Др Јасмина Милановић

Институт за савремену историју

СРПСКЕ ЖЕНСКИЊЕ И
ЕМАНЦИПАЦИЈА -
ПРВА ЖЕНСКА
БОЛНИЦА 1876-1877.
 ОСНОВНИ ЕЛЕМЕНТИ
ЕМАНЦИПАЦИЈЕ
ПРАВО НА ОБРАЗОВАЊЕ
• Прва женска основна школа 1845. у Параћину
• Виша женска школа 1863.
• Раденичка школа 1879. прва стручна женска
школа. До 1912. Женско друштво је отворило
укупно 65 школа широм Србије.
• 1887. на Велику школу су се уписале Лепосава
Бошковић и Круна Драгојловић-Аћимовић и
прве су на њој стекле дипломе из филозофије.
• 1907. Ћилимарска школа у Пироту.
• 1922. Виша женска стручна школа.
 ПРАВО НА ЕКОНОМСКУ НЕЗАВИСНОСТ

• У Србији је 1900 године било 1.281.278 мушкараца и

1.211.604 жена.
• У градовима је настањено 200.285 мушкараца и 150.000
жена.
• Укупно је 1.508 жена предузетница, према 37.904
мушкараца.
• Највише је праља – 600 (у том занимању мушкараца
нема) затим кројачица – 419 (892 кројача), шваља – 189
(2 мушкарца). Плетиља је 71 (585 мушкараца), ткаља је
51 (135 ткача).
• Жене воде 24 гостионице и 34 кафане, а мушкарци
укупно 3.551.
• У свим занатима било је укупно 21.779 помоћника и
помоћница, од тога 266 жена – највише кројачица.
• У осталим занимањима, жене су најбројније као
надничарке 2.834 (12.979 надничара), слушкиње –
880 (2.567 мушкараца слугу) и куварице – 564 (288
кувара).
• 116 жена самостално води трговачку радњу (према
8.737 мушкараца).
• У другим слободним занимањима је 203
проститутки и 183 жена које обављају разне друге
послове.
• У државној управи запослене су 2.124 жене (према
16.605 мушкараца).
Завичајни музеј у Јагодини, Етнолошко одељење, несређена грађа,
брачни уговор склопљен између Драгутина Тодоровића и Смиље Томић 1905.
"ЈА, Драгутин Тодоровић, тежак из Мијатовца, узимам себи за жену
Смиљку, удову Животија Томића, бившег тежака из Лозовика, под
следећим условима:
а) да сам дужан по венчању чувати је и пазити као свог друга и са
њом у брачном животу живети као што доликује часним, ваљаним
и поштеним људима,
б) да сам дужан све на случај њене смрти учинити све погребне
помене које нама света православна вера и црква наређује
в) да сам дужан као свога друга за све време нашег брачног живота
чинити јој све оно што налаже дужност једног доброг и угледног
домаћина.
г) да су дужна моја деца од прве ми умрле жене а и деца од ове ако
би се са њоме изродила у овоме моме браку после моје смрти дати
мојој овој жени Смиљки из имања мога које буде остало после моје
смрти или из готовине моје осам стотина четрдесет динара у готову
новцу, а сем тога да су дужни према нашим законима оставити
је у уживању свега мога покретног и непокретног имања до њене
преудаје или смрти.
 ПРАВО НА СЛОБОДНО ОДЛУЧИВАЊЕ
Током друге половине 19. века у Србији је разводом
раскидано око 250 бракова годишње; на сто
венчања долазило је 9,7 развода.
Према Брачним правилима Црквеног суда Српске
православне цркве у бракоразводне узроке спадају:
• Прељуба – увређени брачни друг је могао да тражи развод
брака.
• Рађење о глави брачном другу –брак се разводи кривицом
брачног лица које свесно, с непријатељском намером,
доведе у озбиљну опасност живот или телесну сигурност
свог брачног друга.
• Хотимичан подбачај –брак разводи кривицом жене која
хотимице побаци свој плод или намерно и трајно спречава
своје оплођење. Побачај није хотимичан када се изврши
на основу одлуке лекарске комисије, у сврху очувања
живота матере.
• Злобно напуштање брачног друга –брак се разводи
кривицом брачног лица које свога брачног друга злобно
напусти и живи од њега одвојено, и неће, чак ни на позив
црквене власти, да се врати и успостави брачну
заједницу.
• Нестанак брачног друга – ако један брачни друг напусти
брачну заједницу и нестане, а годину дана се о њему
ништа не сазна, његов брачни друг може тражити развод
брака.
• Телесна и душевна болест –брак се може развести због
неизлечивог лудила које је настало код једног брачног
лица за време брака, ако то лудило потпуно онемогући
сваку духовну и телесну везу са полуделим и доводи у
животну опасност његовог брачног друга. Развод брака
због телесне или душевне болести може се дозволити
само на основу лекарског мишљења прибављеног у
бракоразводној парници.
• Морална поквареност – морална поквареност постоји ако
брачно лице: изврши „протвприродно полно дело“, ако
стално не врши брачну дужност из потпуне обести, а у
року од најмање једне године, ако је осуђено на
злочинство или преступ извршен после склапања брака у
вези с трајним губитком часних права, ако намерно и
стално злоставља и кињи свог брачног друга или у браку
иначе показује такво стање које у свим приликама
животну заједницу чини потпуно неиздрживом, и све то
само онда ако се такво владање продужи за време од
најмање једне године.
• Отпадништво од православне вере – према СПЦ, брак се
разводи кривицом брачног лица које отпадне од
православне вере, или прими другу веру или
вероисповест, или буде коначно искључено из црквене
заједнице.
 ПОЧЕТКОМ 20. ВЕКА:

• У варошима Србије су на 1000 мушкараца долазиле свега

752 жене, док је на селу ситуација била нешто боља.
• Посебно су биле угрожене самохране мајке и разведене
жене, чији је просечан век био свега 35,22 године. Женско
становништво је умирало у млађем добу из више разлога,
а најзначајнији су били тежак живот, ризици трудноће и
рађања, повезани са великом смртношћу у нехигијенским
условима.
• Према годишњим статистикама 1903. године је у Србији
умрло 26,3 одсто деце у првој години живота, а од тог броја
је чак 15,2% било оне деце која су живорођена.
• Тек свако друго дете би доживело зрело доба.
Прва управа Београдског женског друштва
 Катарина Миловук
(1844-1913)
Школовала се у Русији, а од
1863. постаје управница Више
женске школе. Била је оснивач
„Београдског женског
друштва“ и Женске радничке
школе. Покренула је Домаћицу,
лист Београдског женског
друштва. Активна је била и у
другим женским удружењима,
„Колу српских сестара“,
Народног женског савеза.
 ОСНИВАЧИЦЕ ЖЕНСКОГ ДРУШТВА

• Даница Христић (1834-1879) је била ћерка чувеног

трговца Хаџи-Томе и супруга Филипа Христића,
дипломате и државника, министра.
• Јелена Грујић (1840–14.12.1897) потпредседница прве
управе Женског друштва, била је поћерка трговца и
политичара Теодора Хербеза и Јеленке, миљенице кнеза
Милоша Обреновића., супруга Јеврема Грујића,
председника владе, дипломате.
• Мијатовић Елоди Лотон (1825–Лондон, 13.12.1908)
преводилац, историчар, хуманитарни радник, супруга
Чедомиља Мијатовића, министра, дипломате.
• Емилија Лешјанин је била ћерка Платона Симоновића,
професора и главног школског инспектора у Србији,
супруга Милојка Лешјанина, генерала и министра.
• Христина К. Јовановић (?-15.08.1907) , велика
добротворка, супруга Косте Јовановића трговца.
• Драга Поповић (?-1919) ћерка Милана Ковановића, члана
Касационог суда , супруга Сретена Л. Поповића члана
Касационог суда и публицисте.
• Мица К. Протић - ћерка трговца Бошка Тадића, супруга
Косте Протића, генерала, ађутанта кнеза Михаила,
министра војног, намесника.
• Варвара Гатковић (?-1921) ћерка Јосифа Мојсиловића,
трговца из Беча, супруга трговца Михаила Гатковића.
• Катарина Г. Боди (?-1891) супруга Гуше Николића Боди,
велетрговца.
• Варвара Машин, рођена Вшетечка (Нимбурк, Чешка ? - ?,
пре 1910) супруга лекара Јована Машина.
• Јелена Михајловић, рођ. Никетић (Београд, 1853–Атина
9.09.1916) наставница, новинар, преводилац, супруга Павла
Паје Михајловића, једног од оснивача Радикалне странке.
 Јелена Павловна,
велика кнегиња
(1807-1873)
супруга Михаила Павловича,
млађег брата руских
царева Александра I и Николаја I.
Окупила је ред милосрдних
сестара које су од децембра
1854. радиле на бојишту током
Кримског рата.
Милосрдне сестре Јелене Павловне у Севастопољу 1855.
Sisters of mercy of Jelena Pavolvna in Sevastopol in 1855.
Зграда старог двора

Кнегиња Наталија Обреновић

 Пољска болница Српског друштва црвеног крста,
павиљон „Кнегиње Јулије“ изграђен у дворишту
Војне болнице у Београду 1/13. октобра 1876. новцем
који је послала кнегиња Јулија Обреновић
Зграда Више женске школе у Београду
Рањеници и болничарке Женског друштва у порти Вазнесењске цркве.
Особље Прве болнице Београдског женског друштва: Милка Котуровић,
др Марија Зиболд, Божена Снећивна, др Раиса Свјaтловска, Даринка
Вујић и др Феђушин (?).
Табеларни приказ свих операција урађених у болници Женског друштва

Остало
Свега Умрло Оздравило у
лечењу

мишице (brahii) 5 2 3
лакта (antibrahii) 2 1 1
Ампутација
бута (femoris) 6 2 2 2
гњата (crus) 1 1
рамена 5 1 3 1
лакта 4 1 2 1
жбице 1 1
Ресекција
metatarsi II 1 1
голењаче (tibiae) 1 1
calcanei 1 1
 Оздра- Остало у
Свега Умрло вило лечењу

Екстирпација петне кости (oss calcanei) 1 1

Екстракција куршума 5 5
бутне кости (femoris) 7 1 6
мишичне кости (brahii)
3 3

Секвестро- голени (cruris) 4 4

томија
ноге (pes) 1 1
петне кости (oss calcanei)
1 1

карлице (pelvis) 1 1
Лигатура арт. Круралис 1 1
Свега 52 8 39 5
„Али, шта би биле речи моје према онима којима ће наше
цело поколење записати рад друштва овога, у Историју
рата свога! Да, признајем да много и много врста
напишем, никада не бих казао ни милијонити део онога,
што осећа душа једнога болника који је негован у болници
овој, или што казује један поглед његових заплаканих
очију, и једна реч његова, која од узбуђења у грлу умире, –
сцена, које сам сâм сведок не једном био. … Женско
Друштво развивши делателност своју показало је не само
патријотизам, саучешће, пожртвовање, и т. д. него је
констатовало факт, да није далеко од оног великог
историјског питања које се зове: ослобођење женскиња.“

Милан М. Радовановић, Белешке, 25.

Српске новине, 1877, 31. март, бр. 70
 Др Марија Зиболд
(1849-1939)

У Србију долази 1876. и

због свог пожртвованог
рада добија чин
санитетског поручника.
У чину санитетског
мајора учествује у
балканским ратовима
и Првом светском рату.
 Др Драга Љочић
(1855-1926)

Прва жена лекар у

Србији. Борац за
права и еманципацију
жена, хуманитарни
радник. Заједно са
Маријом Зиболд
изабрана је за
редовног члана
Српског лекарског
друштва. 1880. године.
 МИЛЕВА МИЛКА
ВУЛОВИЋ, рођ.
Котуровић
(1853-1929)

Учитељица и управница Више

женске школе. Била је
добровољна болничарка и
хуманитарни радник.
Основала је Одбор госпођа
„Кнегиња Љубица“ 1899.
године.
 Персида Пинтеровић
(1844-1895)

Учитељица и управница
Више женске школе.
Добровољна болничарка,
хуманитарни радник.
Орден краљице Наталије
додељиван за негу и помоћ
током Српско-бугарског
рата 1885-86.
Први добровољни женски болничарски тромесечни курс
Кола српских сестара одржан од 21 априла до 5 јула 1908.
у Војној болници у Београду
Особље и лекари XV резервне болнице, снимила Клара Штурценегер.
ХВАЛА!