Bolesti usta i zuba, polno

prenosive bolesti I antibiotici

Katarina Rikalovic
Una Milovanovic
 Šta su zubi?

• Zubi su kalcifikovani organi, koji se nalaze na početku digestivnog trakta,

u usnoj duplji. Usađeni su u alveolarne nastavke gornje i donje vilice i
smešteni u čašice (alveole). Čovek obično ima 32 stalna i 20 mlečnih zubi.
 Higiena usta i zuba
• Higijena zuba i usne šupljine je važna zbog prevencije različitih
oboljenja kao što su karijes, gingivitis, parodontopatija i sl. Postoje dva
vida oralne higijene: profesionalna i lična.
• Redovna čišćenja koja obično rade stomatolozi ili stomatološki tehničari,
služe za uklanjanje zubnog kamenca (mineralizovan plak), koji se
pojavljuje i pored pažljivog i redovnog održavanja higijene.

• Profesionalno čišćenje se obavlja uz pomoć raznih stomatoloških

instrumenata koji pomažu uklanjanje naslaga zubnog kamenca sa zuba.
• Lična higijena se sastoji od pravilnog i svakodnevnog pranja zuba i
korišćenja zubnog konca. Svrha oralne higijene je smanjenje količine
patoloških agenasa u ustima, a osnovni cilj je uklanjanje i sprečavanje
formiranja zubnog plaka, koji se uglavnom sastoji od bakterija. Sa
porastom količine dentalnog plaka, raste i podložnost zuba karijesu,
lošem zadahu i sl.
 Karijes
• Karijes je hronično oboljenje tvrdih zubnih tkiva koje dovodi
do razaranja zuba. Njegova etiologija je multikauzalna, a
velika učestalost ga ubraja među
najčešća oboljenja savremenog čoveka. Karijes počinje na
površini zuba i to razgradnjom gleđi (demineralizacijom) i
progresivno prodire u dubinu i širinu zahvatajući ostale
strukture zubnog tkiva. Osnovni uzročnik ove bolesti
je bakterija "Streptococcus mutans". Kada se karijes približi
pulpi, nastaje upalna reakcija poznata kao pulpitis. Osim
toga, ova infekcija može da pređe granice zuba i da napadne
okolna tkiva i strukture. Tada nastaju akutne i hronične
komplikacije karijesa (periodontitis, apsces, granulom,
gangrena pulpe, ciste i dr).
• Istraživanja pokazuju da dodatak male
količine fluora u vodu za piće, čini dečije zube dva puta
otpornijim prema karijesu. Ipak, velike količine fluora mogu
da izazovu poremećaj koji se naziva fluoroza.
 GINGIVITIS
• Šta je gingivitis?
• Gingivitis je medicinski izraz za zapaljenje gingive (desni). To je blagi oblik
bolesti desni i ima za posledicu crvenilo, otok i krvarenje tkiva desni,
naročito prilikom pranja zuba ili čišćenja koncem, ili griženja nečeg tvrdog,
kao što je jabuka.
• Gingivitis se može lečiti, tako da je bitno da se konsultujete sa
stomatologom i razumete koji su simptomi pre nego što se razviju u druge
probleme.

• Šta prouzrokuje gingivitis?

• Glavni uzrok gingivitisa je nagomilavanje plaka, sloja bakterija koje se konstantno
razvijaju oko, na i između zuba, uglavnom na teško dostupnim mestima. Ove
bakterije iritiraju desni i mogu dovesti do njihove upale.
 Šta su polno prenosive bolesti?
• Polno ili seksualno prenosive bolesti bolesti su koje se prenose sa jednog
partnera na drugog tokom nekog vida seksualnog odnosa: vaginalnog,
oralnog ili analnog. Nekada su bile poznate pod nazivom venerične
bolesti ali početkom poslednje decenije 20. veka ime im je promenjeno iz
više razloga.
 Uzroci

• Sve vrste seksualnog ponašanja koje uključuju kontakt sa drugom

osobom ili nekom njenom telesnom tečnošću uključuju određeni rizik od
prenošenja bolesti. Ono što izaziva ove bolesti, odnosno infekcije
su: bakterije, gljivice, protozoe i virusi. Jedini način zaštite je
upotreba kondoma, ali ni on nije pouzdan 100%. Ove bolesti mogu
takođe biti prenete putem transfuzije krvi, igala (u raznim
slučajevima: injekcije, tetoviranje)
 Šta su Gonoreja i Sifilis
Gonoreju izaziva bakterija Neisseria gonorrhoeae. Prethodna infekcija ne daje imunitet -
zaražena osoba se može ponovo zaraziti izlaganjem nekome ko je zaražen.
Infekcija se obično širi sa jedne osobe na drugu putem vaginalnog, oralnog ili analnog
seksa. ] Muškarci imaju 20% rizika da se zaraze samo jednim vaginalnim odnosom sa
zaraženom ženom. Žene imaju 60–80% rizika da zaraze samo jednim vaginalnim odnosom
sa zaraženim muškarcem.

Sifilis je stečena ili kongenitalna, polno prenosiva infekcija koju prouzrokuje

bakterija spiroheta (lat. Treponema pallidum). Prvenstveno se prenosi direktnim
kontaktom sa zaraženom osobom, koja nije svesne svoje infekcije, najčešće polnim
kontaktom. Postoji i kongenitalni način prenošenja spirohete sa majke na fetus tokom
trudnoće (u materici) ili u toku porođaja. Sifilis se ne može preneti preko toaletnih
dasaka, kvaka, bazena, toplih kupki, kada, pozajmljene odeće ili pribora za jelo.
 Mogu li se polno prenocive bolesti preneti
na potomstvo
• Ako se ne leči, (gongreja, sifilis itd.)će se razviti kod 28% novorođenčadi
rođene od žena sa gonorejom...
 Kako se zaštititi?

• Mehaničke kontraceptivne metode: lateks kondom, dijafragma i

cervikalna kapa, kontraceptivni sunđer i spermicidi pružaju zaštitu od
polno prenosivih bolesti, dok pilule i spirala ne omogućavaju nikavu
zaštitu. Kondomi su do sada najbolji metod zaštite prilikom vaginalnog,
oralnog ili analnog odnosa.
 Šta su antibiotici
• Antibiotici su hemijski agensi koji mogu da potpuno unište
patogene mikroorganizme ili da zaustave njihov rast ili
razmnožavanje bez pričinjavanja značajnije štete organizmu
domaćinu. Savremena medicina se u velikoj meri oslanja na
upotrebu ovakvih hemijskih agenasa u borbi protiv velikog
broja zaraznih bolesti. Antibiotici mogu bilo da ubiju ili da
inhibiraju rast bakterija. Nekoliko antibiotika je isto tako
efektivno protiv gljivica i protozoa, a neki su toksični za
ljude i životinje, čak i kad se koriste u terapeutskoj dozi.
Antibiotici nisu efektivni protiv virusa kao što
su prehlada ili influenca, i mogu da budu štetni ako se
neprimereno koriste.
 Ko je otkrio antibiotike
• Пионира свих антибиотских лекова, пеницилин, Александар Флеминг открио је
готово сасвим случајно

• У новембру 1921. године радећи прехлађен једног дана случајно је кинуо у

петријеву шољу, посуду у којој се чувају културе бактерија. Под претпоставком да
у телесним течностима има ћелије одбране, оставио је на посматрање ову
колонију. После неколико недеља уочио је да се бактеријска култура ”растопила”.
Поновивши експеримент на узорцима секрета здравих колега добио је сличне
резултате. Ензим који је пронашао назвао је лизизим (гр. lisis – растварање).
Нажалост, овај ензим је деловао само на уски спектар бактерија, али не и на
изазиваче тежих обољења.
• Након овог отркића, у септембру 1928. године, Флеминг је уочио да је једна од
петријевих шоља са Staphylococcus aureusa контаминирана плеснима. Бактерије су
у зони око гљивица биле уништене. Сматрајући да је пронашао још један ензим,
Флеминг понавља истраживање и на другим бактеријама као што су стептокок,
стафилокок, бацили дифтерије и антракса на којима супстанца показује
задовољавајући ефекат. Пеницилин је имао снажно микробно дејство али
Флеминг никада није успео да из њега издвоји активну супстанцу. Ипак, успео је
да укаже на његов клинички потенцијал.
 Pravilna upotreba antibiotika
• Pozivamo sve lekare i pacijente da antibiotike propisuju i koriste
odgovorno i savesno:
• Antibiotici su namijenjeni lečenju bakterijske infekcije, ali ne i virusne
infekcije.
• Antibioticima se ne liječi grip i prehlada niti svaka grlobolja.
• Antibiotikom se ne snižava telesna temperatura.
• Antibiotik treba uzimati samo po preporuci lekara, u jednakim
vremenskim razmacima i dozu treba popiti cielu.
 Farmaceutski otpad
• Upravljanje farmaceutskim otpadom je skup mera koje obuhvataju sakupljanje,
razvrstavanje, pakovanje, obeležavanje, skladištenje, transport i tretman otpada u cilju
njegovog konačnog zbrinjavanja na bezbedan način po zdravlje ljudi, životinja i životnu
sredinu.
• Upravljanje farmaceutskim otpadom vrši se u skladu sa načelima upravljanja otpadom
propisanim zakonom kojim se uređuje upravljanje otpadom.
• Apoteke koje su osnovane kao zdravstvene ustanove, veterinarske organizacije, kao i
apoteke koje su osnovane kao privatna praksa, zaključuju ugovor sa licem koje vrši
sakupljanje i transport, tretman, odnosno skladištenje, ponovno iskorišćenje, odlaganje
ili izvoz farmaceutskog otpada i koje je pribavilo dozvolu za upravljanje otpadom u
skladu sa zakonom kojim se uređuje upravljanje otpadom.
• Sa otpadom od lekova za koje je izdata dozvola za uvoz neregistrovanog leka u Republici
Srbiji, postupa se u skladu sa zakonom kojim se uređuje upravljanje otpadom i ovim
pravilnikom.
• Nosioci dozvole za lek, odnosno uvoznik neregistrovanog leka, samostalno ili preko
ovlašćenog lica upravljaju farmaceutskim otpadom nastalim posle upotrebe
farmaceutskih proizvoda u skladu sa zakonom kojim se uređuje upravljanje otpadom.
Zašto lekove može prepisati samo lekar
• Antibiotik uvek mora da propiše lekar, i to posle obavljenog
pregleda. Uzimaju se prema uputstvu jer u protivnom
antibiotik nije efikasan ili može da uzrokuje neželjena dejstva.