Хуманизам и

ренесанса
 Ренесанса – доводи у питање господарство
цркве над људским разумом
 На место свештеника долази хуманиста, а
уместо побожности долази врлина
 Уместо хришћанина, ренесанса препознаје
човека, ипак није антиверски расположена
већ антиклерикално
 Јакоб Буркхарт 1860. године пише Култура
ренесансе у Италији – започело ‘откривање
човека и света’’
 1550. Ђорђо Вазари први пут помиње појам
rinascita
 Претече хуманизма и ренесансе Данте
Алигијери и Петрарка, Ђовани Бокачо
 Препород или ренесанса се најпре јавља у
Италији
 Хуманизам – изградња живота достојног
човеку и уређеног према одређеним
моралним и правним начелима
 Ренесанса – ‘револуција мисли’ која је
почела у Италији током 14. века
 Хуманистичке науке – граматика, реторика
и стил, књижевност, филозофија морала и
историја
 Зашто се ренесанса најпре јавља у Италији –
не постоји строга феудална монархија,
развијен градски живот, доминација римског
права, широка употреба латинског језика код
становништва и живот у окружењу антике
 Може се рећи да је ренесанса поникла у
Фиренци у 14. веку
 Фирентинци први покрећу проучавање
класичне латинске књижевности
 Фиренца – република која се бори за свој
опстанак против миланског војводе и
напуљског краља
 Пико дела Мирандола – Oratio de hominis
dignitate – осликава нови положај човека у
средишту ствари и који има слободу
одређења
 Хуманисти из Фиренце, почетком 14. и
почетком 15. века славе слободарски дух
Фиренце – Колучо Салутати
 1427. Леонардо Бруни пише Историју
фирентинског народа по узору на Тита Ливија и
са снажним критицизмом
 Бруни: ‘Човек достиже своје савршенство
једино у политичком животу.’
 Велики покровитељ развоја учености у
Фиренци – породица Медичи – најпре Козимо
де Медичи
 1478. на власт долази Лоренцо де Медичи
 Марсилио Фичино (1433-1499.)– филозоф –
заговара оживљавање платонизма – оснива
сопствену Академију – најзначајнији
сарадник Пико дела Мирандола (1463-1494.)
 Продор ренесансе и у Ватикану
 Папа Иноћентије VII узима у службу Пођа
Брачолинија и Леонарда Брунија
 Лоренцо Вала (1407-1457.) – прогласио
латински језик универзалним De Elegantiae
Latinae Linguae
 Вала открио да тзв. Константинова
даровница, темељ папске изворне моћи,
лажан документ
 Најзначајнији ренесансни папа Лав X (1513-
1521.) из породице Медичи – потпуно
завршена Сикстинска капела – стварају
Ботичели, Сињорели, Перужино, Мантења...
 У Напуљу појава ренесансе везана за
Алфонса 5.
 Најзначајнији хуманиста у Напуљу Ђовани
Понтано (1426-1503), а уметник Антонело да
Месина (1456-1530)
 У Милану зачетник ренесансе деспот
Ђангалеаца Висконти (1347-1402) – гради
Универзитет у Павији
 Заслуге за укључивање идеја ренесансе у
ондашње образовање – Гварино да Верона
и Виторино да Фелтре – оснивају школу
 Циљ им је био да подстакну развој
индивидуалне мисли проучавањем класика
и комбинацијом моралног и физичког
усмеравања
 Најпознатији њихови ученици и будуће
мецене и уметнички ствараоци: Леонео
д’Есте, Лодовико Гонцага и Федериго да
Монтефелтро
 Они подстичу изучавање и грчког језика и
књижевности, осивају значајне библиотеке
 Најкасније ренесанса стиже и у Венецију,
зачетник Алдо Мануције (1457-1515)
 Златно доба ренесансе у Венецији било је
у 16. веку када стварају: Белини, Ђорђоне,
Тицијан, Тинторето и Веронезе
 Музичар Клаудије Монтеверди –
Вечерња молитва, најпознатија Орфеј

 Два најзначајнија уметника ренесансе:

Леонардо да Винчи (1452-1519) и
Микеланђело Буонароти (1475-1564)
 Да Винчи – од раног детињства показује
неуобичајну даровитост и учио је у
Верокијевом атељеу
 1482. одлази у Милано – из тог времена
сачувани су цртежи ратних направа, правио
је и многобројне студије о људском телу
 Слика Тајну вечеру у трпезарији цркве
Санта Марија деле Грације, ради статуу
коњаника која представља Франческа
Сфорцу
 1500. се враћа у Фиренцу и наредних пет
година слика Мона Лизу
 1508. враћа се у Милано, потом иде Рим па
у Француску где и умире
 Микеланђело – син сиромашног фирентинског
племића – учи у атељеу Гирландаја, а потом у
вајарској школи Лоренца Медичија
 1496. иде у Рим где слика Пјету
 1501. у Фиренци је исклесао Давида и сликао
Свету породицу
 За папу Јулија 2. израђује у наредних 40
година гробницу, капелу за породицу
Медичи, свод Сикстинске капеле, куполу
цркве Светог Петра
 Последње дело Страшни суд
 Он је први уметник који је приказао
људско тело у његовој потпуној анатомији
 Ренесанса се захваљујући комуникацији
шири и ван Италије
 Свака држава ствара свој идентитет новог
учења
 У Франуској, на Сорбони, грчки језик и
класичне студије уводе Хермонимос и Жан
Ласкарикс,
 У Енглеској колевка хуманизма је дом
Хамфрија, војводе од Глостера,
 Томас Мор – Утопија
 У Немачкој – Конрад Целтис, Појтингер
 Урлих вон Хутен – Iuvat vivere (живети је
задовољство)
 Николо Макијавели (1469-1527.)
 1513. пише Владаoца
 ‘Tu se sad postavlja pitanje: da li je bolje
da te ljudi ljube ili da te se boje. Odgovor
je, da bi najbolje bilo i jedno i drugo; no
kako je to dvoje teško sastaviti, mnogo je
sigurnije, da te se ljudi boje, negoli da te
ljube, ako već oboje ne možeš postići. Jer o
ljudima se uopšteno može kazati:
nezahvalni su, nepouzdani, pritvorni,
izbegavaju opasnosti i pohlepni su za
dobitkom; dok im dobro činiš, tvoji su,
nude ti svoju krv, imetak, žene i decu,
kako sam vam već kazao, kad je potreba
 Да би се избегле грешке у садашњости
потребно је проучавати прошлост и
подржавати успешне људе
 1515 – 1517. пише Расправе о Ливију
 Политичка мудрост – налази је у римској
републици, њеном уравнотеженом
друштву, ефикасном конзулству,
грађанској милицији и вери која повезује
друштво
 Макијавелизам – циљ оправдава средство
 Реалиста и антиморалиста у политици
 Најпознатији представник ренесансе ван Италије
је Дезидерије Еразмо Ротердамски (1466-1536.)
 Најпре је био калуђер али бежи у Париз
 1501. пише Enchiridion Militis Christiani – ту
пише да су класици, поезија и филозофија увод
унајвишу студију - Свето писмо
 Желео је да помеша два света: антички и
хришћански
 1508. – Похвала лудости и 1526. Расправе –
исмева безвредне калуђере, таште
схоластичаре и папе који ратују
 1516. његово издање Новог Завета
 Резиме:
 Снажан продор антрополошких истраживања
– истраживања човека
 Повратак античкој филозофији,
књижевности, уопште мисли
 Руше се стеге које су постојале под плаштом
хришћанске догме – разорна критика црквене
идеологије
 Развој научних дисциплина како друштвених
тако и природних
 Политизација друштва