Метаболички профил у

burnout синдрому

Наталија Панић, 2023/0205

Маријана Радуловић, 2023/0239
Дефиниција и општи симптоми
Синдром сагоревања, или Burnout синдром је стање
менталне, емоционалне и физичке исцрпљености које
је проузроковано дуготрајним и интензивним стресом
приликом прекомерног ангажовања.
Физички симптоми су: хронични умор, исцрпљеност,
честе прехладе, главобоље, болови у мишићима,
проблеми са имунитетом, апетитом и спавањем, итд.
Емоционални симптоми: осећај безнадежности,
губитак интересовања и мотивације, осећај
изолованости, анксиозност, итд.
Метаболички маркери синдромa сагоревања и
методе њиховог одређивања
Кортизол
ЦРП-Ц-реактивни протеин
Интерлеукин-6
Холестерол
Триглицериди
Глукоза
Лептин
Грелин
Адипонектин
 Кортизол
Хормон стреса, производи се у надбубрежним жлездама
Ниво кортизола варира током дана
Повећан ниво кортизола повезан је са стресом
Веза између кортизола и синдрома сагоревања није
једноставна и варира од особе до особе
Мерење:
1.Имунолошке технике
2.Хроматографске методе
3.Масена спектрометрија
 C-реактивни протеин (CRP)
Производи јетра као одговор на упалу у организму
Један од фактора за процену општег здравственог
стања
Повећани нивои CRP-a повезани су са синдромом
сагоревања, али и са многим другим обољењима
Постоје две главне методе за мерење нивоа црп:
1. Конвенционална метода
2. High senitivity CRP (hs-CRP)
 Интерлеукин-6 (IL-6)
Инфламаторни цитокин који игра кључну улогу у
имунском одговору организма на упалу, инфекцију и
стрес
Код синдрома сагоревања, ниво интерлеукина-6 је
повишен
Методе за мерење IL-6:
1.Имунолошке технике
2. Цитометрија протока
3. PCR (Полимерна ланчана реакција)
Холестерол, Триглицериди
Обично се не користе као директни маркери
синдрома сагоревања
Исхрана богата шећерима и засићеним
мастима→повећање нивоа триглицерида и
холестерола
Мерење:
Ензиматски тестови
Хроматографске методе
Спектрофотометрија
 Глукоза
Промене нивоа глукозе могу бити
повезане са стресом и нездравим
начином живота који су
карактеристични за синдром сагоревања
Стрес утиче на ниво глукозе у крви због
повећане производње глукозе у јетри и
смањене осетљивости ткива на инсулин
Мерење:
Ензиматски тестови
Глукометрија
Хроматографске методе
 Лептин, Грелин, Адипонектин
Лептин-производе масне ћелије , регулација телесне
тежине и метаболизма
Грелин- лучи се из желудачне слузокоже, регулација
апетита и метаболизма
Адипонектин-производи се у масном ткиву,
регулација метаболизма глукозе и масноћа
Методе:
Имунолошке технике
Радиоимуноанализа (РИА)
Имунохемијске методе
 Ендокрини и метаболички одговор на тест
физичког оптерећења врхунских спортиста
са различитим процентом телесних масти

Докторска дисертација, Марина Н. Ђелић, Универзитет у

Београду, Медицински факултет

Овом приликом пратимо само промену концентрације

глукозе
 Предмет и циљ истраживања
Предмет истраживања је праћење нивоа глукозе приликом физичког
оптерећења у популацији младих мушкараца, од којих су једни спортисти,
а други физички неактивни.
Радна хипотеза:
излагање врхунских спортиста и неспортиста максималном физичком
оптерећењу могло би изазвати различите метаболичке одговоре, који би
утицали на ниво глукозе у крви
Циљеви:
циљ истраживања овог рада је да се испита да ли постоје разлике у
метаболичком одговору, односно у нивоу глукозе после теста физичког
оптерећења код: врхунских спортиста (одбојкаши-мањи проценат масти у
организму и ватерполисти-већи) и испитаника који се не баве активно
спортом
 Протокол узимања узорака крви

Ради континуираног узимања крви током теста, свим

испитаницима је пласирана браунила у антекубиталну вену
Узорци крви узимани су пре, непосредно након
вишестепеног, континуираног теста оптерећења на тредмилу,
као и у 30. минуту опоравка, узимана је иста запремина крви
(20 ml) у три различите епрувете у циљу издвајања плазме и
серума
промешан је садржај у свим епруветама и остављен да
одстоји пола сата. Након тога епрувете су центрифугиране
(на 3000 обртаја у трајању од 5 минута) и издвојен је серум у
претходно обележене епендорф епруветице и замрзнут на –
20 °C
 Одређивање концентрације глукозе у серуму
Принцип ове методе се заснива на оксидацији глукозе у глуконску
киселину и водоникпероксид (Н2О2) у присуству глукозо оксидазе
 Тако настали водоникпероксид реагује у присуству пероксидазе са 4-
аминоантипирином и 2,4-дихлорфенолом, градећи иминохинон и воду
 Стварање иминохинона доводи до промене боје реакционе смеше која
се одређује мерењем апсорпције светлости на 505 nm
 Интензитет настале иминохинонске боје директно је пропорционалан
концентрацији глукозе у узорку. Узорци серума (0.1 ml) су сипани у
реагенс за анализу (1 ml реагенса по узорку). По инкубацији на собној
температури у трајању од 15 - 20 минута очитана је апсорбанца на 505 nm
 На основу апсорбанције узорка и познате апсорбанције и концентрације
стандардног раствора (5,55 mmol/l) израчуната је концентрација глукозе у
узорцима серума
 Опсег мерења ове методе за глукозу је 3.6-10.1 mmol/l
Нивои глукозе у крви у мировању, на крају
теста физичког оптерећења и у опоравку код
физички активних и неактивних испитаника
 Просечне вредности гликемије у сва
три стања (у мировању, на крају теста и
у 30. минуту опоравка) се статистички
значајно не разликују између
испитиваних група.
 Пораст нивоа глукозе у крви после
теста у свим испитиваним групама
 Статистички значајне промене нивоа
глукозе у оквиру групе у току теста
уочене су у групи одбојкаша и
контролној групи (ниво глукозе
статистички значајно већи на крају
теста (р=0.011) у односу на почетак; већ
у 30. min опоравка запажа се значајан
пад гликемије у односу на крај теста
(p=0.005).
 Ниво глукозе у контролној групи био је
статистички значајно већи на крају
теста (р=0.000) али и у 30. минуту
опоравка (р=0.017) у односу на почетак
Још један график
 Ефекат физичке активности на ниво глукозе
 Многе студије указују да физичка активност уопђтено повећава експесију
GLUT 4 транспортера, неопходног за транспорт глукозе и тиме повећава
инсулинску сензитивност и смањење гликемије
 У нашој студији, у свим испитиваним групама вредности гликемије биле су у
оквирима референтних вредности и нису се значајно разликовале између
испитиваних група (4.98±0.40 mmol/l, одбојкаши; 4.75±0.19 mmol/l,
ватерполисти; 4.81±0.37 mmol/l, физички неактивни испитаници)
 Анализа метаболичког одговора на тест физичког оптерећења код врхунских
спортиста и физички неактивних испитаника показала је:
 Пораст нивоа глукозе у крви после теста оптерећења у свим испитиваним
групама
 Значајне промене нивоа глукозе у смислу пораста гликемије на крају теста у
односу на почетак уочене су код одбојкаша и физички неактивних испитаника.
Налаз значајне хипергликемије у групама одбојкаша и физички неактивних
испитаника указује на стресом изазвану адаптацију.
 У литератури је познато да се током старења смањује сензитивност инсулина
 У прилог овој чињеници иде и хипотеза да је већи ризик од метаболичких
обољења код бивших врхунских спортиста . Ово је нарочито важно са аспекта
Јапан-највећи број самоубистава на послу,
највећи број самоубистава ученика, харакири
 Закључак

Скраћење радне недеље и радног

дана, дуже и занимљивије паузе
Мерење burnout маркера код две
групе испитаника и утврђивање
њихове продуктивности
Послодавцима представити научне
резултате и увести законе који би
деловали у складу са њима
Хвала на пажњи!