PRINCIPI USPEŠNOG UČENJA

NAJČEŠĆE TEŠKOĆE
1. Stalno odlaganje
2. Brzo odustajanje od učenja zbog drugih poslova,
aktivnosti, obaveza ili provoda
3. Neredovno učenje (kampanjsko učenje), učenje
pred sam ispit...
4. Osećaj brzog zaboravljanja i pomešanosti naučenog
5. Strah od ispitivanja
6. Učenje bez proveravanja i ponavljanja gradiva
7. Nepostojanje vlastite organizacije gradiva i
vremena za učenje
8. Postojanje velikih teškoća u razumevanju gradiva
 Četiri stila učenja

1. Aktivista – uživa da budete u centru pažnje, entuzijasta, čim neku

aktivnost završi, teži da odmah pređe na novu, bez želje da stane i
sagleda šta je urađeno, šta je naučio.
2. Revizor - najbolje uči kada je negde pozadi i posmatra stvari iz
različitih uglova pre nego što donese neki zaključak. Voli polako da
analizira šta je naučio pre nego što počne da to primenjuje u praksi.
3. Teoretičar voli da uči pomoću pitanja i da stalno pronalazi logiku
iz pretpostavki i koncepata. Ceni kad ima intelektualni izazov.
Logičan, racionalan pristup - teži da bude objektivan.
4. Pragmatičar stalno traži vezu između učenja i praktične primene
znanja. Voli da eksperimentišete idejama, proverava da li i kako one
funkcionišu u praksi.
 NAJVAŽNIJI FAKTORI UČENJA

1. Uslovi u kojima se uči

2. Planiranje učenja
3. Način na koji se uči
4. Podsticaji za učenje
 USLOVI ZA UČENJE
Optimalna temperatura, provetrena prostorija
Učiti, ako je moguće, uvek u isto vreme - dobra
strategija za razvoj radnih navika.
Učiti na istom mestu, sedeći za stolom (previše
udoban, opušten položaj negativo utiče na pažnju)
Na stolu sav materijal za učenje, a sve ostale
stvari uklonjene – naročito mobilni telefon ili ono što
može biti distrakcija (radio, TV)
 PLANIRANJE UČENJA
Odrediti period dana koji ćete posvetiti učenju - ako
učenik znate da će u određeno vreme početi da uči, to
će pre njegov mozak početi pripremu za određenu temu
u smislu sortiranja i pripreme informacija. Takođe,
omogućiće valjanu pripremu: prikupljanje literature,
pravljenje plana, odredjivanje broja stranica ili lekcija
koje će se preći, odgovarajuća atmosfera za rad...
Napraviti raspored dnevnih aktivnosti, isplanirati
vreme za učenje i odmor
Plan učenja: gde će se učiti, šta će se učiti i kojim
redosledom.
 NAČIN NA KOJI SE UČI
Slušati na času i hvatati beleške na predavanjima na
svoj način, razmišljajući o onome čemu profesor
govori – iskoristiti vreme u školi!

Voditi beleške i kod kuće – proces započeti posle

prvog čitanja.

Koristite boje, slike, asocijacije, prostor, maštu. Dobro

organizovane i sređene beleške će olakšavaju učenje,
ponavljanje, pomažu da se organizuju misli i
prezentuje naučeni sadržaj
 NAČIN NA KOJI SE UČI
Pročitati novu lekciju istog dana kada je predavana, iz knjige
i/ili sveske, bez opterećenja da se nauči, uporediti beleške sa
časa sa udžbenikom i, po potrebi, dopuniti. Sprečava se
zaboravljanje!
Ne kretati odmah na čitanje i ponavljanje – sagledati prvo
lekciju u celini -naslove, podnaslove, boldirano, izdvojeno,
pregledati slike, grafikone, uočiti bitne elemente.
Dok je učenik odmoran, prvo treba da uči teže gradivo. Ne
učiti slične predmete jedan za drugim - izbegava se mešanje.
Rasporediti učenje. Ako gradivo sadrži veliki broj podataka,
rasporediti učenje na više dana.
Ukoliko je lekcija dugačka i teška - podeliti u smisaone celine i
učiti segment po segment.
 NAČIN NA KOJI SE UČI
Podvlačenjem ključnih reči ili rečenica istaći bitne
informacije - na svoj način, može i u bojama, upisivati
komentare i primedbe
Obavezno razjasniti sve termine i činjenice, ne učiti
ono što se ne razume
Preslišavati se ponavljajući suštinu lekcije, teze ili
tako što se postavljaju pitanja sebi, onako kako to
profesor čini. Najmanje 50% vremena.
Koristiti i druge izvore– internet, enciklopedije
Koristiti tehnike pamćenja: asocijacije, vizualizacije,
akronime, crtanje
 MOTIVACIJA ZA UČENJE
Mali uspesi na samom početku - ništa ne motiviše
kao uspeh. Podela gradiva na celine – manje
frustracije, više postignutih manjih ciljeva.
Ne gledati negativno na greške – bez grešaka nema
napredovanja
Nagraditi se za svaki uspeh, izvršenje zadatka.
Nagrada stvara pozitivne asocijacije, povećava
motivaciju za ubuduće. Nagrada personalizovana –
nešto što je važno učeniku.