Пројектовање гравитационе бетонске бране

→ Предходни кораци пројектовања:

- Оптимизација преградног профила (резултат: положај осе бране);
- Избор типа бране (резултат: габарит објекта);
- Избор и оптимизација евакуационих органа (резултат димензије и коте).

→ Подлоге и основни подаци са којима се располаже:

- Топографија терена (карта преградног профила);

- Геологија преградног профила (величина слоја распаднуте стене);
- Димензије преливног дела бране (ширина B, и попречни пресек кроз прелив);
- Главне коте (нормалног успора, максималног успора и круне бране).

→ Елементи који се усвајају пре почетка пројектовања:

- Категорија саобраћајнице која прелази преко бране (ширина пута: 5m + 2 · 1m);

- Облик повезивања објекта са низводним речним коритом (прелазна деоница);
- Облик непреливних ламела (нагиб узводног и низводног лица).
→ прорачун опште стабилности и статички прорачун морају да докажу ове величине!
 Цртеж број 1: Подужни пресек кроз слапиште
→ Цртање се започиње од цртежа који је већ нацртан.
→ Најпре се додаје узводна контура непреливне ламеле која се види у изгледу.
- Вертикала непреливне ламеле се протеже све до коте круне бране.
→ Преко прелива имамо мост:
- Мост мора бити
пројектован као
сваки бетонски
мост, а овде ће
1,00 m 5,00 m 1,00 m
се само доцрта-
ти сходно свим

0,90 m

0,25 m
правилима!
→ Котирање еле-

0,15
hm/3
hm
мената моста је
предмет проје-
0,90 m 0,5 0,45 m
кта моста па ће
се овде котирати
само габарит.
→ Мост се види у
пресеку па су
његове контуре
исте дебљине
као и за прелив!
 Цртеж број 1: Подужни пресек кроз слапиште
→ Зид прелива и слапишта:
- Прелив и слапиште су канал који мора имати бочне зидове.

- Кота зидова се рачуна у прорачуну слапишта.

(треба је преузети из прорачуна слапишта!)
- На преливу се усвајају зидови: HZ = 1~1,5 HR, са
вертикалом на 3m иза нзводне ивице моста
→ Између зидова прелива и слапишта се налази
разделница (одваја прелив од слапишта!)
- Разделница се обавезно заптива заптивном траком!
 Цртеж број 1: Подужни пресек кроз слапиште
→ Све доцртане габрите (моста и зида) треба адекватно искотирати :

→ На крају се цртеж допуњава одговарајућом шрафуром:

1. Шрафура на узводном делу непреливне ламеле
представља хидраулички обликовани део контуре око
прелива (нешто као левак).
2. Шрафура на у темељу је графички приказ ископа у
стени (не сме се усвајати другачији изглед шрафуре).
 Цртеж број 2: Ситуација
40
40I+

→ Припрема ситуације:
I+ G
GZN
ZN

30
30
I+
Z NI+
G
G
ZN

ZN
Z
ZN

GI
NG
ZNI

ZN

ZN
+
20

Z N 10
G

Z N 30
→ Уписати главне коте

+2
20 I+

20
G
G

G
GI
I+

ZN
I

GI
I+
0
I+ G

Z N 40
+1
G ZN

+3

G
ZN

GI
I+
0

0
10

+4
1G0I+

0
G I+N
ZN Z

I I
G NG

почевши од изохипсе
Z Z
N

уз реку која је ZNGI !

- Водити рачуна о сме-
ру уписивања кота:
Коте се уписују

ZN
ZN

GI
тако да бројеви иду

ZN

ZN
+2
20

GI
I

GI
I+

0
+1
G

+3
N
Z

0
узбрдо! 0
+1
- Кота ZNGI је дата у за- ZN
GI

датку, а свака следећа Z

N
G
I

главна изохипса има за

10 m вишу коту!
→ Оса дата на ситуацији
одговара положају осе
прелива и послужиће
за позиционирање об-
јекта на терену. Z kb
→ Надаље треба наћи
пресек осе и изохипси
које одговарају ZKB,
(интерполацијом).
 Цртеж број 2: Ситуација
→ Позиционирање пута и моста:
- Оса пута и моста је паралелна са осом бране узводно на растојању до;
- На растојању do узводно од осе бране повлачи се оса пута и моста.
- Због распаднутости стене у
боковима бране тело се
мора фундирати у бокове
минимално по 2 m;
- Обзиром на усвојену ши-
рину пута од 7 m могуће је
позиционирати пут.
→ Позиционирање слапишта:
- Канал преко прелива и
слапишта има познате
ширину BP, и дужину Lob;
- Позиционирање се врши по
принципу минималних иско-
па (шетање по оси тако да у
области правоугаоника буде
што више површине реке).
- Могуће је да положај дикти-
рају и евентуални раседи.
 Цртеж број 2: Ситуација
→ За сада се на ситуацији могу још додати димензије преливних и слапишних
зидова које износе по 0,8 m у дну, и 0,4 m у врху бочних зидова и 1 m за низводни
зид слапишта (види се у подужном пресеку кроз слапиште).

→ Да би се наставило са
пројектовањем бране
неопходно је познавање
димензија непрелив-
них ламела. До њих се
долази посматрањем
попречног пресека
кроз слапиште бране
или т.з.в. погледа на
брану са низводне
стране.
→ Привремено се сада
прелази на цртање “поп-
речног пресека кроз
слапиште”.
→ Цртање овог попречног
пресека се одпочиње
одређивањем профила
терена у оси бране.
 Профил терена у оси бране
→ Профил терена се може нацртати следећим поступком:
- Најпре се паралелно оси бране нацртају, на по свом еквидистанцном растојању
од 10m, главне изохипсе (за потребе елабората ово је довољно прецизно).
- Из пресека осе бране и изохипси спуштају се
нормале до паралеле која репрезентује одго-
варајућу изохипсу, и тако се добија систем
профилних тачака.
- Систем се допуњује и
тачком на средини реке
са котом дна реке ZDR.
- Спајањем добијеног
система тачака до-
бија се профил
терена у оси бране.
Z NGI + 40m
→ За ручно цртање овај
ппофил теба увећати Z NGI + 30m
у одговарајућу разме-
Z NGI + 20m
ру, док за цртање на
рачунару, цртеж треба Z NGI + 10m
изротирати и одвојити
у посебну целину! Z NGI
Z DRB
 Цртеж број 3: Попречни пресек кроз слапиште (поглед)
→ Најпре на профилу терена доцртавамо линију коте круне бране:
- Овиме почињу да се наслућују контуре будуће преграђене долине.
→ Можемо да додамо преливни део бране јер је позициониран на ситуацији:
- Позиционирање вршимо помоћу положаја осе прелива.
- Поред раније познатих кота додајемо и коте за позиционирање прелив у профилу.

L
Lnld 0,8 Bp 0,8 Lnll
ZKB

ZMU

ZKP

ZKZ

ZB
Zdps Zzs
Zhlt
Zzp

Bp

Bp
 Цртеж број 3: Попречни пресек кроз слапиште (поглед)
→ Непреливни део бране треба поделити на ламеле користећи се принципима:
- Ширина ламела треба да буде приближно пропорционална њиховој висини.
- Дакле преливна ламела је најшира, а ширина ламела идући ка обали се смањује,
тако да најниже ламеле имају ширину 4 ÷ 5 m.
- Ширина ламела се усваја заокружена на 50 cm.
- Не заборавити да су бокови бране бочно фундирани у стену око 2 m!

- Студенти који имају про-

блема са усвајањем
ширина ламела треба да
пре даљег рада провере
поделу на консултацијама
јер лоша подела значи
цртање изнова!
 Цртеж број 3: Попречни пресек кроз слапиште (поглед)
→ Правила за фундирање непреливних ламела бране:
- Разделница најближа слапишту се фундира у терен око 5 m, а најдаља око 2 m.
- Разделнице између фундирају се пропорционално својој висини између 2 и 5 m.
- 25 – 35% ширине ламеле се фундира по хоризонтали (ако треба може и више!).
- Дубина фундирања и ширине хоризонтала заокружују се на 50 cm.
 Цртеж број 3: Попречни пресек кроз слапиште (поглед)
→ Као и на преливном делу бране и код непреливних ламела имамо узводни зуб:
- Зуб ламеле најближе слапишту има висину (дубину) 2 m.
- Зуб ламеле најдаље од слапишта има висину 1 m.
- Зуби ламела су пропорционални њиховим висинама и износе између 1 и 2 m.
- Висина зуба се заокружује на 25 cm.
- Висина зуба је иста и на хоризонталном и на вертикалном делу темеља.
- На овај начин добијамо коте фундирања непреливних ламела бране.
 Цртеж број 3: Попречни пресек кроз слапиште (поглед)
→ Такође и галерија се протеже кроз непреливни део бране и то тако да је:
- Дно галерије увек на 0,5 m изнад хоризонталне равни темеља (транслирана линија).
(ово не важи само на преливу и то у делу прелаза ка суседним ламелама)
- Димензије галерије су исте и на преливном и на непреливном делу бране.
- Висина галерије се на косинама поставља управно на линију дна (реална висина).
(калота галерије није транслирана линија већ постоји смицање на косинама)
→ Врх галерије на излазу мора бити барем 1 m испод коте круне бране, а отвор мора
бити барем 0,5 m удаљен од најближе разделнице.

→Уколико се ово не може задовољити морају се променити димензије излазне ламеле!

 Цртеж број 3: Попречни пресек кроз слапиште (поглед)
→ Како је овде реч о пресеку кроз слапиште потребно је доцртати и профил терена у
оси пресека (било где управно на слапиште).
- Примењује исти поступак као и за профил у оси бране само се положај бира!
- Испод линије овог пресека су све линије невидљиве и цртају се рецкасто.
- Осим одређивања видљивости контура овај пресек нема значаја.
- Испод овог пресека се додаје шрафура терена (ископа).
→ Сада се могу додати и разделнице јер знамо њихову видљивост.
 Цртеж број 3: Попречни пресек кроз слапиште (поглед)

→ На овом цртежу је потребно још додати шрафуре на косинама:

- Косина почиње на 3 m испод круне бране, (видети скицу непреливне ламеле)!
- Коту почетка косине зида на преливу узимамо са Цртежа 1 (из подужног пресека).
- Како је реч о вертикалној пројекцији шрафура је гушћа на блажим нагибима.
 Цртеж број 3: Попречни пресек кроз слапиште (поглед)
→ За крај је потребно додати још и:
- Ограду дуж пута и моста, на делу круне бране између обала.
- Висина ограде се види на цртежу број 1 – подужном пресеку кроз слапиште.
- Насипе на низводном лицу бране.
- Насипе усвајати на коти нешто изнад коте доње воде при максималном успору.
→ Остаје још само шрафирање армирано-бетонских површина у пресеку.
 Цртеж број 2: Ситуација
→ Положаји раздлница сада су познати, остаје да се одреди њихова дужина:
- На основу геометрије дужина разделнице (од узводне до низводне ивице) је:
Li = 0,8· (hi – 3m – 2m) + 7m (7m је ширина пута, водити рачуна о томе!)
где је hi висина те разделнице од круне бране до хоризонталне равни темеља.
→ Косине се шрафирају и овде:
- Обзиром да је овде реч о хоризон-
талној пројекцији, гушће ће бити
шрафиране стрмије косине.
→ При погледу одозго виде се пешачке
стазе дуж пута и моста.
→ На ситуацији се котирају габарити:
- попречно: ширина целог објекта и
ширине преливног и непреливних
делова бране.
- подужно: дужина прелива и дужина
слапишта.

→ Овај цртеж без изохипси и у размери

1:200 са свим котама (као и на цртежу
број 3), представљаће Цртеж број 4.
Основа бране који је такође део ела-
бората!
 Цртеж број 2: Ситуација
→ Канал преко прелива се мора повезати са речним коритом низводно:
- Повезивање се врши хидротехичком грађевином названом ПРЕЛАЗНА ДЕОНИЦА.
- ПРЕЛАЗНА ДЕОНИЦА служи да канал који је правоугаоног облика споји са
низводним коритом које се може грубо апроксимирати трапезним обликом.
- Дуж прелазне деонице зидови слапишта ће
Lnld
на дужини приближно једнакој двострукој B+1,
L
6m
ширини прелива (канала) LPR =2·B, прећи Lnll

из вертикалног у коси положај са нагибом

косина 1:1.

Lp
- То значи да ће се на крају прелазне део-
нице њихова висина видети у хоризонтал-
ној пројекцији у пуној својој величини.
- Контуре овог прелаза у хоризонталној

Ls
пројекцији одговарају синусоиди.
→ Ситуацију на крају треба допунити и
легендом која садржи:
1. Преливни део бране.
2. Непреливни део бране.

2B
3. Слапиште.
4. Прелазну деоницу. hz
B
hz
 Цртеж број 5: Подужни пресек кроз непреливну ламелу
→ Само цртање непеливне ламеле почиње уочавањем пресека 4-4:
- за елаборат ће се цртати пресек кроз прву леву непреливну ламелу.
→ Непознате коте потребне за цртање овог пресека преузимају се из пресека 4-4:
- На круни непреливне ламеле је пут, који се преко прелива наставља мостом.
Димензије пута и моста су сагласне те се пут преузима са преливне ламеле!
- Како је геометрија дефинисана у тексту задатка може се нацртати:
1. Вертикална узводна контура,
2. Низводна контура,
3. Узводна косина зуба,
4.. Низводна темељна вертикала
(висине 2m),
→ Сви цртежи се Цртају у размери 1:200, 5. Зуб и линија темеља.
осим ситуације која је у размери 1:1000!

- Сада је дефинисан пресек!

- Пресеку се додаје галерија.
- Означава се и линија терена!
- Остаје да се дода и вода,
ископ, насип, коте и текст!