Жаба - царева кћи

Руска народна бајка

Миа Милинковић
Маша Кукобат
Звездана Каратрајковски
Лана Лазовић 1-9
 Руске народне бајке
Руске народне бајке су поетске приче из руске традиције, које
су често преплављене фантастичним елементима попут
чаробних бића, магије и авантура. Ове бајке одражавају дух
народа и често садрже моралне поруке или поуке које се
преносе кроз авантуре њених јунака.
 Жаба - царева кћи
Верује се да је основа ове бајке скитска прича. Забележио је старогрчки
историчар Херодот током путовања на исток. Зове се “Прича о жени
змији и хероју” и говори о сусрету ратника са богињом, пола женом,
полу змијом. Много векова касније, скитска богиња је у руским
народним причама постала принцеза жаба.

Ова прича сматра се једном од најбољих руских бајки. Стално је

унапређивана и сада постоји више од 20 варијанти.
 Анализа дела
• Књ. род: епика
• Књ. врста: народна бајка
• Време: неодређено
• Место радње: мочвара, царев двор, колиба на
кокошијим ногама, Кошћејева кућа, двориште бојара
и трговца.. (прати радњу)
• Тема:
• Скривена лепота и мудрост испод жабље коже
• истрајност у превазилажењу потешкоћа
• трагање за срећом и љубављу
• Идеја: човек може да превазиђе све потешкоће зарад
љубави и среће
Композиција дела

• Устаљене формуле:
• типичан почетак бајке ( “Живео једном у једном царству цар са
својом царицом” )
• број три и шест (три царевића, испаљене три стреле, три задатка за
невесте, три године клетве, шест услова за убиство Кошћаја
Бесмртног..)
• чест израз ( “Тражи ме иза седам гора, преко седам мора, код
Кошћеја Бесмртног!” )
• типичан завршетак ( “После тога су Василиса и царевић живели
срећно и дуговечно” )
Композиција
дела1.Експозициј
а• три царевића по очевом захтеву пуштају
стреле и налазе себи невесте
• Најстарији син: бојарева кћи
• Средњи син: трговчева кћи
• Најмлађи син Иван: жаба
• Иако је против тога, Иван слуша оца и жени
се жабом
Композиција
дела2. Заплет
• Принцеза жаба успешно испуњава све захтеве задате невестама од стране
цара
1. Први захтев: да свака невеста испече меки бели хлеб
2. Други захтев: да свака невеста изатка ћилим
3. Трећи захтев: да синови дођу са женама на гозбу
• жаба се претвара у Василису Прекрасну прве ноћи, па у Премудру друге ноћи
и за гозбу
• Иван тугује због очевих захтева, а Василиса их испуњава када је он одсутан
(када спава, оде на гозбу без ње)
• На гозби га браћа и њихове жене исмевају
Композиција
дела3.
Кулминација
• Василиса се појављује на гозби после грмљавине и Иванове најаве
• “Василиса Премудра из чаше мало испи, а остатак себи у леви рукав изли. Лабуђе
печење загризе, а кости у десни рукав сакри”
• Друге невесте раде исто што и она - завиде јој
• “Махну она левом руком и створи се језеро. Махну десном, а по води запливаше
бели лабудови. Цар и гости чудом се чуде.”
• Друге невесте раде исто што и она, али не успевају - исполивале су све госте и
бациле кости цару право у очи
• Цар их протера из двора
Композиција
дела4. Обрт
• Иван трчи кући и спаљује жабљу кожу када је пронађе
• Василиса се претвара у белог лабуда и лети кроз прозор назад код
Кошћаја Бесмртног
• Царевић тражи своју жену и наилази на старца који му прича о
Василисиној клетви и даје му савет
• Царевић наилази на медведа, патка, зеца и штуку и све их поштеди
• Долази до колибе са кокошијим ногама и Баба Јага му говори како да
пронађе Кошћејеву смрт
• Животиње му заузврат помажу да пређе препреке и узме јаје
• Долази у Кошћејеву кућу и усмрћује га
Композиција
дела5. Расплет
• Царевић се враћа у двор са Василисом
Премудром
• Цар спрема гозбу за све
• Живе заједно срећно и дуговечно
Стилске
фигуре
• ономатопеја (крекетање жабе, удар грома)
• персонификација (животиње причају, дијалог жабе и царевића)
• стални епитети (добар момак/јунак, људски глас, горке сузе, високи храст...)
• хипербола (опис Василисиног хлеба, опис три царевића и Василисине лепоте)
• контраст (понашање друге две невесте - исмејавање прелази у дивљење)
Анализа
ликова
• Главни ликови: царевић Иван и Василиса Мудра
• Остали ликови: цар, браћа и њихове супруге, Баба Јага, животиње, Кошћај
Бесмртни...
• Царевић Иван - најмлађи царев син, несебичан, нестрпљив, непромишљен,
истрајан, милостив, храбар, веран, лаковеран, саосећајан
• Василиса Мудра - ћерка Кошћаја Бесмртног, интелигентна, лепа, верна,
љубазна, лукава и мудра
• Баба Јага - шумска вештица, углавном је била противник јунаку, у неким
делима је приказана као дародавац и помоћник јунаку
• Кошћај Бесмртни - љубоморан, завидан, окрутан, умишљен
Симболи у делу
1. Симболика
жабе
Жаба - нечиста животиња за коју су сматрали да је мајка смука
Симболика жабе у делу према словенској митологији:
• Женска симболика жабе у бајкама представљена је девојком која је у њу
претворена
• Сматрали се да је жаба некада била жена због сличности жабљег стопала
и људске шаке
• Порекло жабе се у руским легендама везује за људе који су се утопили за
време Светског потопа;
У хришћанству симболизује и позитивне особине (веза са плодношћу,
поновним рођењем), али и негативне (веза са мрачним светом, болешћу и
смрћу)
Симболи у делу
2. Симболика храста и јајета
1) Симболика храста:
• Повезали су га Перуном (бог грома)
• Симбол снаге и чврстине
• Ако се оштети доноси несрећу
2) Симболика јајета:
• Почетак свих почетака
• Симбол препорода и плодности
• Опозиција живот - смрт или бесмртност - смртност →
уочавамо у бајкама о Кошчеју, чија је смрт затворена у јајету
Пору
ка
Ова бајка учи да се не суди особа по изгледу, већ да воли душу.
На крају крајева, чак и најлепша душа може се сакрити иза
коже жабе. Бајка такође учи о доброти и помоћи онима којима
је потребна. Такође каже да треба да размислимо пре него што
поступимо и да не журимо са закључцима или радњама.
ХВАЛА НА
ПАЖЊИ!