Средњовековна култура Срба

Културне области

• Словенија
• Хрватска
Западна • Приморје

• Срби
• Бугари
Источна • Македонски Словени
 Средњјовековна култура Босне
• Основну и једнину црту култури у средњем веку давало је хришћанство
односно црква, како је међутим црквена организација на тлу Босне у
средњем веку била слаба и по својој структури народна црква, то се може
рећи да су у поређењу са другим земљама културна достигнућа на простору
Босне у средњем веку била врло сиромашна. На њеном тлу нема трагова
монументалне сакралне архитектуре пошто се она косила са ставовима
тзв. цркве босанске, али исто тако нема ни монументалне
фортификационе архитектуре која се може наћи на тлу
Србије у средњем веку (Београдска тврђава, Смедеревски Град), што због
тога што за тако нешто није било простора на самом терену, што због тога
што владари Босне у средњем веку нису имали потребу (тј. било им је
практичније) да поседују једну јаку престоницу, већ су се стално селили из
једне утврде у другу, иако се Бобовац истакао као најпознатије седиште
краљева.
• Књижевност и уметност су исто тако биле врло сиромашне. Данас је опстало
око 15 зборника рукописа, међу којима од оних са хришћанском тематиком
истичу јеванђеља која су писана ћирилицом, по православном систему на
српскословенском језику у коме преовлађује много више народних
елемената у односу на адекватне списе настале у Србији током средњег века.
Бобовац
 Језик и писмо
• У раном средњем веку Срби добијају два своја писма
глагољицу и ћирилицу.
• Ово омогућава да се развија књижевност на народном
језику.
• Када се писало на народном језику у западним областима
је коришћена глагољица и латиница а у источним
ћирилица.
• На дворовима српских владара су били и
дијаци ( писари) који су водили преписку на грчком са
византијским областима
• Ћирилица Глагољица
 Развој оригиналне књижевности
• Прва оригинална књижевна дела су била житија наших
светаца из породице Немањића ,попут житија Светог
Симеона коју је написао Свети Сава или житије Светог
Саве од Доментијана
• У историјска дела се сматра и Летопис попа Дукљанина из
12 века
• Путем родослова и летописа такође је био уздизан углед
породице Немањића
• Била је развијена и усмена књижевност али о њој мало
знамо
• Родослов династије Немањића

Летопис попа Дукљанина

 Правни споменици
• За разумевање средњовековног развоја Србије и околних
народа користимо и правне споменике
• Од посебног значаја су разни средњовекни статути
приморских и других градова
• За нашу историју је веома битан Стаут Новог Брда
• Ипак најзначајни прави споменик средњовековне Србије је
Душанов законик
 Душанов законик

• Душанов законик[1] (у старим преписима се назива Закон

благовјернаго цара Стефана) је, уз Законоправило[2][3][4]
Светог Саве, најважнији закон (устав)
средњовековне Србије. Донет је на сабору властеле и
црквених великодостојника, одржаном на
Вазнесење Господње, 21. маја 1349. године у Скопљу, и
допуњен је на сабору одржаном 31. августа 1354. године у
Серу. Закон је усвојен са циљем да се српска држава уреди
прописима који би важили за цело царство и подједнако за
све поданике
• Душанов законик, један од најстаријих преписа,
Призренски препис из 15. века. Данас се налази у
Народном музеју у Београду.

• Писан старосрпски
језиком на ћирилици
- Мешавина српског
обичајног права и
Византијског права
- Имала око 200 чланова
 Грађевински споменици
• Сачуван је велики број грађевинских споменика из
периода развијеног феудализма
• Многи и манастири су утврђени попут средњовековних
градова да бих се сачували од непријатеља
• Манастири су подизани у византијском стилу
• Српско-византијски стил или Српско-византијска
школа (Византијски стил, мкд. Вардарски стил) у
српској архитектури током средњег века обухвата
временски период од краја XIII века до краја XIV века и
географски простор Метохије, Косова и северне
Македоније.
• Сам стил се назива Византијски због чињенице да су за
узор узимане византијске грађевине, као и то да је настао
под утицајем Ренесансе Палеолога.
• Пећка патријаршија
Смедервска тврђава
 Фреске
• Фреска (итал. fresco; „свеже“ или „влажно“ [1] и у супротности
sa итал. al secco; на суво) или стенопис (цсл.) је
традиционални поступак сликања, којим се боје наносе
директно на свеж кречни малтер. Фреска је најстарија техника
у сликарству и долази још из времена праисторије. Име и
усавршење технике, је пореклом из италијанске Ренесансе.
Једна од најлепших српских фресака је фреска Белог Анђела,
која се налази у манастиру Милешева а поред ове фреске у
Србији постоје фреске у осталим српским манастирима из
доба процвата уметности у Србији и који се налазе на списку
Унескове Светске баштине- СПЦ под именом „
Средњовековни споменици на Косову и Метохији“ и за време
Златног доба српског сликарства, односно времена када је ово
сликарство, и то управо фрескосликарство, било на врло
високом нивоу у односу на целокупно сликарство у Европи[2] у
току 13. века.
Бели анђео
 Минијатуре

• Минијатура (слика) је фигурална сцена или портрет

малог формата, рађена у различитим техникама и на
различитим подлогама као што су папир, пергамент,
слоновача или метална плочица.[1]
• Име је настало од латинске речи minium, што је назив за
црвену оловну боју, којом су у Средњем веку исписивани
натписи у рукописима и иницијали.
 Стећак

• Стећци (једнина: стећак или стојећак камен,[1] кам, биљег,

мрамор) су средњовековни надгробни споменици у облику
великих каменова, понекад са уклесаним сликовним
украсима или натписима. Налазе се највећим делом на
просторима данашње Босне и Херцеговине као и Србије,
Црне Горе и Хрватске, а настајали су од XI до краја XV
века