Поплаве у Лесковцу

Узроци Поплава
Директни Индиректни
 Падавине (киша и снег)  Величина и облик слива
 Густина речне мреже
 Рељеф и његове карактеристике
 Појава леда на рекама
 Засићеност земљишта водом
 Стање водостаја подземних вода
 Стање водостаја у време  Степен пошумљености и начин обрађивања
његовог пораста пољопривредних површина у сливу
 Људски фактор односно непридржавање
 Меандрирање тока, одређених прописа
 Пожари већих и мањих размера који
уништавају шуме и биљни свет, чиме
 Појава клизишта и омогућавају ерозије, клизишта, промене климе
 Нередовно и недовољно пажљиво чишћење
 Појава коинциденције наноса у рекама и акумулацијама 6
 Недовољно одговарајућих одбрамбених насипа,
великих вода.
обала и утврда
 Промене климе на нашем географском
подручју
 Врсте Поплава
На нашим просторима могу се издвојити следећи типови поплава према главном
узроку:

 Поплаве изазване кишом и отапањем снега

 Ледене поплаве
 Поплаве услед коинциденције високих вода
 Бујичне поплаве
 Поплаве изазване клизањем земљипта
 Поплаве изазване рушењем брана

Стиме се поплаве деле на:

-Мирне (равнице) -Бујичне (планинска подручја)
Поплаве према сећању
становника
Поплава 1948
 Поплава у јуну 1948 је била једна од највећих у историји Лесковца.
Поплавни талас у просеку од 1,5 метра је прекрио град. ЈНА је
притекла у помоћ и гуменим чамцима спашавала угрожене
грађане. У тој поплави је игубио живот војник Слободан Трифић.
Поплава те 1948 године је поплавила 80% површине града. Да би
се спречиле даље поплаве 17 јула те године је прокопан Хисарски
канал у дужини од 2,222 метра, ширине 3 метра и дубине 1,5 метра,
али је небригом грађана и власти тај канал временом изгубио
своју функцију. Поплаву 1975 године памтим и ја. Сећам се се да је
Дубочицин стадион био под водом сигурно метар дубине.

Хисарски канал (Доње Синковце –

Дoње Стопање) виђен Google-ом
Лед на Ветерници 1963/64 и превентива
За мене зима није зима “зима” док се Ветерница не окове у
лед, и омогући ми да уживам спуштајући се са шљичке оф
Црвеног брега (лесковачки затвор, Мотел ”Невин”), до
железничког (Хитлеровог) моста.
Последњи пут такву уживанцију имао као ђак Хемијске Школе,
негде ‘63.-‘64. године, када сам са санкама ишао на часове од
мост код пошту па до школу и назад, кад се часови заврше.
Лесковачки хотели, кафане и послатичари, зими су секли
тљабле леда оф Ветернице и складиштили их у траповима (неки
су били код Пољопривредне школе), све за летњу употребу.
Једне од поменуте године лед се беше сабрао испред моста
код Хемијске школе, где се лети топила конопља, направио
брану, река није могла да тече нормално. Претила је да
поплави град. Морала је војска чеп да разбије минама. Писала
је о томе Наша реч. Мост код Хемијско-Технолошке
школе виђен Google-ом
 Поплаве 1975
 Сливови Јужне и Западне Мораве предњаче у броју регистрованих догађаја бујичних
поплава (Петровић, 2015). Управо у сливовима ових река су у мају и јуну 1975. године
настале такве поплаве. Након великих количина падавина водостаји главног тока су
незнатно порасли, док су се протицаји бујичних потока и речица увећали неколико
пута.
 После влажног маја у долини Јужне Мораве наступио је још кишовитији јун.
Већ натопљено и презасићено земљиште није могло да прими нове количине
воде па је површинско отицање добило велике размере. Активиране су старе,
али и нове бујице. Наизглед безазлени потоци нанели су незапамћене штете,
посебно у сливу горњег тока Јужне Мораве. У сливу Ветернице су поплављена
насеља низводно од села Вине, као и села у долини Вучјанске и Туловске реке.
 У Лесковцу је вода продрла у 1.000 кућа. Оштећена су поједина одељења
текстилног комбината „Летекс“, фабричке хале металске индустрије
„Леминд“, фабрике лекова „Здравље“, циглана „Победа“, млекара ПИК-а
„Тома Костић“ итд. У околини града формирано је језеро са акумулираних
300.000 m³ воде. За одвођење изливене воде у корито Јужне Мораве
коришћене су црпне пумпе. У Лесковачкој општини су причињене штете
износиле 204 милиона динара, а поплављено је 7.550ha земљишта и 53
насеља.
 Поплаве у Турековцу 1975/74
Јабланички бедем виђен Гео
Србијом - Катастар парцела

 Река Јабланица је током година стално мењала свој ток. Брда

у околини реке су некада била обале њених миандери. Током
година Јабланица се укопла више десетине метера. Дешавало
се да река изађе из свог корита и поплави њену околину, тј.
насеља рома који живе на дну брда. Да би се спречило даље
иѕливање тадашње власти су изградиле бедем на левој
страни од моста.
 Овај бедем је успешно спасао куће у поплавам осамдесетих,
куће су биле плављњне, али су ипак стајале. Власти су 1975
такође донеле камен у намери да се исправи кривудал ток
реке која је тада била брза и мала, али је пројекат напуштен
због недостатка финансирања. Сада тај кемен лежи испод
земље – река га је закопала.