DISAHARIDI

 Disaharidi su ugljeni hidrati čiji su molekuli izgrađeni od dva međusobno

povezana molekula monosaharida.
 Najvažniji disaharidi su :
 SAHAROZA ( običan beli šećer ) i LAKTOZA ( mlečni šećer ).
 saharoza laktoza
SAHAROZA
 Saharoza se dobija preradom šećerne trske ili šećerne repe. Koristi se u
svakodnevnom životu kao zaslađivač. To je obični, beli šećer.
 Nastaje povezivanjem molekula glukoze sa molekulom fruktoze uz oslobađanje
molekula vode. Veza se stvara preko atoma kiseonika i naziva se glikozidna veza.
C6H12O6 + C6H12O6 → C12H22O11 + H2O
glukoza fruktoza saharoza

Neredukujući šećer
(nema slobodnu karbonilnu grupu)
Hidroliza
 U organizmu se posle konzumiranja disaharida, pod dejstvom odgovarajućeg
enzima vrši hidroliza saharoze.
C12H22O11 + H2O → C6H12O6 + C6H12O6
 U laboratorijama, kada se rastvor saharoze zagreje i zakiseli dolazi do hidrolize i
od jednog molekula saharoze nastaje jedan molekul glukoze i jedan molekul
fruktoze. Nastala smeša je u odnosu 1:1 i naziva se INVERTNI ŠEĆER.
 LAKTOZA
 Laktoza je disaharid koji je sastavni deo mleka i mlečnih proizvoda. Molekul
laktoze sastoji se od ostatka molekula galaktoze i glukoze.Ima istu molekulsku
formulu kao i saharoza.

Mleko sisara bogato je ovim disaharidom,

pa se naziva mlečni šećer.
Manje je sladak od saharoze.
Da bi moglo da dođe do hidrolize laktoze
potreban je poseban enzim u organizmu-
laktaza.
Ukoliko ga organizam ne stvara, korišćenje
mleka i mlečnih proizvoda, stvara probleme
pri varenju- NETOLERANCIJA NA LAKTOZU.
Redukujući šećer
(ima slobodnu karbonilnu grupu)
POLISAHARIDI
 Polisaharidi su složeni ugljeni hidrati u čijim je molekulima međusobno povezan
veliki broj molekula monosaharida. To su prirodni polimeri.
 Najvažniji polisaharidi su GLIKOGEN, SKROB i CELULOZA.
 Razlika između ovih polisaharida je u načinu povezivanja molekula glukoze, što
utiče i na razlike u svojstvima.
 SKROB
Ovo je biljni polisaharid. Skroba ima najviše u plodu, semenu i korenu i biljke ga
koriste kao rezervni izvor energije. Izgrađen je iz dve komponente: amiloze i
amilopektina.
SKROB
Skrob se slabo rastvara u hladnoj, a bolje u toploj vodi. Pri tome dolazi do bubrenja skrobnih
zrnaca.

Prisustvo skroba može se dokazati dodatkom joda, sa kojim molekuli skroba daju jedinjenje plave
boje.
CELULOZA
 Celuloza je strukturni polisaharid biljaka.
 Ona izgrađuje ćelijski zid biljnih ćelija.

oko 3000 ostataka

molekula glukoze

 Celuloza se ne rastvara ni u hladnoj ni u toploj vodi, a ni ljudski organizam ne poseduje enzime

koji mogu da razgrade celulozu. Ove enzime poseduju termiti.
 CELULOZA
 Pamuk je najbogatiji izvor celuloze, koji sadrži i do 90% čiste celuloze.
Celuloze takođe ima u kori drveta, koja sadrži 40-50% celuloze.
GLIKOGEN
 Glikogen je rezervni ugljeni hidrat u životinjama.
 Višak glukoze koji organizam zdravih osoba ne iskoristi za ćelijsko disanje, pod
uticajem insulina se povezuje u ovaj složeni ugljeni hidrat. Rezerve glikogena nalaze
se u jetri i mišićima.Kad nivo glukoze u krvi opadane, hidrolizom glikogena se
nadoknađuje njen potreban nivo.