Ultrazvuk

Marko Stojanović III1

Sadržaj
 Šta je ultrazvuk?
 Načini proizvodnje ultrazvuka
 Primena ultrazvuka
 Percepcija ultrazvuka
Šta je ultrazvuk?
 Ultrazvuk je zvuk čija je frekvencija iznad gornje granice čujnosti za normalno ljudsko uvo, a koja iznosi 20 kHz.
Kada je frekvencija zvučnog talasa veća od 109 Hz, govori se o hiperzvuku. Talasne dužine ultrazvučnih talasa u
vazduhu iznose do 0,5 μm, a u tečnostima i čvrstim telima veće su oko 4 do 12 puta, zbog veće brzine širenja
ultrazvuka. U prirodi se ultrazvuk pojavljuje uz zvučne talase, a veštački se može proizvesti ultrazvučnim
generatorima, odnosno pretvaračima drugih oblika energije u energiju ultrazvučnih talasa.
 Neke životinje (npr. psi, delfini, šišmiši, miševi, ...) mogu čuti ultrazvuk jer imaju višu gornju graničnu frekvenciju
od čoveka. Mlađe osobe, a posebno deca, mogu čuti neke zvukove visokih frekvencija. Što je čovek stariji, gornja
granica čujnosti mu pada, što znači da sve slabije čuje zvukove visokih frekvencija. Visoke zvučne frekvencije su
sastavni deo spektra frekvencija koje proizvodi neki izvor zvuka, a spektar zvučnih frekvencija čini boju zvuka.
Opadanjem čujnosti visokih frekvencija starenjem, starijim ljudima se menjaju i boje zvuka, što znači da
simfonijski orkestar ili zvuk violine drugačije čuje dete od šest, odrastao čovek od 30 ili starac od 80 godina.
 Najpoznatija primena ultrazvuka je u medicini - ultrazvučna dijagnostika (npr. Transkranijalni dopler).[6]
Ultrazvuk se i za mnoge druge svrhe (otkrivanje jata riba i podmornica, tzv. sonar). Princip korištenja je vrlo
jednostavan: odašilje se ultrazvučni talas, koji se odbija od prepreke te se prema vremenu potrebnom da se talas
vrati određuje udaljenost i oblik objekta.
Načini proizvodnje ultrazvuka
 Piezoelektrični učinak - Najrasprostranjeniji generator ultrazvuka je kvarcni generator, čiji je rad zasnovan na
takozvanom piezoelektričnom učinku (Lipmannov učinak), to jest deformacije nekih kristala i keramičkih masa u
električnom polju. Ako se stave u naizmenično električno polje određene frekvencije, krajevi kristala i keramike
mogu generirati ultrazvuk određene frekvencije. To je pojava kada se na nekim kristalima (kvarc, turmalin i
drugim), pogodno odrezanima, javlja električna polarizacija kada se silom izvrši elastična deformacija. Umesto da
se deluje silom, može se postići obrnut učinak - elektrostrikcija - stavljanjem pločica u naizmenično električno polje
vrlo visoke frekvencije. Kada se frekvencija naizmeničnog napona poklopi sa svojstvenom (vlastitom) frekvencijom
kvarcne pločice, nastupa rezonancija. Usled rezonancije, pločica jako osciluje i proizvodi ultrazvučne talase znatne
amplitude. Upotrebom turmalina mogu se dobiti ultrazvučne oscilacije i do nekoliko stotina MHz.
 Elektrostrikcija - Elektrostrikcijski pretvarač koristi pojavu elektrostrikcije, to jest promenu dužine tela načinjenog
od dielektrika u električnom polju. Elektrostrikcija (kasnolat. strictio: stezanje) je elastična promena dimenzija koja
se pojavljuje u nekim dielektricima kada se stave u električno polje. Za razliku od piezoelektričnog učinka, ovde ne
vredi obrat.
 Magnetostrikcija - Ova metoda dobijanja ultrazvuka zasnovana je
na svojstvu nekih materijala da delovanjem magnetnog polja
menjaju dimenzije (gvožđe, kobalt, nikal itd.). Ovi se materijali u
jačem magnetnom polju uglavnom skraćuju, te je ova pojava
nazvana magnetostrikcijom (striktura - stezanje, sužavanje). Ako se
kratak štap od ovih materijala nalazi u promenjivom magnetnom
polju, onda se dovodi u rezonantno longitudinalno oscilovanje, kad
se kroz elektromagnet propušta naizmenična struja odgovarajuće
frekvencije.
 Mehanički pretvarač u osnovi je zviždaljka ili sirena koja stvara
vazdušne talase u ultrazvučnom području. Najpoznatija je
takozvana nečujna zviždaljka, koja se koristi u obuci pasa, koji čuju
više tonove od ljudi, te uređaji za teranje ptica na principu
ultrazvučnih sirena.
 Elektrostatički i elektrodinamički pretvarači pobuđuju oscilovanje
pomične kondenzatorske ploče ili pokretnog provodnika vrtložnim
strujama u električnom ili magnetskom polju, što rezultira
nastankom ultrazvuka. Ti se pretvarači ponajviše koriste u
obrnutom režimu za prijem (registraciju) ultrazvuka (slično
mikrofonu), pri čemu oscilovanje kondenzatorske ploče ili
provodnika uzrokovano ultrazvukom izaziva pojavu električne
struje, koja se registruje.
Primena ultrazvuka
 Ultrazvučno testiranje materijala ili ultrazvučna kontrola najvažnija je tehnika primene ultrazvuka. Koristi se
za detekciju mikropukotina u čvrstim objektima (na primer zidovi velikih spremnika pod pritiskom, glomazni
rotirajući elementi), za proveru kvaliteta (pre ugradnje objekta) ili ustanovljenje stanja (dotrajalosti).
 U praktičnoj medicini ultrazvuk se primenjuje u lečenju različitih reumatskih bolesti (ultrasonoterapija), u
dijagnostici, posebno u opstetraciji (razvoj zametka, mnogostruka trudnoća, promene placente i drugo) i u
kardiologiji.
 Ultrazvuk se koristi i pri čišćenju materijala, gde se iskorištava pojava kavitacije u tečnostima, na primer vodi.
Uređaji za čišćenje koji koriste ultrazvuk mogu biti različitih dimenzija, od malih ladica u laboratorijima i
zubarskim ordinacijama do velikih industrijskih postrojenja.
 Kako ultrazvuk slabo gubi na jačini (intenzitetu) pri prolasku kroz vodu u odnosu na zvučne talase manjih
frekvencija, u hidroakustici se koristi pri izradi sonara. Ultrazvukom se lokalno može povisiti temperatura, što
se koristi u više područja, na primer u medicinskoj terapiji ili u industrijskoj primeni za zavarivanje
plastomera.
Percepcija ultrazvuka
 Gornja granica frekvencije kod ljudi (približno 20 kHz) je posledica ograničenja srednjeg uva. Slušni osećaj se može
javiti ako se ultrazvuk visokog intenziteta direktno proizvodi u ljudskoj lobanji i doseže puž kroz kosti, bez prolaza
kroz srednje uvo.
 Šišmiši koriste razne tehnike ultrazvučnog rangiranja (eholokacija) kako bi otkrili svoj plen. Oni mogu da detektuju
frekvencije iznad 100 kHz, a verovatno i do 200 kHz.
 Mnogi insekti imaju dobar ultrasonični sluh, i većina njih su nokturni insekti koji obraćaju pažnju na eholociranje
šišmiša. Time su obuhvaćene mnoge grupe moljaca, tvrdokrilaca, Mantidae i mrežokrilaca. Nakon što čuju šišmiša,
neki insekti proizvode manevre izbegavanja da bi izbegli da budu uhvaćeni.
 Slušni opseg pasa i mačaka se proteže u ultrazvučnu oblast; gornji kraj raspona pasa je oko 45 kHz, dok je kod
mačaka 64 kHz.
 Kitovi zubani, uključujući delfine, mogu da čuju ultrazvuk i koriste takve zvuke u svojim navigacionim sistemima
(biosonarima) za orijentaciju i hvatanje plena. Pliskavice imaju jedan od najviših poznatih gornjih slušnih limita od
oko 160 kHz. Nekoliko tipova ribe može da detektuje ultrazvuk.
Hvala na pažnji