ЕКОНОМИЈА

Четврти део
Професор Милош Лутовац
 ТРЖИШНЕ СИЛЕ
ПОНУДА И ТРАЖЊА
• Понуда и тражња су две речи које
економисти најчешће користе.
• Понуда и тражња су силе које омогућавају
функционисање тржишних економија.
• Оне одређују количину сваког добра које се
производи и цену по којој се оно продаје.
• Израз понуда и тражња односе се на
понашање људи када на тржиштима
међусобно делују једни на друге.
 ТРЖИШТЕ
• Тржиште (енгл. market) је скуп односа понуде и
тражње, као и фактора који их детерминишу. То је
место на којем се образује цена.
• Тржиште се може посматрати са:
1. географског аспекта (локално, регионално,
националлно, светско),
2. према врсти производа (бакар, некретнине,
аутомобили итд.),
3. према фази процеса репродукције (трговина на
велико, трговина на мало).
• Тржиште је група купаца и продаваца одређеног
добра или услуге.
• Купци као група одређују тражњу за
производом, а продавци као група одређују
понуду тог производа.
• Основне функције које обавља тржиште су:
1. алокативна,
2. селективна,
3. дистрибутивна,
4. информативна.
 Конкурентна тржишта
• Постоје многи облици тржишта:
1. веома организована (тржиште пољопривредних
производа, купци и продавци се састају у тачно
одређено време на тачно одређеном месту),
2. мање организована (више се јављају у пракси).
• Конкурентно тржиште је оно тржиште
на коме постоји много купаца и много
продаваца, тако да сваки има занемарљив
утицај на тржишну цену.
• Савршено конкурентна тржишта дефинишу се на основу
две најважније карактеристике:
1. сва добра која се нуде и продају су иста,
2. број купаца и продаваца је тако велики да ниједан купац
или продавац не може да утиче на тржишну цену.
• Тржишна економија (енгл. market economy) је економија
коју карактеришу слободно, тржишно детерминисање
цена, као и слободна размена добара и услуга на
тржиштима. Код ових тржишта улога државе је
минимална.
• Тржина економија заправо представља карактер
економског система, чија је супротност командна или
централно-планска привреда.
 ТРАЖЊА
КРИВА ТРАЖЊЕ - ОДНОС ИЗМЕЂУ ЦЕНЕ И
ТРАЖЕНЕ КОЛИЧИНЕ
• Тражена количина неког добра јесте количина
тог добра коју су купци спремни и у стању да
купе.
• Много тога одређује тражену количину било ког
добра, али кључна детерминанта је цена добра.
• Пошто се тражена количина смањује како цена
расте, а повећава како цена опада, кажемо да
тражена количина стоји у негативној корелацији
са ценом.
• Овај однос између цене и тражене количине
важи за већину добара, и уствари, толико је
све присутан да га економисти зову закон
тражње.
• Закон тражње тврди да ако је све
остало непромењено, када цена неког
добра расте, тражена количина се
смањује, а када његова цена пада,
тражена количина се повећава.
Табела тражње (шема тражње)
• Шема тражње показује тражену
количину за сваку цену. Крива тражње,
која графички приказује шему тражње,
показује како се мења тражена
количина добра када се мења цена.
Пошто нижа цена повећава тражену
количину, крива тражње је опадајућа
(нагнута наниже).
 Тржишна тражња насупрот
индивидуалне тражње
• Крива тражње показује тражњу једног
појединца за неким производом.
• Због анализе како функционише
тржиште, неопходно је утврдити
тржишну тражњу, која представља
збир свих индивидуалних тражњи за
одређеним добром или услугом.
Тржишна тражња као збир индивидуалних тражњи
• Тражена количина на тржишту је збир
тражених количина свих купаца за сваку
цену. Дакле, крива тржишне тражње добија
се ако хоризонтално саберемо криве
индивидуалних тражњи (нпр. по цени од 2$
Катарина потражује 4 корнета сладоледа, а
Николас потражује 3 корнета сладоледа.
Тражена количина на тржишту по тој цени
износи 7 корнета).
Померање криве тражње
• Крива тражње за сладоледом показује колико сладоледа
људи купују при било којој датој цени, под условом да
многи други фактори који утичу на одлуке потрошача о
куповини, осим цене, остају непромењени. Као
резултат тога, крива тражње не мора да буде стабилна
током времена, те долази до померања.
• Померање криве тражње: свака промена која
повећава количину коју купци желе да купе по датој
цени помера криву тражње удесно. Свака промена која
смањује количину коју купци желе да купе по датој
цени помера криву тражње улево.
• Постоје многе промењиве које могу да помере криву тражње.
Најважније су:
1. Доходак,
А) ако тражња за неким добром пада када се доходак смањује,
такво добро се зове нормално добро,
Б) ако тражња за неким добром расте када доходак пада, то добро
се зове инфериорно добро.
2. Цене сродних производа,
А) када пад цене неког добра смањује тражњу за другим добром,
та два добра се називају супститути (нпр. бензин-дизел, кафа-чај,
џемпер-дуксерица итд.).
Б) када пад цене једног добра повећава тражњу за другим добром,
та два добра називају се комплементи (комплементи су често два
дбра која се заједно користе нпр. Бензин и аутомобил, компјутери
и софтвер итд.).
3. Укуси (најочигледнија детерминанта
човекове тражње је човеков укус. Нпр. ако
волите сладолед више га купујете и обрнуто),
4. Очекивања (човекова очекивања у погледу
будућности могу да утичу на садашњу
тражњу за неким добром или услугом),
5. Број купаца (повезаност индивидуалне и
тржишне тражње).
 ПОНУДА
КРИВА ПОНУДЕ - ОДНОС ИЗМЕЂУ ЦЕНЕ И
ПОНУЂЕНЕ КОЛИЧИНЕ
• Понуђена количина неког добра или услуге јесте
количина коју су продавци спремни и у стању да
продају.
• Постоје многе детерминанте понуђене количине, али
цена опет игра посебну улогу у анализи понуде.
Однос између цене и понуђене количине зове се
закон понуде.
• Закон понуде тврди да ако је све остало
непромењено, када цена неког добра расте, расте и
понуђена количина тог добра, а када цена пада, пада
и понуђена количина.
Табела понуде (шема понуде)
• Шема понуде показује понуђену
количину за сваку цену. Крива понуде,
која графички приказује шему понуде,
показује како се мења понуђена
количина добра када се мења његова
цена. Пошто виша цена повећава
понуђену количину, крива понуде
нагнута је навише.
Тржишна понуда насупрот индивидуалне
понуде
• Исто као што тржишна тражња представља
збир тражњи свих купаца, тако и тржишна
понуда представља збир понуда свих
продаваца.
• Крива понуде неког добра показује колико
тог добра произвођачи нуде на продају при
било којој датој цени, ако су непромењени
сви остали фактори осим цене, који утичу
на одлуку произвођача колико да продају.
Тржишна понуда као збир индивидуалних понуда
• Понуђена количина на тржишту јесте збир
количина које нуде сви продавци за сваку
цену. Дакле, крива тржишне понуде добија
се хоризонталним сабирањем крива
индивидуалне понуде (нпр. по цени од 2$,
Бен нуди 3 корнета сладоледа, а Џери нуди
4 корнета сладоледа. Количина која се нуди
на тржишту по овој цени износи 7 корнета).
Померање криве понуде
• Померање криве понуде: свака промена која
повећава количину коју продавци желе да
произведу при датој цени помера криву
понуде удесно. Свака промена која смањује
количину коју продавци желе да произведу
при датој цени помера криву понуде улево.
• Дакле, понуда неког добра стоји у
негативној корелацији са ценом инпута који
се користе за његову производњу.
• Постоје многе промењиве које могу да
помере криву понуде. Најважније су:
1. цене инпута,
2. технологија,
3. очекивања,
4. број продаваца.
ПОНУДА И ТРАЖЊА ЗАЈЕДНО
• Графикон на предходном слајду приказује
криву тржишне тражње, и криву тржишне
понуде.
• Тачка у којој се криве понуде и тражње секу
зове се тржишна равнотежа.
• Цена одређена у овом пресеку зове се
равнотежна цена, а количина се зове
равнотежна количина. (у нашем примеру
равнотежна цена износи 2$ по корнету, а
равнотежна количина износи 7 корнета
сладоледа).
• Равнотежа је ситуација у којој је цена
достигла ниво где је понуђена количина
једнака траженој количини.
• Равнотежна цена је цена која изједначава
тражену и понуђену количину.
• Равнотежна количина је понуђена
количина и тражена количина при
равнотежној цени.
Тржишта која нису у равнотежи
• На предходном слајду (слика А) постоји вишак. Пошто
је тржишна цена од 2,5$ већа од равнотеже, понуђена
количина од 10 корнета, већа је од тражене количине од
4 корнета. Продавци покушавају да повећају продају
смањењем цене корнета, а то помера цену ка
равнотежном нивоу.
• На предходном слајду (слика Б) постоји мањак. Пошто
је тржишна цена од 2,5$ мања од равнотеже, тражена
количина од 10 корнета већа је од понуђене количине
од 4 корнета. Када постоји много купаца који желе да
купе премало добара, продавци могу да искористе
мањак тако што ће повећати цене.
• Дакле, у оба случаја, прилагођавање цена помера
тржиште ка равнотежи понуде и тражње.
Утицај пораста тражње на равнотежу
• Догађај који повећава тражену количину
при свакој датој цени помера криву тражње
удесно. Расту и равнотежна цена и
равнотежна количина. Крива тражње
помера се са D1 на D2, што доводи до
пораста равнотежне цене са 2$ на 2,5$ и
пораста равнотежне количине са 7 на 10
корнета сладоледа.
Како пад понуде утиче на равнотежу
• Догађај који смањује понуђену количину
при свакој датој цени помера криву понуде
улево. Равнотежна цена расте, а равнотежна
количина опада. Крива понуде помера се са
S1 на S2, што доводи до пораста
равнотежне цене сладоледа са 2$ на 2,5$ и
пада равнотежне количине са 7 на 4 корнета
сладоледа.
ХВАЛА НА ПАЖЊИ !