako država nastoji da podstakne neke
privredne grane u njihovom razvoju ili da destimuliše uvoz na primer luksuzne
robe.
• Višestruki devizni kursevi se danas retko primenjuju.
• Treba naglasiti da čvrst devizni kurs ne znači automatski da je on i stabilan.
• Ukoliko se ponuda i tražnja za devizama relativno u ravnoteže, plivajući devizni
kurs može da bude stabilan.
• Podela na čvrste i plivajućeg devizne kurseve vrši se prema tome da li na njihovo
formiranje utiču monetarne vlasti ili su uglavnom pod uticajem ponude i tražnje
za devizama.