Трговина

Василије Стокић
Трговина је процес размене робе и услуга на тржишту.
То је делатност у којој појединци и предузећа
посредују између произвођача и потрошача као купци
и продавци роба и услуга.
Суштина трговине јесте посредовање, а циљ јесте
продаја робе и остваривање добити.
 Подела трговине

трговина Унутрашња трговина - обавља се на унутрашњем

тржишту једне земљe.
произвођач потрошач

унутрашња спољна Спољна трговина – размена робе изеђу купаца и

произвођач малопродаја
продаваца потрошач земаља.
из различитих
велепродаја извоз
произвођач Извоз –
велепродаја продаја малопродаја
произведене робе ипотрошач
услуга иностранству
Токови робе од произвођачаУвоз – куповина робе и услуга из иностранства.
до потрошача
малопродаја увоз

Према обиму пословања, трговина се дели на два основна облика.

Трговина на велико (велепродаја) – куповина веће количине робе ради њене продаје.

Трговина на мало (малопродаја) – продаја робе крајњим потрошачима ради

задовољавања личних потреба или потреба домаћинства.
 Све државе у свету, зависе од увоза или извоза робе (међународна трговина).
Разлика између извоза и увоза представља трговински биланс.

Када је вредност извоза већа од вредности увоза у некој држави, онда та држава има
позитиван трговински биланс (суфицит).
Уколико вредност увоза премашује вредност извоза у питању је негативан трговински
биланс (дефицит)
У Србији се трговина традиционално
обавља на пијацама. На зеленим пијацама
се првенствено врши продаја свежих
пољопривредних и прехрамбрених
производа. Продаја стоке и сточне хране се
врши на сточним пијацама.

У циљу унапређења продаје организују се

сајмови на којима се нуди широк асортиман
роба и услуга везаних за једну одређену
делатност.
Сајмови организују бројне тематске изложбе
(сајам аутомобила, књига, намештаја,
туризма и др.)

У новије време, захваљујући примени

интернет технологије, све брже се развија
електронска трговина (online трговина).
Србија у спољној трговини остварује дефицит.
У међународној размени наша земља се највише
ослања на европске државе, пре свега чланице
Европске уније. Извоз робе из Србије 2019. године
12. Немачка
Удео извоза наше земље у Европску унију у
укупном извозу износи око 66%, а удео увоза из 7%
Италија
Европске уније у укупном увозу — око 60%. 10.
Највећи спољнотрговински партнери су Немачка 2% БиХ
и Италија. Румунија
7.7 Русија
49.9% %
Најповољнија размена (суфицит) одвија се са
Црна Гора
земљама у окружењу (БиХ, Црна Гора, Северна 5.9
Македонија, Румунија, Бугарска, Хрватска, Мађарска
%
Словенија), али и Словачком, Уједињеним остале земље
Краљевством и Шведском. 4.5 5.0
4.2% % %
Највећи дефицит у спољној трговини присутан је
у трговини са Русијом и Кином.
Прерађивачка индустрија остварује највећи део
укупне вредности извоза (92,3% у 2018. години).
Водеће области прерађивачке индустрије односе Увоз робе у Србију 2019. године
се на производњу моторних возила и приколица, 13. Немачка
основних метала, прехрамбених производа, 0%
електронске опреме и производа од гуме и 9.1 Кина
пластике. % Италија
Русија
Последњих година у структури извоза
доминирају средње и ниско технолошко- 48.6% 8.8 Мађарска
интензивни производи, као што су метали % Турска
(бакар), хемикалије и пољопривредни производи 8.7 Пољска
(житарице, свеже и замрзнуто воће).
% остале земље
4.4
3.5% 3.9% %
Србија највише увози хемикалије, машине и
опреме, нафту и природни гас и моторна возила
који заједно чине трећину вредности укупног
увоза.
Извоз важнијих производа из Србије 2018. године
Производ Вредност у хиљ. УСД Главни купци
Проводници за авионе, возила 1,097,245 Немалка, Словачка, Чешка
и бродове
Путнички аутомобили 896,064 Италија, Немачка, Црна Гора

Намештај и делови 563,302 Чешка, Шпанија, Немачка

Ротационе електричне машине 584,156 Немачка, Италија, Француска

Гуме за аутомобиле 529,044 УК, Русија, Француска

Ваљани производи од гвожђа и 503,795 Италија, Бугарска, Аустрија
челика
Рефинисани бакар 381,547 Бугарска, Италија, Хрватска
Обућа 361,524 Италија, БиХ, Словенија
Производи од пластике 348,787 Италија, БиХ, Словенија
Хартија и картон 334,763 Русија, Пољска, Румунија
Повољне околности за даље унапређење спољне трговине Србије
су Споразум о слободној трговини са Руском Федерацијом,
Споразум о слободној трговини у Централној Европи (ЦЕФТА),
Споразум о слободној трговини са земљама ЕФТА(Исланд,
Лихтенштајн, Норвешка, Швајцарска) и Споразум о слободној
трговини са Турском.
Хвала на
пажњи
Василије Стокић