ВАСЕЉЕНСКИ САБОРИ

ВАСЕЉЕНСКИ САБОРИ
Помаже Бог.
У предходној наставној јединици
смо говорили о томе да је сабор -
саборност једна од главних
карактеристика Цркве. Сви ми,
који смо део Цркве, сабирамо се
око Једне Истине, која је уједно и
глава Цркве. Знаш ли о коме је
реч?
Знам,Господ
Исус Христос!
ВАСЕЉЕНСКИ САБОРИ
Тако је. Како су се људи
окупљали око Христа за време
Његовог боравка на земљи, тако
су после наставили да се
окупљају, након Његовог славног
васкрсења и вазнесења, на
Литургији, сједињујући се са Њим
у Светом Причешћу. На тај начин,
хришћани су љубоморно чували
предање и науку коју им је
Христос оставио.
ВАСЕЉЕНСКИ САБОРИ

Мислим да су то
Данас треба да се некаква окупљања
упознамо са епископа и
Васељенским свештеника на
саборима. Имаш ли неком месту.
неку идеју шта су то
Васељенски сабори?

Имаш право, а
због чега су се
окупљали?

Па не знам, да би
говорили о нечему
важном у вези са
Црквом, о неким
правилима можда?
ВАСЕЉЕНСКИ САБОРИ

Па неко није
А зашто би се окупљали добро
да говоре о неким запамтио.
правлима, када је све
лепо чувано у оквиру
самог предања?

Тако некако, у
основи је тачно.
Сад ћу ти све
лепо објаснити.
ВАСЕЉЕНСКИ САБОРИ

Васељенски сабори су сабори на

којима су се окупљали епископи
Цркве са свих страна света.
Окупљали су се да би одбранили,
и учврстили једном за свагда,
истинито учење Цркве од
погрешног учења.

Истинито учење
се, једном речју,
у Цркви назива
ДОГМАТ.

Погрешно учење се
назива ЈЕРЕС.
 ВАСЕЉЕНСКИ САБОРИ
 Знамо да је хришћанство било прогоњено и забрањено у прва три века,
све до Миланског едикта, 313. године. До тада, хришћани су се тајно
окупљали, углавном ноћу, по приватним кућама и катакомбама, ради
служења Свете Литургије. У том периоду хришћанство се полако ширило.
Ко је хтео да постане хришћанин, морао је прво добро да научи основе
хришћанске вере.
 Међутим, када је хришћанство добило слободу, после Миланског едикта,
велики број људи је из многобоштва прешло у хришћанство. Са једне
стране, то је било добро јер се Црква брже ширила, а са друге стране, то
је била и велика опасност. Будући да се људи, који су били многобожци,
нису добро упознали са истином хришћанске вере, почели су да дају
различита тумачења и схватања, како Цркве, тако и самог Бога.
ВАСЕЉЕНСКИ САБОРИ
Да би томе стали на крај, свети оци су дошли на
идеју да сазову сабор на светском нивоу –
Васељенски сабор, и да на њему, једном за
свагда, утврде истину – догмат, и ограде је од
погрешних учења – јереси. Тим саборима је
присуствовао, чак их је и сазивао, византијски
цар лично. То нам уједно и показује од колике је
велике важности то било.
ВАСЕЉЕНСКИ САБОРИ

 Укупно је било седам Васељенских сабора:

 Никеја – 325. година
 Царигеад – 381. године
 Ефес – 431. године
 Халкидон – 451. године
 Цариград – 553. године
 Цариград – 680/681. године
 Никеја – 787. године
ВАСЕЉЕНСКИ САБОРИ

На саборима се говорило о Личностима

Свете Тројице, много се говорило о самој
личности Исуса Христа, Богородици,
иконама...
А о свему овоме више ћемо говорити на
следећем часу.

Радујем се
нашем
следећем часу!