Predmet:Teorija ucenja i nastave

Tema: Gestald Teorije

Uvod
Suprotno elementaristickom pristupu , ciji utemeljivaci
objasnjavaju ucenje kao savladjivanje pojedinacnih
elemenata (delova) , gestalt teorija se zasniva na stavu
da se psihicki procesi i ponasanja pojedinaca ne mogu
razlagati na elementarne cestice, jer su organiovanost i
celovitost bitne osobine tih procesa koji nestaju
njihovim atomiziranjem.
Gestalt teorije podvlace da je sustina ucenja u
raumevanju I opazanju odnosa u organizovanim
celinama.
Predmete i pojave treba shvatiti kao cvrsto spregnute
celine, a ne kao skup izolovanih pojedinosti, a ne kao
skup izolovanih pojedinosti.Neophodno je da
nastavnici shvate znacaj ucenikovih percepativnih
reakcija na okruzenje I da ga stalno upucuje na celinu.
Najistaknutiji predstavnici ove teorije su: Verthajmer,
Kofka i Keler.
 Gestald teoriju je zasnovao Maks Verthajmer (1880-
1943) i prikazao u delu produktivno misljenje. Osnovno
pitanje koje je postavio je: sta se desava kad covek
produktivno misli i koje su bitne odlike tog misljenja?
Za resavanje nekog zadatka (problema) potrebno
razumevanje, a gestalisti kazu da je razumevanje u
stvari, sagledavanje problemske situacije kao
sastavnog dela sire celine, odnosno sireg lika.
c) iluminacija (Pojedincu se iznenadno “upali lampica”,
dolazi do “prosvetljenja”. On je nasao resenje).
d) Verifikacija ili proveravanje ( Pre realizacije –
primene- pojedinac proverava da li je resenje tacno ,
tj. Da li ono sto on smatra resenjem zaista resenje,
Tako ga verifikuje).
Etape u procesu ucenja
Proces ucenja, prema gestald teoriji prolazi kroz
nekoliko etapa:
a) percepcija ili upoznavanje sa problemom (Pojedinac
upoznaje sve elemente zadatog problema . Nastoji da
ga resi sistemom “pokusaj-greska’’ i u tome ne uspeva.
b) Inkubacija ili prividan mir ( Posto nije uspeo da resi
problem sistemom “pokusaj-greska’’ pojedinac
napusta rad i prepusta se prividnom miru. Njegova
psiha je pritajeno aktivna jer je zadati problem i
dalje, ipak, pritiska
 U Gestald teoriji se smatra da procesom opazanja
upravljaju zakoni organizacije medju kojima su
najvazniji:
1. Zakon odnosa oblik-osnova. Covekove percepcije su
organizovane u oblike koji teze da se istaknu na
svojoj podlozi.
2. Zakon kontiguiteta (dodira, blizine, doticanja).
Stvari koje se dodiruju (granice) u vremenu i
prostoru opazaju se kao povezane (grupisane).
3. Zakon slicnosti: dve slicne stvari ce se opazati povezano u
grupi drugih stvari.
4. Zakon pregnacije (preciznosti forme), postoji teznja da se
predmeti i pojave opaze u njihovom najboljem i
najkarakteristicnijem obliku.
5. Zakon klazure ( obuhvata, zainteresovanosti oblika),
naglasava opstu teznju ka uravnotezavanju i
perceptivnog polja.
6. Zakon transpozicije (premestanje) u nekom obliku
moguce je da kompetentne promene mesta, a da struktura
oblika ostane ista, pod uslovom da odnosi kompetenata
ostanu isti.
Strukturalna celina
Onaj ko se nalazi pred zadatkom (problemom) treba
da prvo sagleda njegovu strukturu. Ta pocetna
situacija je uvek nepotpuna.
Verthajmerovo ,,Produktivno misljenje”obuhvata niz
misaonih operacija ( grupisanje, usredsredjivanje,
reorganizaciju, refinansiranje, regrupisanje).