PREPROTETSKA PRIPREMA

BEZUBIH USTA

Doc. dr sci stom Esad Kučević, primarijus

Podgorica, 2019/20.
specijalista stomatološke protetike i specijalista ortopedije vilica
 Uvod
Pre početka protetske rehabilitacije, kost i
meka tkiva usta treba da su zdravi !!!
Za preprotetsku pripremu usta i postavljanje
dijagnoze i plana terapije koriste se:
-modeli za analizu,
-određuje lokalno kliničko stanje,
-tumači rendgenološki nalaz,
-procenjuje sistemsko stanje i
-saopštava informacija pacijentu.
 KLINIČKI LOKALNI NALAZ
Potreba za hirurškim tretmanom, tokom brižljivog kliničkog
pregleda, dijagnostikuje se pri pokretima donje vilice,
jezika, obraza i usana, standardnim kliničkim
metodama, kao što su inspekcija i palpacija.
PROCENA SISTEMSKOG
STANJA BOLESNIKA
Kod gerijatrijskih osoba dijagnostikuju se organski i
funkcionalni poremećaji, zbog hroničnih pulmonalnih i
kardiovaksularnih bolesti i njihovih komorbidnih psihičkih
alteracija.

Za konačno postavljanje indikacija i kontraindikacija-

apsolutinih ili relativnih za preprotetsku intervenciju,
neophodna je procena sistemskog stanja i laboratorijski
rezultati : vreme krvarenja, vreme koagulacije, krvna slika,
sedimentacija, glukoza, glikemija, albuminurija...
Rentgenski lokalni nalaz
Profilni kefalometrijski i kraniometrijski snimak ili
digitalni ortopan – 3 D, omogućavaju da se uoče:

-Lokalizacija određenih koštanih oznaka:

prednja nosna bodlja, zigomatične apofize, apofize geni,
spoljašnja kosa linija, milohioidna linija.

-Lokalizacija izvesnih infrakoštanih oznaka:

maksilarni sinus, bradni otvor, mandibularni kanal,

-Međuvilični odnosi u sve tri ravni.

-Patološke koštane strukture viličnijh kostiju: neoplazme,

ciste, impaktirani zubi, zaostao koren, strano telo...

-Koštani defekti posledica trauma ili hirurških

intervencija.
 INFORMACIJA
PACIJENTU
ILI PORODICI
Obaveštenje o premedikaciji, vrsti anestezije,
prirodi intervencije i mogućim posthirurškim
posledicama (komplikacijama).
 Cilj
Ako je indikovan operativni
zahvat, glavni cilj iz domena
preprotetske hirurgije je priprema
ležišta za protezu u bezubim
ustima.

Obično se izvodi na sluzokoži

i kostima, a ređe na mišićima.
Anatomski preduslovi za
izradu totalne proteze
Sluzokoža: zadovoljavajuće konzistencije, ugibljivosti i
debljine, normalne boje i izgleda.
Vestibularni i lingvalni sulkusi: slobodni,
dovoljno duboki, bez polipa, hipertorfičnih masa i ožiljnog
tkiva.
Jezik: normalnog oblika i veličine, da ne ugrožava
slobodnim pokretima protezni prostor i da ga frenulum ne
ograničava u aktivnostima.
Pljuvačne žlezde (velike i male):normalna sekretorna
funkcija da održava vlažnost usta i pomaže retenciju proteze.
Alveolarni grebenovi: oblik latiničnog slova U.
Dovoljno široki, visoki, dugački i bez koštanih protuberancija.
 NEPOVOLJNI ANATOMSKO-
MORFOLOŠKI USLOVI
Najčešća indikacija za preprotetsku intervenciju:
Višak tkiva (hipetrofija, hiperplazija, displazija) i manjak tkiva(atrofija) ili
njihova kombinacija, uglavnom su posledica uzajamne fiziološko-patološke
etiologije.

Prva indikacija preprotetske

terapije, posle detaljnog
kliničkog pregleda je
KONZERVATIVNO -
saniranje svih zapaljivih
promena na mekom tkivu.
 Metodologija
Posle konzervativne terapije, preprotetske hirurške intervencije u cilju
poboljšanja anatomsko-miorfoloških uslova ne bezubim vilicama sve češće
se koriste metode preprotetske hirurgije:
ekstrakcija retiniranih i impaktiranih zuba, ili korenova,
hirurška obrada egzostoza, nivelacija alveolarnog
grebena, torusa, tubera, milohioidnog grebena;
hirurške korekcije mekih tkiva usne duplje (korekcija
frenuluma i plika, protetska hiperplazija sluzokože,
fibroznog uvećanja tubera maksile, trigonuma
retromolare, produbljivanje vestibularnog i lingvalnog
sulkusa...);

rekonstrukcija alveolarnog grebena, uz primenu

transplantata i implantata.
PREPROTETSKA
PRIPREMA
BEZUBIH USTA
Sa stanovišta retencije i stabilizacije
funkcionalno ispravne totalne zubne
proteze, preprotetski zahvat je
principijelno je dualan:

Mala hirurgija, najčešće se izvodi

ambulantno , u lokalnoj anesteziji i

Velika hirurgija, po pravilu se izvodi u

specijalizovanim bolničkim uslovima,
najčešće u opštoj anesteziji.
 PREPROTETSKE HIRURŠKE
INTERVENCIJE KOŠTANIH
ANOMALIJA
Nivelacija alveolarnog nastavka - alveoloplastika
Torus palatinus i torus mandibularis
Koštano uvećanje tubera maxillae
Prominencija milohioidnog grebena
Nadogradnja atrofičnog alveolarnog grebena (usled
ekstremne atrofije kosti, kako bi proteza imala dovoljnu
podlogu za bazu,implantacijom veštačkog
biokompatibilnog materijala ili autolognom
transplantacijom, kosti sa drugog mesta u ustima)
Nivelacija alveolarnog nastavka -
Alveoloplastika

Alveolotomija: uklanjanje RAG.

Alveoloplastika –preoblikovanje
(hirurško ravnanje koštanih
neravnina bezube vilice),
4-6 nedelja, posle nepravilnih i
neujednačenih ekstrakcije, ako
alveolarni nastavak ne poprima
normalan oblik
 Alveoloplastika
Indikacije
 Sistematska mera kod multipnih
ekstrakcija
 Nepravilna koštana resorpcija.
 Oštar i neravan greben, naročito
donji, sa spikulima i šiljcima.
 RAG-testerast, nalik na sečivo noža i
sa odvojenim šiljastim izbočinama.
 Preventivno, posle ekstrakcija
zaostalih korenova, granuloma, cista i
retiniranih zuba.
 Fenomen „klackalice“,kod vađenja
usamljenih zuba,
 Atrofična i bolna sluzokoža.
 Često nemoguće nošenje proteze.
 Alveoloplastika
Konzervativni treman

Ako je hirurški tretman kontraindikovan,

primenjuje se konzervativni tretman
manjih nepravilnosti RAG:
-energična masaža i ispiranje usta toplim
čajevima.

Treba nova proteza, maksimalno

ekstedirane protezne ploče.
Torus palatinus i torus mandibularis
Torusi su benigna sporo rastuća koštana
izbočenja na mandibuli i maksili,
nepoznate etiologije, maksimalne veličine
u trećoj deceniji.

Torus palatinus (20-25%)je egzostoza u

sredini tvrdog nepca, a na lingvalnoj
strani donje vilice je torus mandibularis.

Pokriveni su tankom sluzokožom, kao da

je razapeta.
 Torus palatinus
Indikacije za hiruršku korekciju
 Ako veličinom i lokalizacijom
ometa govor.
 Kad se širi unazad i smeta
zadnjem palatinalnom ili
faringealnom ležištu proteze.
 Ako se sluzokoža torusa
povređuje, ulceriše i ne
zarašćuje.
 Kod fenomena „klackalice“,
preko torusa, koji prominira.
 Torus mandibularis
Indikacije za hirurške intervencije

 Ako ometa govor ili pravi

smetnje pri jelu.
 Ako sluzokoža ulceriše, zbog
traume ili otežano zarašćuje.
 Ako otežava izradu totalne
proteze.
Torus mandibularis i torus palatinus
 Koštano uvećanje
tubera maxillae
Posle vađenja dva poslednja molara, kost sa bukalne strane
ne resorbuje dovoljno, nego ostaju ispupčenja koja
otežavaju ili sprečavaju unošenje totalne proteze, u
podminirani deo.
Takođe i ako nedostaju antagonisti, processus alveolaris
maxillae sa zubima se izdužuje i spušta prema donjem
alveolarnom grebenu, tzv. elongiran tuber.

Indikacije za preprotetsku hirurgiju:

kod veoma izraženih slučajeva
obostrane podminiranosti,
nemoguće ekstenzija protezne ploče,
bez tuberoplastike.
Preprotetska incizija torus palatinusa
HIRURŠKE INTERVENCIJE
MEKOTKIVNIH ANOMALIJA
USNE DUPLJE (3%)
Korekcija fibroznih snopova frenuluma (labii superioris et
inferiori i frenulum linquae)i fibroznih nabora-plika.
Ekscizije protetske hiperplazije sluzokože: uklanjanje
hipertrofičnog mekog tkiva - hiperplazija, odnosno uvećanje
mekog tkiva, zbog nošenja starih i neadekvatnih proteza.

Ekscizije fibroznog uvećanja tubera maksile (zbog

tendencije recidiva otisak uzeti najdalje posle 2-3 nedelje).
Produbljivanje plitkog forniksa – vestibuloplastika,
predvorja usne duplje, da bi se dobilo dovoljno ležište za
totalnu protezu.
Protetska hiperplazija
Protetska hiperplazija sluzokože oralne duplje
ispod proteza ili na njenim rubovima.
Asimptomatski je ishod fibroepitelijalnog
odgovora tkiva na dejstvo proteze.
Prevalencija čak 18%, češće kod ženskih
nosilaca proteza 81,2%.
Etiologija multikauzalna (mehaničke iritacije i
hemijski faktori).
Najčešće zbog preteranog pritiska.
Zbog hronične iritacije, preporučuje se biopsija
posle ekscizije. Terapija:
Različitog su oblika, lokalizacije, konzistencije i konzervativna i
veličine. hirurška (ekscizija).
Po lokalizaciji:
vestibularne (oko plika i frenuluma),
alveolarne (pokretni greben ili labave desni)
 palatinalne
papilarne hiperplazije.
 Vestibuloplastika
 Produbljivanje plitkog forniksa – vestibuloplastika, predvorja usne duplje, da bi se dobilo
dovoljno ležište za totalnu protezu.

Gubitak mandibularnog alveolarnog grebena je četiri puta

veći, u odnosu na maksilarni (Tallgren,1972).
Cilj produbljivanja forniksa je pomeranje, tzv. dezinsercija
pokretne sluzokože u gornjoj ili donjoj vilici, bliže
nepokretnoj sluzokoži, čime se dobija alveolarni greben
zadovoljavajućeg oblika.
Hirurški se RAG praktično povećava pomeranjem insercije
pojedinih mišića i nepokretne sluzokože sa vrha grebena
u labijalni, bukalni i individualni sulkus.
Osnovna ideja vestibuloplastike je proširenje ležišta za
protezu pomeranjem vestubuluma kranijalno, odnosno
kaudalno, kod resorptivnih promena na mandibuli.
1. Produbljivanje fornixa uz slobodnu epitelizacije
površine, posle incizije, tupom disekcijom otklone se mišići
i submukozno tkivo.
2.Produbljivanje fornixa uz prekrivanje ranjave površine
slobodnim transplantatom (Thiersch).
3.Submukozna vestibuloplastika po Obwegeseru:
dezinsercija vezivnog tkiva i mišićnih pripoja, na višem
nivou, za periost.
Rekonstrukcija alveolarnog
grebena
Dogradnja RAG slobodnim koštanim i
hrskavičavim transplantatima je
zamenjena uspešnijim nizom
implantacionih sistema kojima se postiže
zadovoljavajuća oralno-hirurška
rehabilitacija.

Nivelacija

Augmentacija
Zaključak
Opšte sistemsko stanje
može da preobrati
indikacije u
kontraindikacije za
preprotetske
intervencije, ali je takođe
moguće da se indikacije
za malu hirurgiju
transformišu u indikacije
za velike hirurške
zahvate, što menja čitav
terapijski plan.