Војислав Војиновић

Војислав Војиновић је био син војводе Војина и

један од првих обласних господара у Српском
царству.

Госпoдариo је предeлима
измeђу Дринe и Јaдрaнског мora. Њeгoвa oблaст јe
у највећeм обиму зaхвaтaлa територију
изmеђu Рудника, Дрине, Пoпoвoг
пoља, Дубрoвaчкe рeпубликe, Боke и Кoсoвa.
 Како је потицао из утицајне властеоске породице,
Војислав је своју политичку каријеру почео на
двору цара Душана, па се тако већ око 1350 године
помиње као ставилац, а пред
крај Душанове владавине је понео и
титулу кнеза. За време владавине
цара Уроша, Војислав постаје најмоћнији великаш
и носи титулу хумског кнеза.
 Порекло

Војислав Војиновић је био члан утицајне феудалне

породице. Његов отац Војин, родоначелник Војиновића,
био је војвода и један од најистакнутијих велможа из
времена Стефана Дечанског. Војислав је имао и двојицу
старије браће, Милоша и Алтомана. Међу Војиновићима,
Милош је био најстарији и већ 1333 се помиње као
учесник у преговорима краља Душана и дубровачке
општине, везаним за уступање Стона. Други Војинов
син, Алтоман, 1347 године био је жупан у
околини Дубровника. Све ово сведочи да
су Војиновићи били угледна феудална породица за
време владавине Стефана Душана.
 Почеци политичке каријерe

 Војислав Војиновић је своју политичку каријеру

почео на двору Стефана Душана, где се око 1350 године
помиње као ставилац. Упоредо са политичком
каријером он је радио и на формирању своје феудалне
области. Тај процес као и код осталих феудалних
господара текао је постепено. Војислав је имао своје
властелинство и за време Стефана Душана, али се о
томе ништа поуздано не зна. Постоји помен у „Диверса
цанцеларие“ од 14. јануара 1345 да се Свињарево налази
у „ин террно Воyслави Воyиновицх“. Међутим, како ово
место није убицирано, остају непознати обим и
величина Војислављевог првобитног поседа.
Језгро Војислављеве првобитне области засигурно
представља баштина породице Војиновић.
Наиме Милош Војиновић, коме је предстојала
сјајна каријера на двору Стефана Душана, умро је
веома млад. Алтоман, који је после смрти оставио
велики посед и малолетног сина Николу,
последњи пут се помиње 1359 године. Војислав је
својој области придружио највећи део ако не и
сав Алтоманов посед.
 Врхунац Војислављеве моћи
 Политичке прилике у суседству области Војислава Војиновића
су се измениле када је почетком 1358 године, 18. фебруара,
у Задру склопљен мир између Млетачке републике и Угарске.
Овим миром је Млетачка република изгнана са источне
обале Јадранског мора, а Дубровник је постао поданик тада
највећег непријатеља српске државе, угарског краља Лајоша И.
Ова чињеница дала је формално-правни основ Војиславу да
почне свој сукоб са Дубровачком републиком. Територија
хумског кнеза, Војислава, је постала гранична област, нека
врста крајине, према Угарској, што је Војиславу дало још већи
утицај на српском двору. Целом копненом страном Дубровачка
република се наслањала на посед хумског кнеза, што
је Дубровчане стављало у тежак положај. Међутим, до рата није
дошло тако брзо. Ситне пограничне чарке и неспоразуми су
половином 1358 године изглађени тако што су Дубровчани
послали кнезу Војиславу дарове у вредности од 400 перпера.
 Средином јула 1359 године се угарска војска повукла са
територија Српске државе, а непосредно потом је
почео сукоб Војислава и Дубровчана. Наиме, Војислав
је, као хумски кнез, тражио од Републике Св. Влаха да
му преда Стонски Рат, јер је Стон био „седиште
хумских кнежева“. У намери да умире Војислава и
одговоре га од рата, Дубровчани су послали Џива
Павла Гундулића. Међутим, ова Гундулићева мисија је
била без успеха и очекивао се рат.
 Ратовао је у два маха (1359—60 и 1361—62) против
Дубровника. У склапању мира посредник је био
цар Урош.
Војислав Војинoвић је умро 1363, а његова удовица
сa још непунолетним синовима није сe могла
oдржати нa његовим земљамa. Истиснуо ју jе
1367/68 Војиславов синовац Никола Алтоманoвић,
којим се порoдица Војинoвића гaси.
Хвалa на пaжњи!