IV.

Технике или методи

идентификације трагова
4.3. ПОЈЕДИНЕ ВРСТЕ ТРАГОВА

У хемији, термин алкохол представља органско једињење који у својој структури има хидроксилну функционалну
групу (-OH) везану за засићени атом угљеника. У свакодневном говору односи се на примарни алкохол етил
алкохол (етанол).

Етанол или етил алкохол, алкохол, жеста, шпирит, шпиритус је

безбојна течност пријатног мириса. Настаје из шкробних и шећерних
сировина процесом врења кориштењем квасаца (микроорганизама).
Посједује физичку форму лако испарљиве провидне течности
специфичног оштрог мирис.. Приликом конзумирања показује
карактеристике неуротоксичности и психоактивности те модификује
понашање људи који га конзумирају. Узрокује алкохолну
интоксикацију конзумирањем у прекомјерним количинама. Користи
се као почетна сировина у индустрији органских једињења, средство
за дезинфекцију, производњу алкохолних пића.
 IV. Технике или методи
идентификације трагова
4.3. ПОЈЕДИНЕ ВРСТЕ ТРАГОВА

Етанол се налази у алкохолним пићима у различитим концентрацијама (вина 8-16%, ликери 25-32%, ракије 30-45%,
аперитиви 32-40%, жестока пића 38-45% пива 3-7% израженим у вол %-број јединица алкохола растворен у 100
јединица пића).
Конзумирање алкохолних пића (садрже значајан износ етанола (психоактивна материја, неуротоксични депресант)) у
нижим дозама изазива еуфорију, смањење нервозе, друштвеност, док у већим дозама доводи до
пијанства,обамрлости, губитка свијести. Дугорочно узимање алкохолних пића може довести до злоупотребе
алкохола, физичке зависности и алкохолизма. Злоупотреба алкохола доводи до угрожавања нормалних тјелесних
функција организм, смртности у саобраћајним незгодама, тјелесних повређивања и имовинске штете.

Доспијећем алкохола у организам долази до апсорпције алкохола у крви, дистрибуцију путем тјелесних течности и
након одређеног времна елиминацију из тијела. Путем апсорпције алкохол се веома брзо и константно апсорбује у крв
те се највиши ниво алкохола у крви јавља након апсорпције цјелокупне количине конзумираног алкохола (процес
апсорпције се завршав 30-90 минута након задњег уношења алкохола у организам). Количина апсорбованог алкохола
у крви зависи од времена трајања конзумирања алкохола (пића), концентрације алкохола у пићу које се конзумира,
количине конзумираног пића као и од садржаја система за варење (хране у стомаку).
 IV. Технике или методи
идентификације трагова
4.3. ПОЈЕДИНЕ ВРСТЕ ТРАГОВА

Степен алкохолисаности у зависности од концентрације алкохола у крви :

Количина алкохола у крви (‰-промила) алкохолисаност
0,0 – 0,5 Трезан
0,5 -1,5 Припит
1,5 – 2,5 Пијан
2,5 – 3,5 Тешко пијан
3,5 - Тровање

Алкохол се процесом оксидације у јетри уз

помоћ ензима претвара у сирћетну
киселину која се даљом оксидацијом
преводи у угљен диоксид и воду.

Количина алкохола која се избаци дахо директно је

пропорционална концентрацији алкохола у тијелу.
 IV. Технике или методи
идентификације трагова
4.3. ПОЈЕДИНЕ ВРСТЕ ТРАГОВА

Најзбачајније количине алкохола у људском организму се налазе у можданом ткиву, крви, мокраћи и даху. Стандард
за утврђивање утицаја унијете количине алкохола у организам је ниво алкохола у крви.

Присуство и ниво алкохола

у организму се утврђује

Дах одражава концентрацију алкохола у плућној артерији.

Могу се појавити разлике у вриједности концентрације
Лабораторијско тестирање мјерне анлизом даха и анализом крви. Анализа даха се
Лабораторијско
узорака, гасна врши уређајима под називом алкометри (алкотестери).
тестирање
хроматографија
 IV. Технике или методи
идентификације трагова
4.3. ПОЈЕДИНЕ ВРСТЕ ТРАГОВА

Служе за одређивање
Трагови длака

ДНК
Длаке Крвне групе
Длаке људског
животињског
поријекла Трагова експлозивних Одређивање пола
поријекла
материја

Методи идентификације

Гасна хроматографија
микроскопија

Неутронска активациона
Митохондријална ДНК
анализа
 IV. Технике или методи
идентификације трагова
4.3. ПОЈЕДИНЕ ВРСТЕ ТРАГОВА

ВЛАКН
А
Природна влакна Умјетна или хемијска влакна
 IV. Технике или методи
идентификације трагова
4.3. ПОЈЕДИНЕ ВРСТЕ ТРАГОВА

Влакно je природна или вjештачка супстанца чији физички облик карактерише значајно већа дужина у односу на
ширину. Основна класификација влакана се врши на природна и умјетна влакна.

Природна влакна се развијају или се јављају у облику влакана и укључују она која производе биљке,
животиње и геолошки процеси. Могу се класификовати према пореклу:
IV. Технике или методи
идентификације трагова
4.3. ПОЈЕДИНЕ ВРСТЕ ТРАГОВА

Минерал
кризотил

Влакна
колагена
СЕМ слика
Колаген –протеин који учествује у структури људског организма
 IV. Технике или методи
идентификације трагова
4.3. ПОЈЕДИНЕ ВРСТЕ ТРАГОВА

Умјетна или хемијска влакна су влакна чији се хемијски састав, структура и својства значајно мијењају током
производног процеса. Умјетна влакна састоје се од регенерираних влакана и синтетичких влакана.

Папир за фотокопирање под микроскопом

IV. Технике или методи
идентификације трагова
4.3. ПОЈЕДИНЕ ВРСТЕ ТРАГОВА
IV. Технике или методи
идентификације трагова
4.3. ПОЈЕДИНЕ ВРСТЕ ТРАГОВА
IV. Технике или методи
идентификације трагова
4.3. ПОЈЕДИНЕ ВРСТЕ ТРАГОВА

Врсте полимерних влакана

 IV. Технике или методи
идентификације трагова
4.3. ПОЈЕДИНЕ ВРСТЕ ТРАГОВА

Трагови влакана на мјесту криминалног догађаја : Поступак обраде :

Појединачна влакна Проналажење

Ситна влакна Прикупљање
Влакна пренијета на одјећу, ципеле, оштрицу ножа, оруђа Паковање
Влакна из канапа трака Испитивање у лабораторији
Влакна из тканине Компарација
Влакна одјевних предмета Идентификација-доказни материјал
Влакна подлога, теписи, ћилими ...
Влакна аутомобилских сједишта

Прикупљање се може вршити ручно-прстима или пинцетом, усисивачем, самолепљивом

траком. Паковање се врши у папирне кесе, омоте кутије, површине са влакнима се
пресавијају ради заштите, облагање.
 IV. Технике или методи
идентификације трагова
4.3. ПОЈЕДИНЕ ВРСТЕ ТРАГОВА

Методе испитивање Микроскопски преглед

oМорфолошка својства
Испитивање физичких карактеристика : oБоја
oВеличина oТкање
oОблик oОблик
oЧврстина oУвијање
oЕластичност oПопречни пресјек
oГустина oСпецифичне карактеристике
oТермичке карактеристике
oОптичка својства Методе идентификације

Испитивање хемијских карактеристика :
oХемијски састав
oБоје и компоненте боје
oОргански и неоргански састојци у влакну
oМикроспектрофотометрија
oТанкослојна хроматографија
oИнфрацрвена спектроскопија
oСкенирајућа електронска микроскопија
oРендгенска спектроскопија
oПоларизациона микроскопија
 IV. Технике или методи
идентификације трагова
4.3. ПОЈЕДИНЕ ВРСТЕ ТРАГОВА

Боја као материјал (фарба, премаз) је свака течна, или чврста материја која се након наношења на подлогу у
танком слоју претвара у чврсти филм услед физичких или хемијских промјена (сушење).
IV. Технике или методи
идентификације трагова
4.3. ПОЈЕДИНЕ ВРСТЕ ТРАГОВА
 IV. Технике или методи
идентификације трагова
4.3. ПОЈЕДИНЕ ВРСТЕ ТРАГОВА

Подјела боја и лакова се може вршити на различитим основама :

На основу састава при чему се подјела заснива на врсти везива али некад може и на врсти пигмента или разређивача/растварача
(акрилна, полиуретанска, оксиди, сулфиди, селениди, цијаниди, азо пигменти ...,уљна, водена ...,)

На основу намјене (антикорозивна средства, од механичког оштећења, биолошких обраштаја, пожара, декоративних,
електричну изолацију ...)

Према изгледу (безбојне и обојене, мутне и сјајне, прозирне и непрозирне).

Према подлогама на које се наносе (црни и обојени метали, дрво, грађевински материјали ....
На основу броја компонената који се мјешају прије наношења (једнокомпонентни, двокомпонентни, вишекомпонентни).

На основу улоге у премазном систему (темељни, међуслојни, завршни ....

На основу начина очвршћавања (сушења)могу бити конвертибилни-очвршћавају оксидацијом или полимеризацијом,
неконвертибилни- испаравњем
На основу времена трајности (краткотрајни-до 5 година, средње трајни -5-10 година, дуготрајни 10-20 година
 IV. Технике или методи
идентификације трагова
4.3. ПОЈЕДИНЕ ВРСТЕ ТРАГОВА

 Љуспе или комади отпале боје

Трагови боје на мјесту кримналног догађаја  Размази различитих боја
 Боја на радној површини оруђа
 Боја на испаљеним зрнима
Микроскопија-утврђивање броја слојева и редослијед боја по слојевима, пигменти.
Уклапње дијелова слоја боје на оштећено мјесто.
Хемијске анализе-на основу количине и врсте везивног средства идентификују се
Методе пигменти и пунила.
испитивања
Гасна хроматографија (пиролизна)-анализа на основу продуката пиролизе
трагова боја и
лакова Комбинована метода фуриеова инфрацрвена спектроскопија са микроскопијим-
испитивање органских састојака у слоју појединачно
Скенирајућа електронска микроскопија и енергетска дисперзивна анализа-морфлошке
карактеристике и хемијски састав
Рентгенска спектроскопија
Поларизациона микроскопија
 IV. Технике или методи
идентификације трагова
4.3. ПОЈЕДИНЕ ВРСТЕ ТРАГОВА

У ширем смислу оруђе (прибор, инструмент, алат, опрема, алатка, направа, справа, средства, алатљика,
помагала (фигуративно), апарат (фигуративно) је предмет који се користи за проширивање могућности појединца да
мења карактеристике околне средине. Скуп алата потребних за обављање различитих задатака који су део исте
активности назива се опрема.
Алат (оруђе) је термин за ручна средства за рад која се могу подијелити на :
Алати за стезање (фиксирање)-кљешта, стега, ....
Алати за помјерање
Алати за мјерење-нонијус, шублер, лењир, ....
Алати за резање (сјечење)
Алати за завртање (одвртање)-одвртка, француски кључ, ...
Алати за ковање и савијање
Алати за држање (придржавање)-хвартаљке, машице, ....
Алати за бушење-бушилице, ренде, турпије, ....
Специјални алати
 IV. Технике или методи
идентификације трагова
4.3. ПОЈЕДИНЕ ВРСТЕ ТРАГОВА

У криминалистици трагови оруђа настају извршењем различитих кривичних дјела (тешке крађе проваљивањем и обијањем, шумске
крађе, разбојничке крађе, одузимање возила, оштећење туђе ствари, наношење тешких тјелсних озљеда ...). Подјела оруђа се врши
на основу поријекла оруђа и начина дјеловања оруђа.

На онову поријекла оруђа

На основу начина дјеловања
Тестере
Средства која починиоци користе Бушилице, бургије
у стању каквом су их затекли
Алат (сјекира, крамп, Оруђа за бодење-бодеж,
бодење шило, виле
(металне цијеви, жице, полуге, ...)
бургија, чекић, ...) Оруђе за стругање-турпија
стругање
Специјална оруђа коју праве сами Оруђа за одваљивање(полуга,
одваљивање ћускија)
починиоци (“чешаљ”, “ломилица”, Оруђа за копање (ашов, крамп)
“прасећа нога”, ...) Тупа оруђа (чекић, маљ)
Трагови оруђа могу бити површински-настају на тврдим површинама и рељефни- Сјечива (једногуба-нож, двогуба-
утисак, огреботина, пресјек, бушотина, ... кљешта, маказе)
 IV. Технике или методи
идентификације трагова
4.3. ПОЈЕДИНЕ ВРСТЕ ТРАГОВА

Идентификација оруђа се врши путем механоскопске методе идентификације посредно, непосредно и

лабораторијских анализа

Сјечиво представља оруђе са једном или
више оштрих површина. У ову групу
оруђа се убрајају нож, сјекира, сатара,
бритва, коса, срп, жилет, скалпел,
маказе, клијешта ...
Идентификација трагова сјечива се врши помоћу компаративног
микроскопа. Врши се утврђивање општих и појединачних карактеристика
сјечива насталих тком производње и употребе. Врши се упоређивање
бразди које је оставило сјечиво при кретању. Идентификација је могућа
уколико се успореде неспорни трагови и спорно сјечиво.
 IV. Технике или методи
идентификације трагова
4.3. ПОЈЕДИНЕ ВРСТЕ ТРАГОВА

Тестере су оруђа са сјечивом чија је оштрица назубљена Бушилице су оруђа намјењена бушењу. Трагови се
(ручне, електричне различит намјене) огледају у виду кружних канала. Идентификација
се врши мјерењем ширине и дубине насталих
канала.

Трагови тестере се огледају у виду канала у предмету настао

тестирањем шири од дебљине оштрице тестере или остаци ситног
материјала на зупцима и на мјесту тестерисања. Идентификација се
врши уклапањем отпалих зубаца преко ширине реза и величине
зубаца.
 IV. Технике или методи
идентификације трагова
4.3. ПОЈЕДИНЕ ВРСТЕ ТРАГОВА

Стругање представља поступак одвајања ситнијих дијелова предмета. Изводи се

помоћу оруђа за стругање (турпије, брусеви ..... Траг представља струготина (облик
на основном материјалу), остругани материјал. Идентификација се врши анализом
честица струготине пронађених на мјесту или мјестима који су повезани са
криминалним догађајем.

Трагови одваљивања се огледају у рељефном облику на Трагови убода настају употребом оруђа за бодење.
мјесту ослонца полуге и на материјалу кој је одваљен. Имају изглед канала са обликом контура бодежа.
Идентификација се врши преко оштећења на оруђу или Трагови остају у чврстом и еластичном материјалу.
материјалу уклапањем.
 IV. Технике или методи
идентификације трагова
4.3. ПОЈЕДИНЕ ВРСТЕ ТРАГОВА

Настају дјеловањем оруђа за

копање. Имају форму
засјечене површине или
одвојеног дијела подлоге.
Идентификација се врши
преко трагова материјала
заосталих на оруђу.
Трагови ударања се појављују
услед кориштења оруђа за
ударање . Честице материјала
на ударној површини оруђа су
трагови и на основу којих се
врши идентификација.
Огледају се у настанку огреботина са
унутрашње стране браве или поломљеног
дијела цилиндра браве. Користе се
различита оруђа. Идентификација се врши
уочавањем неправилних огреботина под
микроскопом.
 IV. Технике или методи
идентификације трагова
4.3. ПОЈЕДИНЕ ВРСТЕ ТРАГОВА

Стакло је биолошки неактиван хомогени материјал аморфне структуре. Према хемијском саставу садржи у
највећој мјери силицијумски пјесак, натријум карбонат, оксиде алкалних метала и кречњак. Идентификација стакла се
врши микроскопским прегледом трагова стакла (боја, дебљина), уклапањем већих комада стакла, испитивањем
оптичких особина и испитивањем хемијских карактеристика (густина и чврстина).
 IV. Технике или методи
идентификације трагова
4.3. ПОЈЕДИНЕ ВРСТЕ ТРАГОВА

На стаклу (стакленим површинама) могу се наћи различити трагови :

Трагови папиларних линија

Трагови сечења стакла
Трагови ломљеног стакла под дејством механичке силе
Трагови пробијања стакла под дејством пројектила из ватреног оружја.

Трагови на стаклу омогућавају идентификацију :

Учиниоца кривичног дјела

Врсте алата којим је стакло сјечено и стране са које је учињено
Смјер дејства механичке силе на стакло
Врсу пројектила, правац смјер и ртедослед проласка пројектила кроз стакло
 IV. Технике или методи
идентификације трагова
4.3. ПОЈЕДИНЕ ВРСТЕ ТРАГОВА

Дејство механичке силе на стакло

Услед дејства механичке силе напрезање настаје на
површинама које су супротне од површина на које дјелује сила.
Настају тзв. радијалне прскотине. Наставак дјеловања силе
доводи до концентричних прскотина на површинама на којој
дјелује сила. Мјесто удара је центар концентричних пукотина.

Смјер дејства силе на стакло

Врши се преко кратера на мјесту удара (левкастог облика са мањим

полупречником на старни дјеловања силе а већим на супротној страни),
распршених прскотина стакла које настају у смјеру супротном од смјера
дјеловања силе.
 IV. Технике или методи
идентификације трагова
4.3. ПОЈЕДИНЕ ВРСТЕ ТРАГОВА

Дејство пројектила на стакло

Дејством пројектила настаје оштећење (отвор) правилног облика при чему се јављају радијалне и концентричне прскотине
симетрично распоређене око отвора. Отвор кружног облика указује да је пројектил прошао под правим углом до отвор у облику
елипсе указује пролаз пројектила под углом. Смјер доласка пројектила ствара конусни облик са широм страном на површини
супротној од смјера удара. На мјесту проласка остају трагови хемијских елемената његового пуњења, бакра, олова, антимона,
баријума ... Страна на којој су нађени трагови хемијских елемената одређује смјер кретања пројектила.

Пројектил под правим Пројектил под Пројектил под Улазни и излазни отвор услед
углом лијевим углом десним углом проласка пројектила
 IV. Технике или методи
идентификације трагова
4.3. ПОЈЕДИНЕ ВРСТЕ ТРАГОВА

Редослед доласка пројектила

Приликом више оштећења прво се утврђује да ли сви пројектили имају исти смјер путање. Испитују се радијалне прскотине. Пролаз
првог пројектила ствара радијалне и концентричне прскотине на мјесту пробоја стакла. Радијалне прскотине које настају следећим
пробијањем спајају се са радијалним линијама првог пробоја – ломљење се зауставља на мјесту претходног ломљења. Сваки следећи
пројектил своје радијалне линије окончава на радијалним линијама претходног пројектила.
 IV. Технике или методи
идентификације трагова
4.3. ПОЈЕДИНЕ ВРСТЕ ТРАГОВА

Ватрено оружје је посебно пројектована и направљена направа која великом брзином избацује један или
више пројектила помоћу потисне кинетичке енергије (насталих гасовитих продуката сагоријевања високоенергетских
материја) на различите удаљености и различитих брзина кретања пројектила.

ВАТРЕНО ОРУЖЈЕ

револвер пушка Ловачко и спортско Оружје ручне

пиштољ
оружје израде
IV. Технике или методи
идентификације трагова
4.3. ПОЈЕДИНЕ ВРСТЕ ТРАГОВА
 IV. Технике или методи
идентификације трагова
4.3. ПОЈЕДИНЕ ВРСТЕ ТРАГОВА

У трагове ватреног оружја се сврставају :  Ватрено оружје

 Пројектили и трагови пројектила
 Чауре и трагови на чаурама
Основни дијелови  Цијев  Барутна гареж и полусагорјеле барутне честице
ватреног оружја су :  Механизам за опаљивање
 Пројектил (метак)
 IV. Технике или методи
идентификације трагова
4.3. ПОЈЕДИНЕ ВРСТЕ ТРАГОВА

Разликују се :
Ижлебљене Израђују се од специјалних врста челика. Поља и
(изолучене) жлијебови полазе од задњег дијела цијеви према
цијеви „устима“ цијеви. Обезбјеђују ротацију пројектила
услед чега се повећава стабилност кретања
Глатке пројектила и већа пробојност
цијеви
Не посједују жљебове унутар цијеви (сачмарице)

Калибар оружја је пречник између два

супротна поља код оружја изолучене
цијеви.
 IV. Технике или методи
идентификације трагова
4.3. ПОЈЕДИНЕ ВРСТЕ ТРАГОВА

Механизам за опаљивање се састоји од ударне игле, затварача, извлакача и избацивача. Процес

опаљивања започиње отпуштањем ударне игле која удара у иницијалну капислу која се налази на дну
метка. Иницијална каписла врши паљење барутног пуњења у метку. Услед сагоријевања барута
настаје већа количина гасовитих продуката сабијених у малом простору (унутар чауре, посједују
веома висок притисак). Услед насталог високог притиска долази до потискивања пројектила кроз
цијев и кретање ван цијеви (А). Под дејством повратног механизма чаура се избацује изван оружја
(Б,Ц) и нови метак долази у лежиште а ударна игла се сабија у почетни положај (Д). Оружје је
спрмно за следећи циклус опаљивања.
 IV. Технике или методи
идентификације трагова
4.3. ПОЈЕДИНЕ ВРСТЕ ТРАГОВА

Пројектили (муниција) се састоји од зрна, кошуљице (чауре), барутног пуњења и иницијалне каписле.

Пројектили се израђују од материјала велике густине. На основу типа пројектила (метка) и

калибра могуће је извршити идентификацију ватреног оружја (врсту и тип). Одређена всрта
ватреног оружја може да користи одређену врсту муниције и одговарајућег калибра.

Дејство пројектила у зависности од материјал на којем је

испољено дејство
Меки материјали – зрно лако пролази, очувано служи за
идентификацију
Полумеки материјал – дјеломично продире и деформише, није
погодан за идентификацију
Чврсти материјал – зрно се распад, деформише, није погодан за
идентификацију
 IV. Технике или методи
идентификације трагова
4.3. ПОЈЕДИНЕ ВРСТЕ ТРАГОВА

Трагови пројектила могу бити зрно (недеформисано), сачма, трагови које пројектил оставља на путу, трагови на мети, калибар
зрна, трагови на пројектилу.
Индивидуалне карактеристике (трагови настали под утицајем ожљебљења, трагови трошења иупотребе,
Подјела трагови настали непажњом и злоупотребом, трагови на врху зрна, трагови утиснућа ударне игле, трагови
трагова затварача, трагови избацивача, трагови извлакача, трагови на оквиру чауре, трагови неиуобичајеног облика)
пројектила

Опште карактеристике (калибар, маса, облик, хемијски састав, жљебови и поља)

Трагови на пројектилу испаљеном из оружја са Трагови на пројектилу испаљеном из оружја са

глатком цијеви ожљебљеном цијеви
 IV. Технике или методи
идентификације трагова
4.3. ПОЈЕДИНЕ ВРСТЕ ТРАГОВА

Сагоријевањем барута настају : угљеник (барутна гареж) – крајњи продукт сагоријевања барута и полусагорјеле барутне честице
– излазе из цијеви оружја након опаљења. Идентификација барутне гарежи и полусагорјелих барутних честица врше се методом тзв.
парафинске рукавице и тзв. GSR (gunshot residues) анализом.

У ужем смислу GSR честице су оне честице које настају разлагањем примарне каписле метка при
опаљивању ватреног оружја. Сферичног су облика и у свом саставу садрже елементе Pb, Sb и Ba и
величине су од 0,5 до 10μм (1μм=10-6м).
Честице које садрже све те елементе заједно са својом морфологијом чине да буду јединствене GSR
честице, које су доказ да је пуцано из ватреног оружја. Током пуцања из ватреног оружја велика
већина остатака након пуцања (GSR и барутних честица) излази, великом брзином, на уста цеви за
пројектилом. Један део остатака након пуцања под притиском барутних гасова излеће кроз задњи део
цеви и пролази кроз отвор за избацивање чаура (код револвера честице излећу кроз међупростор
између цеви и добоша револвера). Том приликом честице-остаци након пуцања таложе се на шакама,
коси, лицу и одјећи лица које пуца или се налази у непосредној близини. Ове честице се таложе на
удаљености од 0,9-1,5 метар од позиције опаљења. 4 сата након опалења мала је вјероватноћа
задржавања ових честица на наведеним мјестима.
 IV. Технике или методи
идентификације трагова
4.3. ПОЈЕДИНЕ ВРСТЕ ТРАГОВА

GSR анализом се утврђују :

Трагови пуцања на шакама Слика честице

Трагови пуцања на одјећи скенирајућим
Улазнеи излазне рупе од зрна на одјећи електронским
Одређивање директног поготка и поготка после одбијања микроскопом
(рикошета).
Анализа се односи на узорковање GSR честица из брисотине
оштећења од пројектила на одјевном предмету или брисотине
шака а затим се помоћу скенирајућег електронског микроскопа
и енергетски дисперзивне анализе врши детекција честица. Енергетска
Анализа на одјећи као и на улазној и излазној рупи на одјећи се дисперзивна
врши мјерењем концентрације карактеристичних хемијских анализа
елемената (баријум, антимон, олово).
 IV. Технике или методи
идентификације трагова
4.3. ПОЈЕДИНЕ ВРСТЕ ТРАГОВА

Прикупљање и паковање трагова оружја, пројектила и чаура се врши помоћу одговарајуће опреме (полиетиленске
кесе, рукавице, пинцете).
Методе које се користе за идентификацију оружја су посредни методи који омогућавају идентификацију оружја
помоћу трагова :

Микроскопијом
Мјерењем линеарних димензија и углова
Компаративном микроскопијом
GSR анализом, парафинском рукавицом, SEM/EDX техника
IBIS (аутоматски систем за идентификацију оружја, “интегрални балистички идентификациони систем”)

Интегрални (аутоматски) балистички идентификациони систем представља компјутеризовани ситем за брзо

поређење дигиталне слик чауре и пројектила путем којих се врши идентификација оружја. Систем се састоји од
балистичког скенера који даје слике чауре и пројектила, екстрактора карактеристичних детаља који путем
математичког алгоритма их истиче, базе података и корелационог сервера који управља компарацијом слика.
 IV. Технике или методи
идентификације трагова
4.3. ПОЈЕДИНЕ ВРСТЕ ТРАГОВА

Помоћу трагова ватреног оружја долази се до информација везаних за :

 Тип и исправност оружјаиз којега је пуцано

 Даљину са које је пуцано
 Старост пуцања
 Идентитету особе која је пуцала
 Правцу из кога је пуцано
 Положају особе која је пуцала
 Положају жртве у тренутку када је погођена
Такође је могуће одредити путању пројектила
на основу које је могуће :
 Одредити смјер пројектила
 Положај мете и особе која је пуцала
 Удаљеност
 Број испаљених зрна
 Редослед пуцања
 Угао под којим је пројектил испаљен
 Мјесто уласка и иззласка пројектила
 Одбијање пројектила од других објеката
 IV. Технике или методи
идентификације трагова
4.3. ПОЈЕДИНЕ ВРСТЕ ТРАГОВА

Пожар представља неконтролисану појаву и ширење процеса горења (ватре) у

простору.

Горење је назив за хемијски процес оксидације горивих материја који карактерише

ослобађање енергије у виду топлотне енергије ипродуката горења (продуката процеса
оксидације) уз појаву свјетлости у облику жарења или пламена. Да би се процес
горења односно пожар иницирао и одвијао потребно је присуство горивих материја
(горива), кисеоника (у хемијској структури гориве материје или из окружења) и
средстава за иницирање (изазивање) горења.

Горива су најчешће органске материје (нарочито угљиководоници) у гасовитом,

течном или чврстом стању. (продукти дестилације сирове нафте, нафтне прерађевине,
различити предмети израђени од органских супстанци, текстил, папир и сл. ....).
 IV. Технике или методи
идентификације трагова
4.3. ПОЈЕДИНЕ ВРСТЕ ТРАГОВА

Класификација материја на основу способности горења

негориве

материја
тешкозапаљиве
гориве
лакозапаљиве
 IV. Технике или методи
идентификације трагова
4.3. ПОЈЕДИНЕ ВРСТЕ ТРАГОВА

Материје и начини иницирања пожара Учесталост узрока пожара

Директан контакт са пламеном или ужареним матерјалом Начин изазивања пожара %

(запаљена шибица, апарат за заваривање ...)
Електрична струја (прегријавање проводника Нехат и непажња 30
услед оптерећења, кратки спој, електрични лук ...) Електрична енергија 12
Статички електрицитет Дјечије игре 10
Експлозије и експлозивне направе Грађевински недостаци 10
Атмосферско пражњење електрицитета Намјерно изазвани пожари 5
Земљотрес Остали начини 33
Сунчева енергија
Механички начини изазивања (трење, повишење притиска,
варнице настале механичким удар
Самозапаљивање
 IV. Технике или методи
идентификације трагова
4.3. ПОЈЕДИНЕ ВРСТЕ ТРАГОВА

Појмови
Мјесто пожара је простор у којем су настале промјене и оштећења услед пожара. Простор може бити отворен и
затворен, простор док траје пожар, простор кад је пожар угашен. Центар пожара је мјесто одакле је пожар кренуо.

Обрада мјеста Врши се снимање цијелог тока пожара (ако је

пожара за вријеме могуће), региструје се стање ватре,
трајања пожара констатују се временски услови, смјер
кретања вјетра, боја пламена, количина чађи,
Обрада мјеста пожара мириси, звучни ефекти

Обрада мјеста Врши се преглед оштећених објеката, измјене

пожара након околине и појава специфичних трагова, центра
гашења пожара пожара, трагова у центру пожара, кретање
пожара (на основу изгорјелих дијелова)
IV. Технике или методи
идентификације трагова
4.3. ПОЈЕДИНЕ ВРСТЕ ТРАГОВА

 Мирис
 На одјећи и обући
 Направе
 На рукама
 Средства за ширење ватре
 Мириси у кожи одјећи и предметима
 Средства за иницирање
 Амбалажа
 Пепео и остаци предмета
 Модификовани предмет
 Оруђа, документи  Угљенисане органске супстанце
 Отисци и утисци  Истопљени метали
 Људски траговии  Испарења течности
 IV. Технике или методи
идентификације трагова
4.3. ПОЈЕДИНЕ ВРСТЕ ТРАГОВА
Методи идентификације трагова
Значај идентификованих трагова
 Микроскопија
 Гасна хроматографија
 Масена спектрометрија
 Инфрацрвена спектроскопија
 Методе карактеризације материјала
 Утврђивање центра пожара
 Утврђивање начина иницирања
 Откривање особе која је изазвала пожар
 Откривање средстава и начина изазивања пожара
 Утврђивање материјалне штете