ЉУДСКА ПРАВА И

СЛОБОДЕ
Појам и развој
 Појам људских права

„Морамо бити робови закона да бисмо били слободни“

Цицерон

„Мени је дража опасна слобода, него мирно и сигурно

ропство“
Ж. Ж. Русо
Природно право
◦ је опште, универзално, непроменљиво, засновано на
природном разуму – право на живот, слободу, једнакост,
равноправност свих људи без обзира на пол, верску,
националну, расну, политичку и идеолошку припадност.

„Слобода човека није у томе да може чинити све што жели, него у томе да не мора чинити оно што
не жели“
Позитивно право
није опште и универзално, већ пролазно и промељиво. Позитивно
право представља важеће правне прописе или прописе који су на
снази.

„Човек је рођен слободан, а посвуда у оковима“

Ж. Ж. Русо
РАЗВОЈ ЉУДСКИХ
ПРАВА
◦ Идеја о једнакости људи била је присутна још у античко време.
Међутим, овде је неопходно нагласити да се та једнакост
односила само на једнакост слободних људи, а не и нпр.
робова, који нису имали никаква права.

◦ У феудалном друштву највећи број људи није имао статус

грађанина, већ поданика, који су имали полуслободан статус.
То су углавном били кметови, који су обрађивали земљу и били
обавезни да му дају одређен део приноса.
 У XVII и XVIII веку
◦ Филозофи Хуго Гроцијус, Џон Лок и Жан Жак Русо,
развијају теорију природног права. Држава настаје
друштвеним уговором којим се људи одричу једног
дела својих природних права у интересу мира и своје
сигурности.

„Сваки човек је рођен слободан и господар је самог себе и нико,

без његовог пристанка, не може да га потчини, ма под каквим
изговором то било“
Жан Жак Русо
 „Људи су рођени једнаки и њихов Творац их је обдарио неотуђивим правима, међу
која спадају живот, слобода и тражење среће“ (1776.год.)

◦ Права су све до XVII и XVIII века

била загарантована само
одређеним слојевим друштва. С
краја XVIII века већ је јасније да
су људска права неотуђива,
природна и света.
◦ Декларација о правима човек и грађанина
(1789. год.) одређује појединачна и колективна
права народа према држави, „сматрајући да су
непознавање, заборављање или презирање
права човека једини узроци општих несрећа и
корупција влада.“

◦ Ова декларација између осталог гарантује и

право на пружање отпора угњетавању.

◦ Декларација је била саставни део првог устава

и сматра се још увек важећом.
◦ Уношење људских права у уставе
почиње 1791. године усвајањем
амандмана на Устав САД из 1787.
године којим се дефинише да то нису
права која уставотворац дарује
грађанима, већ да она постоје
независно од устава.
◦ Повеља о правима (или првих десет амандмана)
грађанину је гарантовала:
◦ право на вероисповест,
◦ слободу говора,
◦ штампе и окупљања,
◦ право на петицију,
◦ забрану претреса без судског налога,
◦ право на правично суђење,
◦ обавезан судски процес пре извршења казне итд.
◦ Значајна за проширење слобода и
права човека је Декларација
права радног и експлоатисаног
народа, коју је 1918. годне
усвојио Сверуски централни
извршни комитет. У овој
декларацији помињу се права
радничке класе и радног народа,
а не народа или грађана, што
сужава права и слободе на
одређену класу.
 Период гарантовања људских права
међународним актима
◦ Други светски рат је био период масовног
гажења људских права.

◦ Генерална скупштина Уједињених нација

прокламовала је Универзалну декларацију
о људским правима (1948. године)
◦ Права и слободе припадају свакоме, без икаквих разлика у погледу расе, боје,
пола, језика, вероисовести, политичког или другог мишљења, националног или
друштвеног порекла, имовине, рођења или других околности.
ОСНОВНА ОБЕЛЕЖЈА ЉУДСКИХ
ПРАВА И ГРАЂАНСКИХ СЛОБОДА

Подела и генерације људских права и слобода

Подела људских права

◦ Постоје различите поделе и класификације људских права.

Људска права и слободе деле се према:
1. садржини, односно области друштвених односа на које се
односе,
2. према времену настанка,
3. према титулару или носиоцу, али се права могу поделити и на
4. формална и стварна.
 1. Према садржини
◦ Људска права се деле на:
Лична (грађанска) права,
Политичка права,
Економска права
Социјална (здравствена) права
и
Културна права.
◦ Лична права штите живот,
интегритет, слободу, правну
сигурност, приватни и породични
живот, слободу изражавања,
кретања итд.

Представљају права која се тичу

односа између појединца и државе.
◦ Политичка права штите право
учествовања у управљању својом
земљом (право гласа и учествовање
на изборима, право на приступ
јавној служби, слобода медија,
слобода мирног окупљања и сл.)

Омогућавају и подрзумевају учешће човека

у политичком животу.
◦ Економска права штите
право на рад, на оснивање
и учествовање у раду
стручних синдиката, право
на штрајк и на
задовољавајући животни
стандард.

Држава је дужна да створи услове за

остваривање ових права.
◦ Социјална права штите право
појединца на помоћ приликом
незапослености, болести,
инвалидности и осталих
околности које су изван његових
моћи.

Врло често се економска и

социјалан права и слободе
сагледавају заједно. Дакле, као
социо-економска права и слободе.
◦ Културна права штите
право на образовање и на
учествовање у културном
животу, као и на коришћење
достигнућа науке и
ауторских права.
 2. Према времену настанка
◦ Права се класиикују у тзв.
Генерације људских права.

◦ У прву генерацију спадају права

прокламована током XVIII и
XIX века. Реч је о грађанским и
политичким правима, која су
заснован на начелу слободе.
◦ Другу генерацију чине
социјална, економска и
културна права, која за
своју реализацију
захтевају одређене услове
или посебну улогу државе
у њиховом остваривању.

Ова права настају током XIX и XX века.

◦ Трећа генерација заснована је на начелу
солидарности.

Права су прокламована међународним актима,

међу којима посебно место заузимају нова
права и слободе, као што су право на одрживи
развој, здраву животну средину, право на
информације од јавног значаја, забрану
дискриминације и сл.

Настају после Другог светског рата.

 3. Према титулару или носиоцу
◦ Људска права и слободе могу се поделити на
индивидуална и колективна права и слободе.
Негативна искуства обесправљивања читавих
категорија становништва родила су
размишљања о потреби гарантовања одређених
права колективитетима. Као пример често се
наводе поједина мањинска права, нпр. културна
аутономија, која се сатоји из читавог низа права.

Постоје и случајеви где се права уживања односе

само на припаднике одређене групе.
 4. Подела на формална и стварна права

◦ Указује да постоје права која су само

формално дефинисана неким правним
актом, али се у реалности не остварују, за
разлику од стварних права, која не постоје
само у закону, него и уставности.
 ОСТВАРИВАЊЕ И
ЗАШТИТА ЉУДСКИХ
ПРАВА И СЛОБОДА
◦ Постоје права која се ни под којим условима не
могу укидати. То су основна људска права:
право на живот, забрана мучења, забрана
ропства, забрана ретроактивне примене
кривичног закона, заштита од поновног суђења
за исто кривично дело и сл.
◦Постоје ограничења људских права, која се
примењују само у одређеним ситуацијама и
случајевима. Прописани изузеци морају
бити јасни и прецизни.
◦ Дерогација или опозивање људских права
представља обуставу примене појединих права и
слобода у ванредним околностима, тј. у стању
ванредне јавне опасности која угрожава опстанак
државе и нације (рат, стање непосредне ратне
опасности, унутрашњи немири, природне
катастрофе и сл.)
◦ Факултативна ограничења права подразумева да је држави дозвољено да
ограничи поједина права у складу са потребама и интересима.

Тако држава може нпр. да ограничи слободу кретања у случају угрожавања

националне безбедности. Ово ограничење мора бити законито, легитимно и
оправдано – то значи да држава мора да докаже да би слобода кретања заиста
угрозила националну безбедност, и на тај начин показала да постоји потреба за
ограничењем ове слободе.
 Остваривање људских права и слобода

◦ За остваривање људских права и слобода потребне су одговарајуће

институције тј. установе и правне гаранције.

◦ Гаранције су предвиђене у оквиру Устава, законских аката и

међународних докумената које је држава ратификовала.
◦ Поред наведеног од велике важности су и општи
степен развоја личне и дрштвене свести, као и
конкретни друштвени, економски и културни
услови у којима људи живе.

◦ Низак ниво развоја свести о људским правима

може се испољавати у виду нетолеранције,
дискриминације, па чак и насиљу (нпр.
злостављање лица лишеног слободе, вређање на
националној основи и сл.).
Заштита слобода и права
◦ је неопходна јер без обзира што се она гарантују у правним актима (домаћим
и међународним), не тако ретко у пракси долази до повреде права и слобода.

◦ Образују се механизми заштите у виду:

1. Судске заштите
2. Уставног суда
3. Омбудсмана (Заштитника грађана) и
4. Других облика заштите људских права (Народна канцеларија Председника
Србије, могућност обраћања посланицима у Народној скупштини), као и
путем разних невладиних организација итд.
Европски суд за људска права
◦ Надлежан је да о одлучује о
свим питањима која се тичу
примене и тумачења
Конвенције за заштиту
људских права и основних
слобода.