Узори и идоли

Дуња Дидић I9
 Стив Џобс - идол
Стив Џобс био је један од оснивача и главних руководилаца “Apple” компаније. Његов рад на
производима који су били функционални и привлачни створио му је култни статус. Сматран је
једном од водећих личности у индустрији рачунара и информатике. Такође је био једно време
руководилац Пиксара све док није био продат Дизнију. Био је један од највећих деоничара Дизнија
и члан Дизни управе.
 Стив Џобс - идол
Стив Џобс је идол због своје трансценденталне улоге у технологији, дизајну и пословању, који је
изазвао дубоко обожавање и инспирацију код многих људи широм света. Ова идолизација често је
била усмерена на аспекте његовог професионалног живота, као што су визионарство, естетика
производа и пословни успеси, док је мање пажње постављено на морална и етичка питања, као што
су изазови са запосленима, конкуренцијом и другим пословним партнерима. Џобсова тајна магија
лежи у способности да не само задиви својим пословним успесима, већ и да инспирише дубоко
обожавање. Његова личност, стил вођења компаније и културни утицај Apple производа чине га не
само примером, већ и идолом за оне који теже револуцији и иновацијама.
 Стив Џобс - идол
Људи који га идолизују долазе из различитих области живота, али међу њима највише има
ентузијаста за технологију и иноватора, предузетника и пословних лидера, креативних
професионалца, потрошача и свакодневних корисника, ентузијаста за маркетинг и брендирање.
Његов утицај проширио се и на поп културу. Познате личности у јавности често прихватају Apple
производе, што доприноси његовој идолизацији.
Многи млади информатичари данас теже да достигну висине као он због великог трага који је
оставио на индустрију.
О Стив Џобсу направљене су бројне биографије, документарци, филмови итд.
 Марија Кири - узор
Марија Саломеа Склодовска Кири била је француска физичарка и хемичарка пољског порекла.
Већи део живота је провела у Француској, а тамо је започела и научну каријеру. Жена је Пјера
Кирија, а мајка Еве Кири и Ирене Жолио Кири.
У њена највећа научна достигнућа спадају: рад на теорији радиоактивности, техникама раздвајања
радиоактивних изотопа као и откриће два нова хемијска елемента – радијума и полонијума. Под
њеним личним надзором вршена су, прва у свету, истраживања о могућности излечења рака помоћу
радиоактивности. Један је од оснивача нове гране хемије - радиохемије.
Она је до данас остала једина жена која је Новелову награду добила два пута.
 Марија Кири - узор
Марија Кири се често посматра као узор, а не као идол, због нагласка на њеном целокупном
карактеру и дорпиносу науци. Иако су њене научне иновације и два Нобелова признања у области
физике и хемије изузетно значајни, узор би се фокусирао на њену посвећеност образовању и
несебичност приликом дељења знања. Кири је истовремено била посвећена мајка и страствена
научница, чиме је демонстрирала равнотежу између професионалног и личног живота. Марија
Кири постаје узор управо због комплексности њеног карактера и доприноса, истичући да се нешто
вредно може постићи уједно и са поштовањем људи и друштва.
 Марија Кири - узор
Током Првог светског рата, радила је на обезбеђивању “малих Кирија”, покретних рендгенских
апарата за дијагностиковање и лечење повређених војника. Њено хуманитарно деловање показало
је практичну примену њених научних открића.
Живот и рад Марије Кири не чине је узором само за научнике, већ за свакога ко тежи да остави траг
кроз упорност и посвећеност знању и напретку. Након што је сазнала да није могла да похађа
пољски универзитет јер су били затворени женама, није одустала, већ је отишла у Париз и
наставила своју едукацију, што може бити позитивна порука свима .
 Мадам де Помпадур - идол
Мадам де Помпадур, чије је право име било Жана Антоанета Поасон, била је значајна фигура
француског друштва током 18. века. Постала је позната љубавница краља Луј XV и имала је
значајан утицај на политику, културу и уметност током свог живота.
Мадам де Помпадур била је позната по својој патронажи уметности и подршци уметницима и
филозофима тог доба. Она је била кључна фигура у организацији културних дешавања на двору и
допринела је промоцији уметности и наука.
 Мадам де Помпадур - идол
Мадам де Помпадур је пре свега била идол аристократији и културној елити. Њена изузетна лепота,
префињеност и елеганција учинили су је примером за оне који су тежили за вишим друштвеним
статусом. Као љубавница краља, Мадам де Помпадур постала је симбол успона у друштву, што је
привлачило оне којима је циљ био блискост са моћним и утицајним.
Њен положај у друштву није нешто што су људи ценили, већ су га користили као пример за себе са
жељом да ће они достићи такве висине.
 Мадам де Помпадур - идол
Њено покровитељство уметности и културних делатности привукло је интелектуалце,
уметнике и филозофе, тако да је стекла знатну популарност код њих. Њена посвећеност
заштити уметности и науке допринела је изградњи њеног културног имиџа, што је додатно
привлачило оне који су ценили интелектуалну раскош.
Мадам де Помпадур такође је била позната по свом политичком утицају. Они који су тежили
том утицају и просперитету нашли су идола у њој.
 Сократ - узор
Сократ је антички грчки филозоф из Атене. Рођен је око 470. године пре нове ере у Атини, о
његовом животу сведоче списи многих филозофа тог времена.
Био је син вајара и зидара Софрониска и бабице Фенарете. Како није био племићког порекла, није
имао могућности за високо образовање, него се посветио учењу очевог заната. Верује се да је много
година радио као зидар пре него што се окренуо филозофији.
 Сократ - узор
Сократ се више може доживети као узор због својих филозофских принципа и приступа животу.
Сократ није тежио обожавању, већ је хтео да подстакне људе на критичко мишљење, моралну
доследност и аутентичност. Његова филозофија наглашавала је значај размишљања, постављања
питања и самопроучавања (личног развоја). У том смислу, он служи као узор, инспиришући људе
својим принципима и подстичући их на лични развој, уместо да буде постављен као недодирна
фигура достојна слепог обожавања.
 Сократ - узор
Сократ може бити узор онима који теже ка интелектуалном напретку и онима који теже дубљем
разумевању себе и света око себе.
Овај узор, дакле, није неко ко се диви издалека, већ неко ко дели своје методе и подстиче људи на
сопствени раст.
У ситуацијама када је могао да добије херојски статус, Сократ је остао веран својим моралним
вредностима вез обзира на сва очекивања. Њега људи могу да разумеју на дубљи начин, чинећи га
узором.
 Френк Абагнејл - идол
Френк Вилијам Абагнејл амерички је саветник за безбедност познат као бивши варалица и
фалсификатор у раздобљу од своје 15 до 21 године живота. Постао је један од најпознатијих
превараната свих времена и тврди да је имао макар 8 различитих идентитета, укључујући
пилота, лекара, затворског службеника и адвоката. Он је побегао из полицијског притвора два
пута пре него што је напунио 21 годину. Служио је мање од 5 година затвора пре почетка рада
за федералну владу. Тренутно је консултант и предавач за FBI академију. Такође води у своју
приватну консултанску фирму која се бави саветима у области финансијских малверзација.
 Френк Абагнејл - идол
Френк Абагнејл доживљава се као идол више него узор, јер његову причу обликују лукавост,
превара и бежање од ауторитета. Људи се диве баш тој лукавости, интелигенцији и храбрости у
извођењу злочина, а нико се не фокусира на сва зла дела која је починио. Узор би имао наглашене
исправне моралне вредности, што код Френк Абагнејла можда сада јесте истина, али не може се
занемарити његов прошли живот. Идолизација Френк Абагнејла може прозилазити из дивљења ка
храбрости и постизању нечега ван друштвених норми.
 Френк Абагнејл - идол
Идолизација Френка Абагнејла фокусира се на гламурозни аспект његовог живота, као што је
луксузни начин живота и андреналински доживљај бекства. Такоље се гледа као икона слободе и
авантуре. Узор би наглашавао интегритет, одговорност и поштовање закона, што код њега није
случај.
О Френку Абагнејлу направљен је чувени филм “Ухвати ме ако можеш” у коме глуме Леонардо
Дикаприо, Том Хенкс и Кристофер Вокен. Филм показује причу о младом појединцу који, упркос
криминалној прошлости, проналази начин да допринесе друштву.
 Хатшепсут - узор
Хатшепсут (1473. п. н. е. – 1458. п. н. е.) је била пети фараон осамнаесте египатске династије у
старом Египту и у титулатору на сликама и рељефима је увек наступала као мушкарац – фараон.
Била је прва жена фараон.
Хатшепсут је била поштована у области архитектуре. Наредила је изградњу бројних импресивних
грађевина, као што је храм у Деир ел-Бахарију.
 Хатшепсут - узор
Хатшепсут је рођена у време када жене нису имале традиционалну улогу владара, али је својом
снагом и храброшћу променила ток египатске историје.
Хатшепсут је одлучно изабрала да преузме улогу фараона, највишег владара у Египту. Делила је
власт са својим пасторком Тутмозисом III. Њено преузимање власти у патријархалном друштву
инспирација је женама које се боре за равноправност.
У току њене владавине, Египат је доживео период просперитета. Хатшепсут је спороводила
економске реформе и подржавала трговину, што је допринело економском расту и културном
процвату. Њена борба за промену током овог периода чини је узором у политичком свету.
 Хатшепсут - узор
Хатшепсут је показала иновативност у вођењу државе. Реформе које је спроводила представљале су
пример како женско лидерство може имати позитиван утицај на ширу заједницу.
Њен наследник, Тутмозис III покушао је да избрише сећање на њу, али њено наслеђе није могао
потпуно избрисати. Хатшепсут је остала упамћена као храбра владарка која је преузела власт у
тешким временима и усмерила Египат ка бољем.
Кључни аспекти узора који је одвајају од идола јесте етички приступ власти, формирање пута за
женско лидерство, допринос култури у уметности и храброст у суочавању са изазовима.
Идолизација би се пре фокусирала на симболе моћи и престижа.
Хвала на пажњи!