APLIKACIJA LEKOVA

Milica Igić
 NAČIN PRIMENE LEKOVA

• Za lečenje oboljenja životinja lekovi se mogu

primeniti na razne načine

• Opšte pravilo je da se lek aplikuje na najjednostavniji

i najpogodniji način i dovede u kontakt sa bolesnim
mestom

• U zavisnosti od toga da li lek deluje na mestu

primene ili je potrebno da sa mesta aplikacije pređe u
krvotok i putem krvi dospe do organa na koji deluje,
razlikujemo lokalnu ili sistematsku aplikaciju,
odnosno lokalno ili sistematsko dejstvo lekova
 LOKALNA APLIKACIJA

• Lokalna aplikacija leka podrazumeva primenu na:

• Koži
• Sluzokoži (nosa, usta, vagine, rektuma…)
• Oku
• Takođe se mogu primeniti i pomoću injekcionog šprica u zglob
• Kod ovakve primene lekova resorpcija je sporija.
 SISTEMSKA APLIKACIJA

• Sistemska primena leka

podrazumeva:
• Oralnu (preko usta)
• Rektalnu (preko anusa)
• Parenteralnu (pod kožu)
• Intramuskularnu (u mišić)
• Intravensku primenu (u venu)
• Izbor načina primene lekova zavisi
od oblika leka, brzine nastupanja i
dužine trajanja dejstva leka, kao i
vrste i težine oboljenja životinje
 ORALNA PRIMENA

• Davanje lekova preko usta

• Najprirodniji, najjednostavniji i najstariji način
primene lekova u cilju postizanja sistemskog efekta
• Lek se brzo resorbuje preko sluznice tankog creva,
koja je specijalizovana za resorpciju hranljivih
materija
• Naziva se još i enteralna aplikacija
• Resorpcija iz želuca je daleko manja
• Preživarima se ne daje lek ovim putem, zato što de
lek izgubi u ogromnom prostoru predželudaca
 REKTALNA PRIMENA

• Unošenje leka kroz anus u završni deo

debelog creva
• Ovim putem se radi postizanja
sistemskog efekta najčešće daju (u
obliku čepića) lekovi koji draže
sluzokožu želuca
• Na ovaj način se u organizam mogu
uneti i hranljive materije (rastvori
glukoze, aminokiselina, vitamina i
elektrolita)
 PARENTERALNA PRIMENA

• Obuhvata sve preostale načine davanja leka

• U praksi se pod pvim izrazom obično podrazumeva
aplikovanje lekova injekcionim špricem, odnosno
pomoću injekcija
• Mnogo je pouzdaniji put unošenja lekova u odnosu
na oralni put
• Omogućuje tačno doziranje leka i brže postizanje
terapijskog efekta
• Na ovaj način se u organizam mogu uneti i one
supstancije koje oštećuju digestivni trakt ili se u
njemu razlažuInjekcije moraju biti dterilne i
apirogene
• Ovaj način davanja lekova je u veterinarskoj
medicini najčešći
 SUBKUTANA INJEKCIJA

• Ubrizgavanje leka u rastresito potkožno

tkivo
• Lekovi, odnosno njihovi rastvori,
moraju biti izotonični i ne suviše
alkalni ili kiseli, zbog draženja lokalnog
tkiva
 INTRAMUSKULARNA INJEKCIJA

• Aplikuje se u mišić
• Ovom injekcijom se ubrizgavaju rastvori i
suspenzije lekova u vodi ili ulju, kao i lekovi
koji draže posle potkožne primene
• U odnosu na oralni ili subkutani način davanja,
ovim putem se lekovi mnogo brže resorbuju i
daju brz, ali ponekad kratkotrajan, efekat
• Zbog toga se takvi lekovi namerno pretvaraju
u oblike koji su daleko manje rastvorljivi u
vodi, odnosno u suspenzije
• Kada se aplikuju, sporije se resorbuju i efekat
im duže traje
 INTRAVENSKA INJEKCIJA

• Aplikuje se direktno u krvni sud (venu)

• Najčešće se koristi kada je potrebno da lek brzo stigne
do bolesnog mesta i ostvari efekat
• U venu se ubrizgavaju samo vodeni rastvori lekova
• Uljani rastvori i suspenzije lekova se ne smeju
aplikovati intravenski, jer mogu izazvati emboliju pluća
i hemolizu eritrocita
• Efekat nastupa brzo, lek se brže razblažuje i na ovaj
način se mogu se mogu ubrizgati lekovi koji se iz bilo
kojih drugih razloga ne mogu primeniti na drugi način
• Mora se voditi računa o brzini ubrizgavanja jer brzo
ubrizgavanje može dovesti do poremećaja rada srca i
pada krvnog pritiska
• Zbog toga intravenske injekcije treba aplikovati što
sporije i ne manje od jednog minuta
 INHALACIJA

• Unošenje lekova u organizam udisanjem

• Na ovaj način se mogu primeniti lekovi
koji su u gasovitom stanju ili su lako
isparljive tečnosti
KRAJ