RAD SA TRAUMOM Marija Krivačić,

GEŠTALT PRISTUP Dušanka Jovanović

 ŠTA JE PSIHOLOŠKA TRAUMA?

• Psihološka trauma je reakcija na događaj koji je

izvan svakog uobičajenog životnog iskustva
koji postaje psihička i fizička ugroženost života.

• Traumatski događaj isključuje uobičajene

sisteme reagovanja, koji nam daju osećaj
kontrole, povezanosti i smisla.
 UGROŽENE SU OSNOVNE
PSIHOSOCIJALNE POTREBE:

• Slika o svetu i potreba za sigurnošću

• Slika o sebi i potreba za uspostavljanjem
kontrole i moći
• Slika o drugima i potreba za poverenjem,
pripadanjem i povezanošću
• Preispitivanje identiteta: krivica i stid
 VRSTE TRAUMATSKIH DOGAĐAJA

• deo prirodnih pojava

(zemljotresi,požari...)
• iznenadni životno ugrožavajući događaj
(gubici,teške bolesti,razvodi,gubitak posla...)
• ugrožavanje od drugog čoveka
(porodično nasilje,silovanje,tortura...)
 TIPOVI TRAUMA

• Individualna
(akutna trauma, hronična trauma, PTSP)
• Kolektivna
• Kumulirana trauma
• Sekundarna traumatizacija
• Transgeneracijska traumatizacija
 STRES I TRAUMA

• Stres-napetost, teškoća, pritisak koji se oseti kada smo suočeni sa zahtevima i

očekivanjima koja polako ili iznenada testiraju našu sposobnost da im odgovorimo

• Akumulirani stres-je prolongirana izloženost brojnim

zahtevima koji stvaraju pritisak i dovode do nervoze, depresije i duboke
emocionalne krize.

• Akutni stres (traumatski stres)- ukoliko se desi iznenadni gubitak

voljene osobe, teška bolest ili povreda (psihička ili fizička) osoba prolazi kroz krizu
koja traje oko mesec dana

• Postraumatski stres – kad simptomi traju duže od mesec dana

• Postraumatski stresni poremećaj-simptomi traju duže od tri meseca ili

se javljaju odloženo
Istraživanje Rothbaaum & Foa,1993:

• 94% žena koje su doživele silovanje, u prve

dve sedmice ispoljavalo brojne simptome PTSD,
• nakon jednog mesesca 65%,
• nakon tri meseca njih 47% je ispunjavalo
kriterijume za PTSD
SIMPTOMI TRAUMATSKOG STRESA

• Simptomi ponovnog proživljavanja

- periodične i nametnute slike, sećanja,misli vezane za

dogadjaj
-povremeni iscrpljujući snovi
- osoba se ponaša ili oseća kao da ponovo proživljva
dogadjaj kroz iluzije, halucinacije, blic sećanja
-reakcije na okidače
• Simptomi izbegavanja:

-izbegavanje osećanja,misli povezane sa traumom

-nesećanje nekog aspekta traume
-povlačenje iz aktivnosti
-odvojenost, otudjenost od ljudi
-sposobnost da se osete emocije ograničena
-besperspektivnost
• Simptomi pojačane pobudjenosti:

- teškoće sa spavanjem
- anksioznost ili nekontrolisani bes
- teškoće sa koncentracijom
- preterana budnost,preterano žustre reakcije
Fiziološke reakcije na produženo izlaganje
stresu i traumatskim događajima
BIOLOŠKA OSNOVA TRAUME

Tri dela mozga:

• Instinktivni
• Emocionalni
• Racionalni
 Instinktivni mozak

• Sve se događa sada

• Brine se o samoočuvanju
Pita “Da li je ova situacija sigurna? Da li je nešto:
• da o njemu brinem ili da ono brine o meni
• bežim od toga
• napadnem
• potčinim se tome
(sleđivanje)

• Automatske reakcije
– Cirkulacija krvi
– Stezanje mišića
– Regulacija temperature
– Disanje, spavanje
 Emocionalni mozak

• Smeštene su emocije

• Spremište memorije

• Automatske reakcije:
“sirena za uzbunjivanje” -
alarmni sistem kroz strah
u vremenu stresa i krize
 Racionalni mozak
• Mesto kognitivnih (misaonih) funkcija
• Ima linearni osećaj vremena (juče, danas, sutra)
• Svestan je i u stanju pripravnosti
– Posmatra, očekuje, planira, odgovara
– Organizuje informacije, donosi odluke
– Logičan
– Stvara ideje
 Pod normalnim okolnostima
racionalni mozak može istoga
trenutka uticati na reakcije
emocionanog i instinktualnog mozga.

Ali, u situacijama visoke anksioznosti, racionalni

mozak je onaj koji
“poslednji sazna”.
 U vreme visokog stresa i krize, pamćenje i
emocije nisu obrađeni i pohranjeni na normalan
način.

“Niži” mozak ne zna da je kriza završena.

• Ako nije oslobođena,
sleđena i neiskorišćena
energija nalazi se
zarobljena u našem telu
(mozgu, nervnom sistemu,
mišićima) gde pustoši
unutar našeg tela u obliku
traumatskih i stresnih
reakcija.
Šta se dogodi sa viškom energije stvorenim u
telu kao odgovor na stres ili traumu?

Povećana budnost
Neprorađena trauma rezultira u
fizičkoj i/ili emocionalnoj hiper
pobuđenosti. “Niži” mozak ostaje
budan, uvek tražeći neprijatelja s
ciljem da nas održi sigurnim.
Događaji i ljudi se jako brzo i
lako interpretiraju kao “pretnja”.
 Ponovno odigravanje neizlečene traume

Ispoljavanje Ispoljavanje
prema unutra prema spolja
(okretanje neizlečene (okretanje neizlečene
energije protiv sebe) energije protiv drugih)

20
 Ponovno odigravanje traume: ispoljavanje
prema unutra

• Alkohol i zloupotreba droga

• Preteran rad (radoholizam)
• Preteranost u jelu (ili previše ili premalo)
• Depresija, otupelost, anksioznost
• Samookrivljivanje, sram, samopovređivanje
• Fizički simptomi
– Visoki krvni pritisak, bol (u grudima, leđima,
zglobovima), glavobolje, problemi probavnog
sistema, itd.
21
 Ponovno odigravanje traume: ispoljavanje
prema spolja

• Zlostavljanje dece
• Nesposobnost da budemo fleksibilni, tolerantni i
pokažemo empatiju prema drugima
• Visoko rizična ponašanja
• Teškoće u intimnim odnosima, zlostavljanje u
porodici, optuživanje, razdražljivost

22
PREMORBIDNA OSETLJIVOST NA
TRAUMU

• Genska predispozicija
• Uzrast
• Porodična kohezija i odnosi,
• Socijalne veze,
• Ranije traume,
• Kompetentnost u prevazilaženju negativnih
afekata
 POSTRAUMATSKI RAZVOJ SELFA
(geštalt pristup)

• PREKID KONTAKTA U POSTKONTAKT FAZI-FAZA

DEMOBILIZACIJE (razrešenje i povlačenje) J. Melnick
S. Nevis

4 sub-stadijuma :
Napuštanje
Asimilacija
Okršaj sa prazninom
Potvrdjivanje
• Self se deli na self pre i self posle traume-kontinuitet
egzistencije se prekida

• Gubi se dijaloški self

• Funkcija ličnosti je poremećena i nije u mogucnosti da

poveže identitet pre i posle traume

• Razvija se konflikt izmedju ponovoproživljavajućeg i

izbegavajućeg dela selfa-tenzija,razvijaju se polarnosti

• postraumatski self je jedini i sve drugo ide u pozadinu.

Figura traume se fiksira.
• Pozadina, kao podrška za kontakt je potpuno
destabilizovana ,razgrađena
• Asimilacija i integracija iskustva u celovit self preko
funkcije ličnosti je poremećena
• Ego funkcije se gube:
- kroz snažnu retrofleksiju i desenzitizaciju
osećanja.
- egotizam služi da se opsesivno posmatra i traga
za značenjima, analizira, preispituje.
- konfluencijom u odnosu na iskustvo traume
- projekcijom da je ceo svet napolju opasan
-introjekcija
 PSIHIČKI KANIBALIZAM

• Agresor porobljava psihičku teritoriju, takoreči,

useljava se u žrtvu. Granica između selfa žrtve i
selfa agresora unutar žrtve se briše.
 GUBITAK EMPATIJE I POSTRAUMATSKI
NARCIZAM

• Ekstremna traumatizacija ostavlja dramatičnu promenu

u području empatijskog doživljavanja i ponašanja- od
ekstremnog povećanja do potpunog sloma empatije.

• Posledica prekida kontakta sa delovima selfa, svesti

o potrebama i osećanjima koji su traumom uništeni.

• Osećanja se izbegavaju, kao i kontakt, kao izraz

narcističke odbrane od traume.
SEKUNDARNA TRAUMATIZACIJA TERAPEUTA
KONTRATRANSFER TERAPEUTA

Zamor od saosećanja-sindrom:

Sekundarni traumatski stres

+
Akumulirani stres ( Sagorevanje)
=
Zamor od saosećanja
 SAGOREVANJE
Ne javlja se naglo,već se razvija i predstavlja proces sa nekoliko
faza:

• 1.Previsoka očekivanja i idealizacija posla,

entuzijazam,posvećenost poslu, visok stepen energije
• 2.početno nezadovoljstvo poslom, prvi znaci mentalnog i
telesnog umora,frustriranost,gubitak ideala,smanjen radni
moral
• 3.Povlačenje,izolacija,povećanje znakova
stresa,neprijateljstvo prema
okolini,negativizam,depresija,dekoncentrisanost,psihosomats
ke poteškoće
• 4.Apatija,nisko lično samopoštovanje,cinizam,hronično
negativna osećanja prema poslu,teži oblik emocionalnih
reakcija i poremećaja ponašanja
 FAKTORI KOJI POVEĆAVAJU
IZLOŽENOST TERAPEUTA ZAMORU

• Fenomenološka i dijaloška pozicija

• Aktivni je ušesnik terapijskog odnosa

• Instrument je u terapijskom odnosa

• Primenjuje inkluziju i empatiju

 Inkluzija:

• pokret od sebe ka klijentu i nazad ka sebi

• -potpuno prisustvo na granici sa očuvanjem svesti o
sebi, otvoren za
posmatranje,doživljavanje,telesno ,emotivno
• - obuhvatanje klijentovog iskustva,dopuštajući da
iskustvo deluje na njega donoseći mu klijentovu istinu
• -tu ,,inficiranost,, klijentovim iskustvom obradjuje:
• Kako je biti na mestu klijenta?
• Šta bi mi trebalo da sam na tom mestu?

• -i vraća u proces kroz unošenje kontratransfera

 KONTRATRANSFER KOJI REMETI
PROCES
• Briga terapeuta da ne ugrozi-povlačenje
• Želja da zaštiti- prezaštićivanje
• Preplavljivanje osećanjima ili umrtvljenost
• Bitno koliko je terapeut integrisao svoju
nemoć,agresiju....
• Često se zaglavi u trouglu žrtva- spasilac-
progonitelj
 MUDROST TRAUME

• Viktor Frankl:
,,Ne pita čovek za smisao života, nego život
njemu postavlja pitanja na koja on treba
odgovoriti. A odgovoriti može životu jedino tako
da odgovora za svoj život.,,
 LITERATURA

• K. & E. Bartsch “Stress & Trauma Healing”

• Sonia Nevis and Joseph Melnick (1997) ,,Gestalt
Diagnosis and DSM IV,, British Gestalt Journal Volume
6.NO.2
• W. Butollo, M.Kruesmann, M.Hagl “Život nakon traume”
• J.L. Herman (1996) “Trauma i oporavak”, Zagreb
• S. Anđelić, “Trauma”, Master rad
• J.Pregrad (1996),,Stres,trauma,oporavak,,Zagreb
• J.Vlajković (2009) ,,Od žrtve do preživelog,, Beograd
• Judith Hemming (1996) Psychotherapy with Adult
Survivors of Childhood Abuse,bz James I. Kepner