Kroskulturna adaptacija

testova
 Sadržinska ekvivalentnost dve
verzije testa
• Aplikacija - jedan verzija je samo prevedena
verzija druge
• Adaptacija – neki ajtemi su zamenjeni za
druge, većina samo prevedena na drugi jezik
• Konstrukcija za drugu kulturu – druga verzija
testa se pravi od početka. Vodi se računa da
bude paralelna i psihološki ekvivalentna
originalu, ali se generalno sadržinski ne
poklapa sa originalom.
 Osnovni postupci za adaptaciju
testa
• Prevod unapred (forward translation) – jedan prevodilac
prevodi izvornu verziju na ciljni jezik, drugi prevodilac
proverava ekvivalentnost ciljne i izvorne verzije i daje
sud o njihovoj ekvivalentnosti.
– Prednosti: direktno se sudi o ekvivalentnosti dve verzije testa
– Slabosti: sud se zasniva na zaključcima prevodilaca o
ekvivalentnosti; istraživač ne može da se uključi i da sam sudi o
ekvivalentnosti ako ne zna ciljni jezik; prevodioci su bilingvalne
osobe i zbog toga mogu da im budu razumljive i stvari koje
monolingvalni ispitanici ne bi razumeli; prevodioci su
obrazovaniji od prosečnih ispitanika, pa zato može da se desi da
razumeju stvari koje prosečni ispitanici ne bi; prevodioci možda
znaju bolje jedan jezik od drugog, pa onda možda ne uoče neke
neadekvatnosti u prevodu.
 Osnovni postupci za adaptaciju
testa
• Prevod unazad (backtranslation) – jedan prevodilac
prevodi izvornu verziju na ciljni jezik, drugi prevodilac
prevodi ciljnu verziju natrag na izvorni (pravi povratni
prevod). Onda se original i povratni prevod porede.
– Prednosti: istraživač može da pogleda obe verzije i da ih sam
uporedi; postupak zahteva manje zaključivanja o ekvivalentnosti
– ekvivalentnost se može direktno videti poređenjem originala i
povratnog prevoda
– Slabosti: ekvivalentnost originala i povratnog prevoda ne moraju
da ukazuju na ekvivalentnost originala i ciljne verzije – npr.
Bukvalni prevod na ciljni jezik će obično rezultirati ekvivalentnim
povratnim prevodom, čak ekvivalentnijim nego što se dobija
kada se prevod na ciljni jezik uradi kako treba; ne porede se
ciljna i izvorna verzija, već samo dve verzije na izvornom jeziku;
 Stvaranje ciljne verzije testa
• Kombinovanje prevoda unapred i povratnog
prevoda – jedan prevodilac prevodi na ciljni
jezik, drugi prevodilac radi povratni prevod,
treći poredi izvornu i ciljnu verziju, a psiholog
izvornu verziju i povratni prevod.
– Prednost: ublažava sve slabosti prethodne dve
verzije
– Slabost – zahteva dodatni trošak ili dodatni rad.
 Simultana konstrukcija
• Sve jezičke verzije se prave istovremeno. Test se istovremeno pravi
za više kultura i na više jezika.
• Sve veća potreba za ovim pristupom u savremenom društvu,
pogotovo u Evropi i etnički mešovitim sredinama.
• Odluke – da li koristiti etički pristup ili kombinaciju etičkog i emičkog
pristupa
• Etički pristup – izbor zajedničkih indikatora, izbor centralnog jezika,
provera ekvivalentnosti prevoda prethodno prikazanim metodama
• Kombinacija – mere zajedničkih osobina se prave kao u etičkom
pristupu, ali se prave i mere kulturno specifičnih osobina. Gubi se
uporedivost između skorova pojedinaca koji su testirani različitim
testovima, ali se potencijalno dobijaju bolje mere unutar kulture.
Zamke – „kulturni imperijalizam“ naspravm „šovinizma malih
razlika“.
 Nacrti – bilingvalni ispitanici
• Bilingvalnim ispitanicima se zadaje i izvorna i ciljna verzija, pa se
potom poredi funkcionisanje dve verzije:
– Prednosti: oba testa radili isti ispitanici, tako da sigurno nema
međugrupnih razlika. Sve razlike koje se dobiju su razlike u
funkcionisanju dve verzije testa. Moguće je sprovesti statističke
postupke koji ne bi bili izvodiljivi da se radi o dve različite grupe.
– Mane: bilingvalni ispitanici su nereprezentativni za monolingvalnu
populaciju. Nacrt pretpostavlja da bilingvalni ispitanici znaju podjednako
dobro oba jezika, što uglavnom nije slučaj. Efekat učenja. Bilingvalni
ispitanici teže uočavaju loše prevedene stavke, jer mnogo ređe imaju
problem s njima – poznavanje oba jezika im pomaže da lakše uhvate
smisao, što monolingvalni ne mogu.
– Varijanta ovog nacrta je kada se grupa bilingvalnih ispitanika podelu
slučajnim putem u dve grupe od kojih svaka radi po jednu verziju testa.
Ovde više nemamo isti uzorak, ali zbog načina formiranja grupa može
se smatrati da su ekvivalentne. Ovaj postupak neutrališe efekat učenja,
ali ostaju ostali problemi.
Nacrti – monolingvalni ispitanici
• Monolingvalni ispitanici koji govore izvorni jezik rade
izvornu verziju i povratni prevod, pa se potom radi
poređenje.
– Prednosti: monolingvalni ispitanici, nema razlika između grupa,
jedan uzorak radi oba testa, pa je moguće poređenje. Lako je
obezbediti uzorak.
– Mane: Ovde se zapravo uopšte ne testira ciljna verziju testa.
Nekada izvorna verzija i povratni prevod mogu biti identični čak i
u situaciji kada povratni prevod ne valja ništa. Monolingvalni
ispitanici koji govore izvorni jezik ne moraju uopšte biti
reprezentativni za monolingvalne ispitanike koji govore ciljni
jezik. Moguće je javljanje efekta učenja, pa da ispitanici isto
odgovaraju na oba testa zato što su zapamtili test koji su radili
prvi (kontrabalnsiranje?)
 Nacrti – monolingvalni ispitanici 2
• Monolingvalni ispitanici iz izvorne populacije
rade izvornu verziju, a monolingvalni ispitanici iz
ciljne populacije rade ciljnu verziju, a potom se
poredi ponašanje dve verzije testa
– Prednosti: Testiranje u realnim uslovima – obe verzije
su zadate uzorcima iz populacija kojima su
namenjene, pa su rezultati generalizabilni na te
populacije
– Mane: Moguće je da merene crte nisu jednako
izražene u dve grupe (statistički rešivo pod određenim
uslovima), tj. Da dve grupe nisu jednake. Pošto test
nije radila jedna ista grupa, broj mogućih statističkih
poređenja je manji.
 Provera ekvivalentnosti
• Provera postojanja DIF:
– Ekvivalentnost faktorske strukture –
konfirmativna faktorska analiza ili Takerovi
koeficijenti kongruencije
– Porede se mere pouzdanosti na dva uzorka
– Merna invarijantnost - nivoi
– Težina ajtema – uniformni-neuniformni DIF?
– Eksterni DIF?
• Jednačenje testova
Diferencijalno funkcionisanje
ajtema i testa
 DIF
• Diferencijalno funkcionisanje ajtema (Diferential item
functioning – DIF) - pojava da se ajtem ponaša različito
na 2 uzorka.
• Nekada se zvalo pristrasnost ajtema – smatralo se da
postoje “prave” karakteristike ajtema, kao što se
smatralo da i testovi imaju “prava” psihometrijska
svosjtva nezavisna od konkretnog uzorka, pa je onda
pristrasnost ajtema bila pojava da ponašanje ajtema na
određenim ispitanicima odstupa od tog “pravog”. Danas
se stvari posmatraju decentrirano, tako da se ne smatra
da postoje “prava” svojstva nezavisna od uzorka, pa se
onda shodno tome koristi i naziv DIF, a ne pristrasnost
 Vrste DIF
• Interni DIF:
• DIF koji izražava različitu dimenzionalnost u dva uzorka
(ne utiču iste latentne crte na ajtem u dva uzorka ili ne
utiču u istoj meri) – porede se faktorske strukture
• DIF koji odražava razlike u korelacijama između
dimenzija – porede se rezultati studija interne strukture
• DIF koji odražava razlike u nivou pogađanja u uzorcima
(ili u koeficijentima budnosti/pogadjanja) – porede se
parametri.
• DIF koji se ogleda u različitim težinama ajtema:
– Uniformni DIF – ajtem je dosledno lakši/teži za jedan uzorak nego za drugi
– Neuniformni DIF – ajtem je na lakši/teži u jednom uzorku nego u drugom, ali
samo za ispitanike sa određenim nivoom crte. Za ispitanike sa nekim drugim
nivoom crte ajtem ne mora uopšte pokazivati DIF ili može pokazivati DIF
različitog smera (npr. Do nekog nivoa crte je ajtem teži u jednom nego u drugom
uzorku, a posle tog nivoa je lakši u jednom nego u drugom).
• Eksterno diferencijalno funkcionisanje – stavka ima
različite korelacije sa eksternim varijablama na 2 uzorka
 Detekcija DIF u pogledu
težine ajtema
• KTT - Naprave se grupe po izraženosti crte koja je
predmet merenja/ukupnom skoru, pa se onda ispituje
težina ajtema u dva uzorka na grupama sa istim nivoom
crte.
• Maentel-Hentzel Hi kvadrat – slično kao gore, samo se
računa M-H Hi kvadrat
• TSO – ako nema DIF, stavke na dva uzorka imaju
jednake KKS. Ako se KKS razlikuju, to je DIF. Vrsta
DIFa se vidi iz toga na koji način se KKS razlikuju.
Uniformni DIF – KKS su jednake po obliku, samo je
jedna pomerena ulevo ili udesno. Neuniformni DIF –
KKS su različitog oblika.
 Dodatne vrste DIFa
• Amplifikacija DIFa – ajtemi iz posmatranog
skupa varijabli pojedinačno ne pokazuje
značajnije nivoe DIFa, ali za sve zajedno je DIF
značajan.
• Poništavanje DIFa – DIF različitih ajtema se
potire, pa ga na nivou testa nema
• Item impact – ispitanici iz različitih grupa imaju
različite verovatnoće davanja tačnog odgovora
zbog pravih međugrupnih razlika u pravom
skoru
 Merna invarijantnost – nivoi
ekvivalentnosti
• 1) Neekvivalentnost konstrukata – latentne strukture su različite –
test ne meri iste konstrukte u dve grupe ili se ti konstrukti ne
manifestuju isto
• 2) Strukturna ekvivalentnost – dve verzije testa mere isti konstrukt,
isti ajtemi grade iste latentne varijable, ali je sve drugo različito.
• 3) Jednakost mernih jedinica – merna ekvivalentnost – dve verzije
testa imaju jednake merne jedinice, ali ne znamo da li su im i
početne tačke iste, u SEM – faktorska zasićenja ajtema su jednaka
na svim grupama.
• 4) Puna skalarna ekvivalentnost – imaju jednake i merne jedinice i
početne tačke, u SEM – svi parametri su jednaki. Tek su ovde
skorovi na dve grupe direktno uporedivi!!!