Социолошки приступ

друштву: Појам, предмет и

циљеви социологије
Социолошки приступ друштву: Шта је
социологија ?

 Сигурно сте некада размишљали или се запитали зашто је ваше окружење такво
какво јесте, зашто се земља у којој живите разликује од неке земље коју сте
посетили, како су неке земље веома богате, а у другима становништво живи испод
граница сиромаштва, како то да су људи живели без андроид телефона који је
непрестано повезан са интернетом, чему образовање и школа, зашто су вам баш
одређени људи пријатељи, како то да неки појединци слушају музику и живе стилом
живота за који кажете да никада не бисте могли или зашто вам се свиђа управо ваш
начин живота, како то да се од уговореног брака данас дошло до брака који се стално
преиспитује, све теже опстаје и најзад, вероватно да сте имали још мисли о друштву
и реалности која вас окружује и вашем месту у њему, тако и док ово читате сигурно
се питате какве везе имају ова питања једно са другим, са вама самима и са
социологијом.
Шта је социологија

 Уколико дозволите машти да вам припомогне у повезивању наизглед

неповезивих мисли о друштву и друштвеним кретањима, већ сте на путу
социолошког начина мишљења, а стицање знања о различитим областима
друштва и друштвеног живота и увиђањем њихове међуповезаности даће вам
одговор шта социологија јесте и како вам може помоћи у свакодневном животу.
Социолошки приступ друштву: Пример 1.

 Познати социолог данашњице, Е.Гиденс је на веома интересантан начин

представио социолошки поглед на свет, чак и када се наизглед ради о једном
наизглед тривијалном друштвеном догађају какав је „испијање кафе“ . Наиме,
шољица кафе са пријатељем представља свакодневни друштвени догађај, али
социолог то посматра на неочекиван начин.
 Пре свега, може се указати да испијање кафе са 
пријатељем има симболичку вредност, јер сам
ритуал који се везује за испијање кафе много
важнији него сам чин испијања. Када се двоје људи
договори да попију кафу, вероватно их више
интересује да проведу заједно време и разговарају,
него сам ужитак у укусу кафе. Социологе занима
како се такви ритуали развијају и каква је њихова
улога у самом друштву и животу појединаца.
 Као друго, кафа је дрога јер садржи кофеин, који
стимулативно делује на мозак, отуд обичај да се
кафа пије ради разбуђивања. Кафа је напитак који
доводи до стварања навике, али људи себе не
сматрају зависницима. Кафа је дакле, као и
алкохол друштвено прихватљива дрога, док
марихуана на пример то није. Социологе
интересује због чега постоје овакве супротности.
Треће, појединац који пије кафу део је сложеног
скупа друштвенио-економских односа који
захватају читав свет. Кафа је производ који
повезује људе из најбогатијих и најсиромашнијих
делова света, у највећој мери се користи у богатим
земљама, а превасходно се производи у
сиромашним. Производња, транспорт и
дистрибуција кафе укључује веома комплексан
економски однос међу земљама, јер је кафа, попут
нафте најдрагоценија роба на пољу међународне
трговине.Згодно је поменути да готово сва кафа
коју данас пијемо потиче из области коју су
Европљани колонизовали (Јужна Америка,
Африка). Проучавање глобалних трансакција и
комуникација важан је задатак социологије јер оне
у великој мери утичу на многе аспекте нашег
живота.
Одређење социологије

 Социологија је општа друштвена наука која проучава целину друштва,

друштвену структуру и друштвене промене и развој. Она је и теоријска наука
јер проучава опште услове настанка друштвених појава, а и емпиријска зато
што се бави истраживањима појединих социјалних феномена чије резултате
затим уопштава и претвара у систематична знања. Социологија није усамљена
у проучавању друштва, то чине и друге друштвене науке са којима је она
предметно и сазнајно повазана. На основу тог односа настају и посебне
социолошке дисциплине. Осим социолошког (научног), постоји идеолошки и
здраворазумски облик сазнања о друштвеним појавама. За разлику од њих,
социологија је заснована на објективним научним принципима.
Појам и циљеви социологије

 Реч социологија води порекло од латинске речи societas, што значи друштвo, и
грчке речи logos, што значи наука. Творцем појма социологија сматра се Огист
Конт, изворно је називајући „социјална физика“
 Социологија је општа теоријска наука о друштву, различитим правилностима
и узрочно-последичним односима који се у друштву уочавају, друштвеним
промененама током настајања, развоја и нестајања одређених друштвено-
историјско- економских система.
 Основни циљеви социологије јесу објашњење и разумевање друштвених појава
и друштвеног деловања, тј настојање да се утврде одређене правилности и
расветле утицаји које друштво има на нас као и наше утицаје на друштво.
Предмет социологије

 Предмет науке представља оквир проучавања одређене природне или

друштвене појаве и њених особености и међузависности са другим појавама.
Предмет социологије је проучавање друштва и различитих области у којима се
испољава друштвени живот. И ако је несагледиво велики број друштвених
феномена за које се социолози занимају, можемо издвојити неке којима се
најчешће бавимо и то:
- на макро ниву: друштвени систем и структура, култура, религија, економија,
политика;
- на мезо нивоу: друштвене групе и организације;
- на микро нивоу: понашања и деловања самог појединца у свакодневном
животу.
Одређење појма друштва

 Два кључна приступа:

- Номинализам: Друштво чине појединци и њихове интеракције (дакле друштво
је само име за збир интеракција)
- Реализам: Друштво реално постоји (изван појединца)