Избори у

Републици
Србији
професор: Душица
Славковић
Избори
Избори су поступак којим грађани (бирачи), поверавају обављање
политичке власти представничком телу тј, скупштини, али и
председнику државе, који онда представљају суверену народну вољу.

Демократски избори су због тога и темељ легитимитета целовитог

система државне влати.
Бирачко право
Бирачко право је субјективно право грађана одређене државе да на изборима
дају глас одређеном кандидату или изборној листи, али уједно и право да буду
кандидати на изборима.

Бирачко право може бити

● Активно - када ми гласамо за странку или кандидата

● Пасивно - када се кандидуемо и гласају за нас
 Пре расписивања избора утврђује се ко има право да бира представнике власти.
Морају се испунити следећи критеријуми.

● Држављанство
● Старосна граница (пунолетство)
● Пословна способност (могућност самосталног одлучивања о својим правима и
обавезама-поседује свака пунолетна и психички здрава особа)
● Пребивалиште (место и адреса сталног боравка)
 Опште бирачко право значи да сви пунолетни грађани који имају пословну
способност имају право гласа без обзира на разлике које постоје међу њима у
класном, економском, расном, националном или неком другом погледу.

Једнако бирачко право значи да глас сваког бирача има једнаку вредност, а она
се остварује тако што сваки бирач има само један глас на истим изборима. Један
грађанин - један глас.
Врсте избора
Већина савремених демократских система разликује више врста избора у
зависности од тога ко се бира, на којој територији се спроводе избори и који су
разлози за спровођење избора.

У зависности од тога за коју функцију се расписују, избори могу да буду:

● Парламентарни избори - за чланове парламента тј. скупштине и спроводе се

по пропорционалном изборном систему.
● Председнички избори - за председника државе и спроводе се по већинском
изборном систе
 Према територијалном принципу тј. на којој територији се спроводе, избори
могу бити:

● Републички избори
● Покрајински избори
● Локални избори

Према разлозима за спровођење, избори могу бити:

● Предизбори - су избори на којима се бирају кандидати (електори) који ће у име

одређене политичке странке или групе грађана учествовати на редовним
изборима.
● Поновни избори - одрзавају се након редовних избора, а сврха је отклањање
неправилности насталих на редовним изборима.
● Допунски избори - попуњавање упражњеног места у представничком телу.
Парламентарни избори
Избори за народне посланике врше се на целој територији Републике србије као
једној изборној јединици - пропорционалним изборним системом. Посланички
мандати се се распоређују сразмерно броју гласова које су добиле изборне листе.
Изборне листе кандидата за народне посланике могу поднети

● Регистроване политичке странке

● Коалиције политичких странака ( удруживање више странака)
● Групе грађана

На изборној листи може да буде највише 250 кандидата. Уз изборну листу доставља
се 10 000 судски оверених изјава бирача који подржава изборну листу.
Председнички избори
У Републици Србији председник Републике бира се на непосредним изборима,
тајним гласањем. Кандидата за председника могу да подрже:

● Политичка странка,
● Група грађана,
● Коалиција политичких странака.

Предлог кандидата може бити поднет ако га подржи најмање 10 000 бирача. За
председника Републике ће бити изабран кандидат који освоји апсолутну већину гласова
бирача. Уколико ни један од кандидата не освоји апсолутну већину, гласање се понавља
у року од 15 дана и на њему учествују два кандидата који су освојили највећи број
гласова. Председник постаје кандидат који освоји више гласова у другом кругу.
Покрајински избори
Скупштина Аутономне Покрајине Војводине има 120 посланика. посланици се
бирају на непосредним изборима, тајним гласањем, на четири године по
пропорционалном и већинском изборном систему.

Од 120 посланика 60 се бира по већинском изборном систему између

појединачно утврђених кандидата у изборним јединицама а 60 посланика се бира по
пропорционалном изборном систему са листе политичких странака, групе грађана
и коалиције политичких странака које својим потписом подржи најмање 6000
бирача.

Право да бира и да буде биран за посланика има грађанин који има

пребивалиште на територији Аутономне Покрајине Војводине.
Локални избори
Изборе за одборнике расписује Народна скупштина Републике Србије.

Избори се одржавају по пропорционалном изборном систему.

Услови кандидатуре захтевају да сваког кандидата мора да подржи најмање 30

бирача судски овереним потписима.

Законом о локалној самоуправи утврђено је да се председници општине или

градоначелници бирају из реда одборника на четири године, тајним гласањем,
већином гласова од укупног броја одборника скупштине општине или скупштине
града.
Хвала на пажњи!