Problem solving treatment

(tehnike rešavanje problema)

autori: D‘Zurilla & Goldfried, 1971.
Kada ovaj tretman primenjujemo?
 najpodesnije: za krizna stanja, kod reaktivnih
problema, suočavanja sa stresom, u cilju
razrešavanja konflikata, radi rešavanja problema
koji značajno interferiraju sa dominantnim
emocionalnim problemima
 nemogućnost primene
 oskudni intelektualni potencijali
 nedostatak adekvatne motivacije
 kod teških akutnih stanja (teški suicidalni pokušaj, teška
depresija, psihotični šub) isključivo nakon
prevazilaženja akutne faze
Oblici primene

 individualno
 grupno – ukoliko se segmenti tretmana
struktuiraju na način koji je podesan za
rad u grupi (rad u malim grupama, gde
subjekti imaju prostora za lični rad)
Preduslovi primene

 neophodno je da se klijent složi sa

stavkama ugovora
 teme za rad je neophodno definisati u
formi problema koji se mogu specifikovati
 ciljevi na kojima se radi moraju biti realni
Predkorak

bazični cilj je motivisati klijenta za tretman

(klijent ima doživljaj da je terapeut
spreman da sasluša i razume probleme,
terapet je vešt u objašnjavanju principa
rešavanja problema na jasan i
jednostavan način)
Početak tretmana

 1. sticanje uvida u aktuelne simptome (loše

raspoloženje, plačljivost, nedostatak
zadovoljstva i gratifikacije, zabrinutost,
beznadežnost, loša koncentracija, iritabilnost;
promene apetita, umor, poremećaj sna,
glavobolje, bolovi i sl.)
 2. sticanje uvida u problemske oblasti (posao,
odnosi sa drugima, novac, porodica, zdravlje,
slobodne aktivnosti i sl.)
 3. prihvatanje veze između emocionalnih
simptoma i problema (podsticati optimizam, no
ne i nerealistična očekivanja; pojasniti klijentu da
je njegova uloga veoma aktivna)
Primer: N.N. 18 godina
 aktuelni simtomi: “strahovi u društvu”, “nervoza”,
usamljenost, dosada, glavobolje, plačljivost
(osetljivost)
 problemske oblasti: školovanje, odnos sa ocem,
odnos sa majkom, druženje, zdravlje
 moja osećanja su povezana sa mojim
problemima – ako budem aktivan u rešavanju
problema, bolje ću se osećati i biti zdraviji
Koraci u rešavanju problema
 1. POSTAVLJANJE I IZBOR PROBLEMA
pravljenje spiska problema (gradacija)
specifikacija problema, tj. definisanje
problema u jasnoj i konkretnoj formi (pomoćna
pitanja: šta je problem, kada se javlja, gde se
taj problem javlja, ko je uključen u problem?)
raščlanjivanje velikih problema na manje i
tretabilinije segmente

 POMOĆNE INTERVENCIJE
 domaći zadatak: prikupiti informacije
 ček lista oblasti problema
Primer: 1 korak – postavljanje problema

1. prekinuto školovanje
2. gojaznost
3. usamljenost (nedostatak društva)
4. komunikacija sa ocem
5. problemi sa majkom
Primer: 1 korak – specifikacija problema

 prekinuto školovanje
 nije obnovio upis prošlog meseca
 nije upoznao novu referentkinju
 ne zna raspored polaganja
 nema literaturu za naredni ispit
 teško mu je da se koncentriše na rad
 komunikacija sa ocem
 ne javlja se na telefon kada otac zove
 strahuje od toga šta će otac reći na suđenju
 boji se kako će majka reagovati ako bude razgovarao
sa ocem
Koraci u rešavanju problema
 2. IZBOR I DEFINISANJE DOSTIŽNIH
CILJEVA
odabrati jedan ili više dostižnih ciljeva
voditi računa o izbalansiranosti resursa i
prepreka
npr. mogući resursi (lične karakteristike,
edukovanost, socijalni i finansijski resursi,
socijalna podrška i sl.)
za početak je bolje izabrati probleme koji
podrazumevaju brže postizanje ciljeva
Primer: 2 korak – definisanje ciljeva –
prekinuto školovanje
1. posetiti školu

2. obnoviti upis

3. napraviti realan plan učenja

Koraci u rešavanju problema

 3. TRAŽENJE REŠENJA PROBLEMA

u ovoj fazi neophodno je pravljenje spiska rešenja
sa što više ideja
POMOĆNE INTERVENCIJE
brainstorming
nuđenje neprikladnih ili ekstremnih rešenja (za
subjekte koji nisu inventivni)
gašenje “da, ali” ponašanja
Primer: traženje rešenja
1. posetiti školu (sam, sa majkom, sa sestrom, sa drugom)
 upoznati novu referentkinju
 raspitati se za:
 obnovu upisa
 raspored ispita
 literaturu
 termin konsultacija sa predmetnim nastavnikom
2. prikupiti sredstva za obnovu upisa
 kućni budžet
 honorarni posao (kucanje maturskih radova, izvođenje pasa,
čuvanje sestrine dece)
 dogovor sa sestrom oko pozajmice
 dogovor sa ocem
3. napraviti realan plan učenja
Koraci u rešavanju problema
 4.PROVERA PRIKLADNOSTI REŠENJA
odabir rešenja koja vode ka ostvarenju cilja uz
minimiziranje negativnih posledica, a u skladu
sa mogućnostima subjekta
POMOĆNE INTERVENCIJE
ispitivanje alternativa u 2 kolone (za i protiv,
ponderisanje)
ponuditi prepreke koje vide drugi ljudi
proba u imaginaciji (klijent zamišlja tu situaciju i
uočava eventualne prepreke)
“generalna” proba sa terapeutom
Primer: provera prikladnosti rešenja

 otići sam u ponedeljak u školu

putovati sam autobusom
dogovoriti se sa majkom da želi da ide sam
šta ako referentkinja bude prezauzeta?
šta ako referentkinja bude neljubazna?

probe u imaginaciji
generalna proba razgovora sa referentkinjom
sa terapeutom
Koraci u rešavanju problema
 5. PRAVLJENJE PLANA AKCIJE za konkretno
izabrano rešenje
 detaljna razrada plana akcije (sa vremenom izvršenja)
 ispitivanje prepreka za svaki korak
 POMOĆNE INTERVENCIJE
 raspored časova
 otklanjanje kognitivnih prepreka (osporavanje uverenja
koje remete akciju)
 asertivni trening i igranje uloga
 metode relaksacije
 informisanje o nepoznatim segmentima plana
Primer: plan akcije

 u petak pozvati školu i proveriti da li je

nova referentkinja na radnom mestu i kada
je najprikladnije da dodje na razgovor
 u ponedeljak posetiti referentkinju sa
spiskom pitanja
 prikupiti odgovore
 nakon posete škole kupiti udžbenik u
knjižari
Koraci u rešavanju problema
 6. SPROVOĐENJE AKCIJE I
IZVEŠTAVANJE O USPEŠNOSTI
PREDUZETIH AKCIJA
cilj: izvršavanje aktivnosti van seansi

POMOĆNE TEHNIKE:
vođenje dnevnika
beleženje uspešno izvršenih aktivnosti i
eventualnih problema u posebno sačinjen
formular
Primer: izveštavanje o akciji

 vodjenje dnevnika:
šta sam danas uradio ZA sebe?
u kom stepenu sam obavio zadatak?
kako sam se osećao?
šta sam iz ove situacije naučio?
šta još mogu da vežbam ili poboljšam?
Koraci u rešavanju problema

 7. ZAVRŠNI KORAK
provera uspešnosti u rešavanju problema (u
kom stepenu je problem rešen)
provera promene opšteg stanja
provera usvojenosti metode (da li je osoba
spremna da samostalno primenjuje tehnike
rešavanja problema) – korisna tehnika je proba
primene metode na budućim hipotetskim
problemima
Primer: provera uspešnosti

 provera uspešnosti i osećanja nakon

aktivacije (koliko je problem rešen i koliko
je valjan princip potkrepljivanja)
 proveriti na primeru rešavanja problema
gojaznosti postupak rešavanja problema
Završni korak - evaluacija
 važna terapijska strategija: pozitivno
potkrepiti svaki (bilo kakav) uspeh
(naročito u slučaju kada klijent minimizira
uspeh i selektivno registruje samo
neuspešno izvršene aktivnosti)
 u slučaju neuspeha, proveriti sledeće
razloge:
da li ciljevi mogu biti jasnije formulisani?
da li su ciljevi nerealni?
da li je došlo do promena okolnosti?
da li su koraci akcije teški za postizanje (ako
da, zašto?)
Problemi koji se mogu javiti u primeni tehnika
rešavanja problema

 klijent kontinuirano sabotira izvršenje zadatka i

ne obavlja dogovorene aktivnosti (čest slučaj
kod poremećaja ličnosti, izrazito niskog
samopoštovanja i sl.)
 pad motivacije vezan za postojeće prepreke ili
delimične neuspehe (IU-lakše je izbeći nego se
suočiti sa problemom)
 onesposobljenost klijenta za samopotkrepljenje
u slučaju uspešno izvršenih aktivnosti
 izabrane su aktivnosti koje nisu mogle
obezbediti iskustvo uspeha
 klijent je pristao na “nametnuto” rešenje
problema prebacujući odgovornost na terapeuta