UTICAJI

TELESNOG
VEŽBANJA NA
ORGANIZAM
DETETA
FAKTORI OD KOJIH ZAVISE
UTICAJI TELESNOG
VEŽBANJA
 Uticaji telesnog vežbanja na
organizam zavise od velikog broja
faktora, koji se mogu svrstati u
unutrašnje i spoljašnje.
 UNUTRAŠNJI FAKTORI
 U ove faktore se ubrajaju: uzrasne, polne i
individualne karakteristike i sposobnosti.
 Uzrasne karakteristike i sposobnosti, jedan su
od osnovnih faktora od kojih zavise uticaji telesnog
vežbanja na organizam.
 prilikom odabiranja telesnih vežbi u cilju realizacije
zadataka fizičkog vaspitanja, mora se voditi računa
o tome da se samo optimalno odabranim vežbama
postižu optimalni rezultati. Previše lake,
jednostavne vežbe ili previše teške, složene za
određeni uzrast ne donose očekivane rezultate.
 Drastičan primer uzrasnih razlika, jeste razlika
u mišićnoj masi i snazi odraslog čoveka i
predškolskog deteta. Naime, kod odraslog,
mišićna masa u odnosu na masu tela iznosi
oko 45%, a kod deteta oko 8. godine, približno
27%. Osim mase mišića, postoje i kvalitativne
razlike u korist odraslog. Rezultat ovih razlika
jeste apsolutno u relativno veća snaga i
izdržljivost mišića kod odraslih ljudi. Ovo je
primer drastične uzrasne razlike. Međutim,
razlike između pojedinih uzrasnih kategorija
predškolske dece takođe su značajne, o čemu
se prilikom odabira i primene vežbi mora voditi
računa.
 Polne karakteristike i sposobnosti, odraslog
muškarca i žene su evidentne i različite. Razlike se
ogledaju u anatomskoj građi, funkcionisanju
organizma, psihološkim odlikama, motorici itd. Iz
ovih razloga, potrebno je voditi računa o pravilnom
izboru i primeni telesnih vežbi.
 Polne razlike između dečaka i devojčica u
predškolskom uzrastu postoje. Međutim, razlike
nisu od većeg značaja za odabir i primenu telesnih
vežbi. Do značajnih promena, pa i razlika dolazi
kasnije, nakon predškolskog perioda kada se one
moraju imati u vidu. Dakle, u periodu predškolskog
uzrasta telesno vežbanje dečaka i devojčica,
uglavnom se izjednačava.
 Individualne karakteristike i sposobnosti, odnose
se na individualne razlike unutar istog uzrasta i istog
pola. Ove razlike ponekad mogu biti značajne o čemu
se prilikom izbora i same primene telesnih vežbi mora
voditi računa, kako bi se postigli optimalni efekti
telesnog vežbanja. Razlike mogu biti izražene u
konstituciji, anatomskoj strukturi, fiziološkom
funkcionisanju, psihičkim svojstvima, telesnim
sposobnostima i sl. Konstitucionalne razlike se
manifestuju kao razlike u kvantitetu i kvalitetu mišića,
u kostima i zglobovima. Razlike mogu biti u svojstvima
kao što su: dužina i poprečni presek, pokretljivost,
čvrstoća, snaga, izdržljivost i sl. Stanje i funkcionisanje
pojedinih unutrašnjih organa - organa za krvotok i
disanje, takođe može biti različito. Razlike mogu
postojati i u nervnom sistemu - u brzini i preciznosti
reagovanja, načinu i brzini mišljenja, zaključivanja i
pamćenja.
SPOLJAŠNJI FAKTORI

 U spoljašnje faktore, od kojih zavise

uticaji telesnog vežbanja na organizam
ubrajaju se: oblik i karakter telesnih
vežbi, doziranje, ranije vežbanje,
okružavajuća sredina i način života.
 Oblik i karakter telesne
 vežbe
Oblik (forma) je spoljašnji pokazatelj, tj. pokazuje kako vežba
izgleda (kako je vidimo). Primer: kod trčanja oblik izvođenja je
ono što karakteriše spoljašnji izgled tehnike izvođenja, tj. rad
nogu, ruku, položaj tela i glave. Drugačije rečeno, to je
predstava koju stvaramo pri pomenu trčanja.
 Karakter (sadržaj) je unutrašnji pokazatelj, koji ukazuje na
način izvođenja. Primer: trčanje po načinu izvođenja može biti:
brzo, sporo, sa visokim podizanjem kolena, zabacivanjem
nogu, itd.
 Telesne vežbe svojim oblikom i karakterom određuju uticaj na
organizam. Primer: trčanje i bacanje loptice u daljinu su vežbe
različitog oblika, pa prema tome različitog uticaja. Trčanje
uglavnom utiče na razvoj mišića nogu i stopala, na razvoj
organa za krvotok i disanje, brzinu i izdržljivost.
 Doziranje telesnih vežbi
 Doziranje (u procesu telesnog vežbanja)
podrazumeva određivanje veličine opterećenja
telesnim vežbanjem. Od veličine opterećenja zavisi
uticaj na organizam. Ukoliko je doza prevelika, vežba
se ne može izvesti, te nema efekta. Ukoliko se izvodi
sa prenaprezanjem, to će izazvati oštećenje
organizma. Ako je doza previše mala, takvo
opterećenje izaziva beznačajne promene u
organizmu, koje ne dovode do željenih efekata. Suviše
mala opterećenja, suviše lake vežbe, ne samo da ne
izazivaju promene u organizmu, već su
neinteresantne, zbog čega ih deca izbegavaju ili ih
rade bezvoljno. Najbolja je optimalna doza. Ona doza
koja izaziva željene promene u organizmu.
 U procesu telesnog vežbanja moguće je dozirati na
više različitih načina:
 Brojem ponavljanja. Ovo je čest način u određivanju
veličine opterećenja. Veći broj ponavljanja jedne
vežbe, pod istim uslovima izvođenja, predstavlja veće
opterećenje za organizam.
 Vremenskim trajanjem. Ukoliko se jedna vežba, pod
istim uslovima, izvodi vremenski duže, obezbeđuje
veće opterećenje organizma.
 Brzinom izvođenja. Veća brzina izvođenja jedne te iste
vežbe, pod istim uslovima, najčešće predstavlja veće
opterećenje organizma. Primer: brže trčanje na istoj
stazi predstavlja veće opterećenje.
 Redosledom, tj. smenjivanjem pojedinih vežbi. Postoje vežbe
koje su po obliku i karakteru takve da ih možemo nazvati težim.
U teže vežbe ubrajamo one koje izazivaju veće opterećenje.
One su koordinacijski složenije i/ili zahtevaju veće psiho-fizičko
naprezanje organizma. Nasuprot ovima, postoje i takve koje su
lakše, tako da njihovo izvođenje iziskuje, manji napor
organizma. Redosled izvođenja, tj. način smenjivanja lakših i
težih vežbi određuje veličinu opterećenja organizma.
 Smenjivanjem vežbanja i odmora. Ukoliko vežbanje traje duže
u odnosu na odmor, veće je opterećenje, nego ako se dužina
odmora produži u odnosu na vremensko trajanje vežbanja.
Primer: faza vežbanja može biti trčanje, a odmora hodanje i
vežbe disanja sa snažnim udahom i izdahom. Ukoliko faza
vežbanja (trčanja) traje duže, a faza odmora - hodanja i vežbe
disanja kraće, biće veće opterećenje organizma, nego ako faza
odmora traje duže.
 Dopunskim vežbama. Opterećenje se može regulisati - pojačati
uvođenjem dopunskih vežbi. U ovom slučaju, nakon glavne
vežbe, a u fazi čekanja (pauze) uvodi se jedna ili više vežbi
koje imaju za cilj da povećaju ukupno opterećenje organizma.
 Početnim stavom ili položajem. Početni stav ili položaj može da
poveća ili smanji uticaj vežbe. Primer: kod vežbi za jačanje
mišiča trbuha, početni položaj ležeći na leđima, obezbeđuje
veću dozu, nego kada se vežba jačanja izvodi iz stojećeg
stava.
 Pomoćnim sredstvima i suvežbačem. Pomoću rekvizita, sprava
i suvežbača može se povećati veličina opterećenja. Pomoćna
sredstva i suvežbač mogu delovati svojom težinom, veličinom,
oblikom i drugim svojstvima, direktno. Međutim, uticaj može biti
indirektan - putem veće motivisanosti dece za vežbanje.
 Izborom i primenom interesantnih - privlačnih vežbi. Vežbe koje
predstavljaju imitiranje ljudi, životinja, pojava u prirodi, pa čak i
nekih predmeta, interesantnije su i bliže deci, te zato ih bolje,
radije i sa većim elanom izvode. Na ovaj način, postiže se veće
opterećenje organizma.
 Muzikom. Odgovarajuća, deci bliska i dopadljiva muzika,
vežbanje čini privlačnijim, interesantnijim, što utiče na veću
motivisanost dece, čime se povećava i opterećenje organizma.
 Okruženje
 Okruženje čine materijalna i društvena sredina.
 Materijalnu sredinu čine: prostorni uslovi (sale
i tereni za vežbanje), sprave, rekviziti, uređaji
itd. Samo postojanje i primena ovih sredstava
reguliše uticaje telesnih vežbi na organizam.
Načinom njihove primene direktno se mogu
vršiti uticaji. Sprave i rekviziti su materijalna
sredstva i ujedno značajan uslov za efikasno
telesno vežbanje u vrtiću.
 Najznačajnije sprave koje se koriste u vrtiću su
(sl.39): strunjača (a), švedska klupa - sa i bez kuka za
kačenje (b1), švedski sanduk - veliki i mali (c1, c2),
klupica - stočić od plastike ili drveta (d), ripstol -
švedske lestve (e), mosnica - mala i velika (f1 i f2),
prizemna zaobljena greda (g), niska greda (h), toranj
sa lestvom i daskom (i), tobogan (j), mete za gađanje -
sa koncentričnim krugovima ili otvorima različitih
oblika i veličina (k1 i k2), velika i mala dvokraka lestva
(l1 i l2), koš sa tablom i mrežom (lj), jednokraka -
gimnastička lestva sa kukama (m), gimnastička daska-
sa prečkama (m1) i kukama (m2), tunel za provlačenje
(n), konopci za penjanje: sa čvorovima, odnosno
prečkama (nj).
 Najznačajniji rekviziti koji se koriste u vrtiću
su (sl.40): lopta - gumena ili plastična, različitih
veličina (a), loptice - punjene, veličine hvata
jednom šakom (b), medicinka, 1-3kg (c),
vrećica (d), palice - dugačka i kratka (e), obruči
- veliki i mali (f), postolje za učvršćivanje palice i
obruča (g), čunj (h), vijače - mala i velika, od
konopca ili gume (i), marama (j), traka (k),
zastavica (l), lastiš - rastegljiva guma i stalci (lj),
sunđerasti elementi - raznih oblika i veličina
(m), marker za obeležavanje (n) itd.
 Društvenu sredinu čine: uža društvena sredina
(porodica i vaspitač) i šira društvena sredina (sredina
u kojoj se dete kreće - živi).
 Odnos - stav porodice, posebno roditelja prema
telesnom vežbanju ima velikog uticaja na detetov
odnos prema vežbanju. Važno je da roditelji, braća i
sestre imaju pozitivan stav o potrebi i značaju telesnog
vežbanja, a posebno je značajno da i sami redovno
vežbaju. Njihov stav i primer u velikoj meri određuje
stav deteta prema telesnom vežbanju.
 Uticaj vaspitača, koji rukovodi telesnim vežbanjem od
ogromnog je značaja, jer je on uzor za dete - pojam o
tome šta i kako treba činiti i kakav treba biti. Veoma je
važna njegova stručnost, marljivost, htenje i
ubeđenost u značaj i korist primene telesnih vežbi.
 Ranije vežbanje i način

života
Nakon pravilno doziranog telesnog vežbanja u organizmu
nastaju pozitivne promene koje su poznate pod nazivom -
„post-akcije“. Ukoliko se posle ovih promena dugo ne vežba
(velika pauza između vežbanja), promene iščeznu tako da
naredno vežbanje predstavlja novi početak. Dakle, naredno
vežbanje treba da usledi dok još postoje tragovi prethodnog -
ranijeg vežbanja. Na ovaj način efekti se sabiraju.
 Ranije vežbanje se može posmatrati i sa aspekta savladanosti
vežbi. Naime, one vežbe koje su pravilno i dobro savladane
izvode se bez suvišnih pokreta - racionalno, uz manje napora i
utroška energije, a njihov uticaj na organizam ima veći efekat.
Ranije naučene vežbe pomažu lakšem savladavanju novih
vežbi. Pogrešno naučene vežbe ometaju učenje i pravilno
izvođenje novih vežbi.
BIOLOŠKI UTICAJI
TELESNOG VEŽBANJA
 U biološke uticaje telesnog vežbanja
mogu se ubrojati uticaji na: aparat za
kretanje, organe za krvotok i krv, disajne
organe, organe za varenje i izlučivanje,
termoregulaciju i nervni sistem.
 UTICAJI NA APARAT ZA
KRETANJE
 Aparat za kretanje čine: mišići, kosti i zglobovi.
 Mišići su aktivan deo aparata za kretanje.
 Snaga mišića je najvažnija karakteristika, koja dolazi
do izražaja kod mnogih aktivnosti, a posebno kod
telesnog vežbanja. Ona uglavnom zavisi od mase
mišića (površine poprečnog preseka), broja i kvaliteta
mišićnih vlakana, tj. njihove sposobnosti brze
kontrakcije i opuštanja, ali i od drugih faktora kao što
su biohemijski procesi u smislu boljeg iskorišćavanja
kiseonika i bržeg odstranjivanja štetnih materija iz krvi.
 Kosti predstavljaju pasivni deo aparata za kretanje.
To su poluge koje se pokreću zahvaljujući mišićnim
kontrakcijama i opuštanjima. Važna svojstva kostiju
su: gipkost, čvrstina i tvrdoća.
 Zglobovi predstavljaju skup elemenata pomoću
kojih se kosti spajaju. Drugačije rečeno zglob
predstavlja spoj dve kosti. Osnovni elementi koji
čine pokretni zglob jesu: zglobne površine (deo
kostiju koji su pokriveni rskavičavim tkivom),
zglobna šupljina (prostor između i oko kostiju u
zglobnoj čauri), zglobne veze (ligamenti) - snažne
fibrozne trake koje se pružaju od jedne do druge
kosti i tako ih povezuju, zglobna čaura - koju čine
ligamenti, a unutar zglobne čaure nalazi se
sinovijalna tečnost, koja ima ulogu podmazivanja
zglobnih površina.
 UTICAJI NA ORGANE ZA
KRVOTOK I KRV
 Organe za krvotok (srčano-sudovni tj. kardio-
vaskularni sistem) sačinjavaju: srce i krvni sudovi
(vene, arterije i kapilari).
 Srce je mišićavi organ koji deluje kao pumpa, koja
kiseonikom zasićenu krv iz pluća potiskuje putem
arterija kroz celo telo, a ugljen dioksidom zasićenu krv
potiskuje u pluća.
 Krvni sudovi su arterije i vene koje povezuju sitni
krvni sudovi - arterio-venski kapilari. Služe da se kroz
njih transportuje krv.
 Krv stalno kruži kroz organe za krvotok i snabdeva
hranljivim materijama sve organe.
 UTICAJI NA ORGANE ZA
DISANJE
 Organe za disanje (respiratorne organe) sačinjavaju
pluća i disajni putevi (gornji i donji).
 Prilikom telesnog vežbanja povećava se potreba za
kiseonikom, a povećava se i količina ugljen-
monoksida kojeg organizam treba da se oslobodi.
 sistematskim telesnim vežbanjem povećava se tzv.
vitalni kapacitet pluća. To je ona količina vazduha koja
se nakon maksimalnog udaha, maksimalnim izdahom
istisne iz disajnih organa.
 disanje kod treniranih osoba postaje ekonomičnije, što
znači da se sa manjim brojem udaha u minuti može
obezbediti ista ili veća količina vazduha.
 UTICAJI NA ORGANE ZA
VARENJE
 Organi za varenje (usna duplja, ždrelo, jednjak,
želudac, tanko crevo, debelo crevo, jetra i
gušterača) imaju ulogu svarivanja unete hrane u
organizam, tj. ulogu boljeg iskorišćavanja hranljivih
materija i odstranjivanja štetnih.
 Telesno vežbanje zahteva trošenje hranljivih
materija i to toliko više koliko je vežbanje napornije
i dugotrajnije. Iz ovih razloga ishrana treba da je
adekvatna telesnom naporu.
UTICAJI NA
TERMOREGULACIJU
 Telesno vežbanje vremenom čini
organizam prilagodljivim na temperaturne
promene sredine, odnosno na promene
zagrevanja i rashlađivanja tela. Trenirani
organizam efikasno odgovara na
povećanu temperaturu tela odavanjem
viška toplote, a na nisku temperaturu
smanjivanjem odavanja toplote.
 UTICAJI NA NERVNI
SISTEM
 Nervni sistem se sastoji od: centralnog nervnog
sistema (CNS) - koga čine mozak i kičmena moždina i
perifernog nervnog sistema koji povezuje centralni
nervni sistem sa svim delovima čovečjeg tela.
 Nervni sistem reguliše funkcije svih organa, koordinira
ih i usklađuje njihov odnos kao celine prema spoljnoj
sredini.
 Telesno vežbanje pozitivno deluje na razvoj
centralnog nervnog sistema jer se ubrzavanjem
krvotoka i disanja obezbeđuje bolja ishrana tkiva.
 VASPITNI UTICAJI
TELESNOG VEŽBANJA
 U ove uticaje mogu se ubrojati: uticaji na intelektualne
sposobnosti, na formiranje moralnih normi ponašanja i
pozitivnih karakternih osobina ličnosti.
 Da bi se ovladalo telesnom vežbom, posebno ako je
ona složenijeg karaktera, ili rešila problemska situacija
u toku vežbanja, neophodno je angažovanje
intelektualnih funkcija kao što su: pažnja, opažanje,
analiza, stvaranje predstave, zaključivanje, pamćenje.
Naučenu vežbu, potrebno je primeniti u nepoznatim, tj.
nepredviđenim okolnostima. Svi ovi procesi zahtevaju
angažovanje intelektualnih funkcija, što pozitivno utiče
na njihov razvoj.
 U procesu telesnog vežbanja postoje dobri
uslovi za formiranje pozitivnih moralnih i
karakternih osobina ličnosti.
 Raznim oblicima telesnog vežbanja, uz stručan
rad vaspitača može se doprineti formiranju i
razvoju: pozitivnog odnosa prema radu,
pozitivnog odnosa prema društvenoj i privatnoj
svojini, drugarstvu, poštenju, solidarnosti,
nesebičnosti, zajedništvu, upornosti, odlučnosti,
odvažnosti, iskrenosti, itd.
 Vaspitni uticaji telesnog vežbnja mogu biti
pozitivni samo ako se njima stručno rukovodi. U
suprotnom, nestručan rad proizvešće negativne
efekte.