FAKULTET POSLOVNE

EKONOMIJE

METODOLOGIJA NAUČNO ISTRAŽIVAČKOG

RADA

Student: Aleksandar Ivančević

Broj indeksa: E 21/22
Profesor: doc. dr Jelena Tadić
1. PRIKAZIVANJE REZULTATA ISTRAŽIVANJA (16)
2. RASPRAVA (17)
3. ZAKLJUČAK (18)
 1. PRIKAZIVANJE REZULTATA ISTRAŽIVANJA
Prikazivanje rezultata istraživanja je deo rada namenjen iznošenju i opisivanju nalaza.
Dobijeni rezultati istraživanja moraju biti prikazani sistematski, sveobuhvatno i na primeren način.
Nalaze treba strukturirati kreativno, opisivanje treba da je sistematsko i u prikazivanju treba biti
dosledan.
Šta je sve potrebno učiniti sa prikupljenim podacima?
1. Veliku količinu informacija je potrebno grupisati u logičke celine;
2. Isključivo prikazati podatke koji su u najužoj vezi s problemom koji se istražuje;
3. Prikazati samo smislene podatke na smislen način;
4. Podaci moraju biti prikazani jasno, tačno, pregledno i u potpunosti;
5. Rezultate treba prikazati logičnim redosledom za istraživani problem.
Na primer:
• Od najvažnijih do manje važnih;
• Redosledom navođenja hipoteza;
• Hronološki
• Prema redosledu pitanja u instrumentu istraživanja.
DVE VRSTE ILUSTRACIJA TJ. PRILOGA KOJIMA SE
ILUSTRUJE TEKST

A. TABLICE
B. SLIKE podrazumevaju sve ostale vrste ilustracija:
• Grafikoni;
• Sheme (dijagrami, organigrami i sl.);
• Fotografije;
• Crteži;
• Karte itd.
Za ilustrovanje teksta mogu se koristiti tablice i slike.
Tablice i slike ne predstavljaju dodatak rada za razbijanje
monotonije i jednako su važne kao i sam tekst. One doprinose kvalitetu
rada jer omogućuju jasnije, sažetije i jednostavnije prikazivanje
podataka.
Prilikom pravljenja ilustracija cilj nam je da one budu
samodovoljne (razumljive bez čitanja ostatka teksta).
Tablice i slike u tekstu treba smestiti neposredno iza odlomka u
kojem se na njih poziva kako bi se uporedo mogla gledati ilustracija i
čitati tekst.
Na tablicu/sliku najpre treba ukazati (podrazumeva i pozivanje na
njen broj), potom prikazati i na kraju objasniti.
 Isti podaci se ne prikazuju i tablično i grafički. Osim što je to
suvišno, uvek je jedan način prikladniji u zavisnosti od samih podataka.
Tablice/slike treba na što pregledniji način da prikažu podatke kako
bi se uvideo njihov smisao odnosno svrha. U tom smislu treba biti
oprezan prilikom korišćenja računarskih programa koji nude čitav niz
atraktivnih grafičkih prikaza (mnoštvo različitih boja, oblika itd.)
Pri izradi tablica/slika moraju se poštovati standardi koje su
propisale naučne institucije, odnosno izdavači naučnih i stručnih
časopisa. Oni prednost daju tablicama u odnosu na slike, linijskim u
odnosu na površinske grafikone i crno-belim ilustracijama čime naglasak
daju sadržaju a ne formi prikazanih podataka.
A. TABLIČNO PRIKAZIVANJE PODATAKA
• TABLICE predstavljaju mreže kolona i redova kojima se pregledno i
sažeto prikazuju velike količine podataka.
• Najčešće se prikazuju brojčani podaci koji predstavljaju rezultat
statističkih analiza (statističkih praćenja npr. statistički godišnjaci,
deskriptivne statističke analize, sprovedenih statističkih testiranja i sl.).
Ovde je potrebno naglasiti da je potrebno izneti sve elemente kojima se
opisuje sprovedena analiza a ne samo one koji potvrđuju naše hipoteze
i stavove. (npr. prilikom određivanja značajnosti razlika između
uzoraka osim što treba navesti vrednost korištenog testa – t, F i sl. ,
potrebno je navesti i veličine uzoraka – n, empirijski i teorijski nivo
značajnosti).
• Osim brojčanih tablice često prikazuju i kvalitativne (deskriptivne)
podatke (npr. sumiranje dosadašnjih istraživanja iz neke oblasti,
navođenje prednosti i nedostataka određenog koncepta, obajašnjavanje
brojčanih podataka i slično).
• Najčešća su vrsta ilustracija u naučnim časopisima budući da je
moguće prikazati više podataka na manjoj površini. Stoga ih treba
koristiti za prikazivanje svih podataka kojima se ne remeti
ilustrativnost prikaza. Tako na primer za prikazivanje obeležja uzorka
neće se koristiti površinski grafikoni (strukturni krugovi ili stubičasti
grafikoni) već tablice, ali kada je potrebno prikazati neki trend kretanja
makroekonomskih parametara (npr. rast/pad bruto domaćeg proizvoda)
tada je jedino prikladno koristiti grafikon.
 SASTAVNI DELOVI SVAKE TABLICE
• Redni broj je obavezan element tablice. Određuje se prema redosledu
pojavljivanja u tekstu. Stavlja se iznad tablice, pre naslova uz oznaku „Tablica“.
• Naziv (naslov) je takođe obavezan deo svake tablice. On upućuje na objekt kojim
se ona bavi i daje odgovore na pitanja „šta, gde, kada i kako“. Mora biti potpun i
jasan, ali ne sme biti nepotrebno dugačak. Piše se nakon njenog broja i po pravilu
iznad nje.
• Legenda ne predstavlja obavezan element tablice. Služi da dodatno objasni
delove tablice kako što su simboli, skraćenice, merne jedinice itd. Navodi se
• Napomena nije obavezan deo tablice. Sadrži različita pojašnjenja od onih kao što
su upozorenja o korišćenju različitih načina za izračunavanje pojedinih elemenata
u tablici, pa do objašnjenja oznaka uz rezultate statističke analize (npr. naznaka na
kom nivou se rezultati smatraju značajnim).
• Izvor je neizostavan ukoliko je tablica preuzeta ili izrađena na bazi sekundarnih
podataka. Navodi se ispod tablice i to ispod legende i napomene ukoliko postoje.
U slučaju da je tablica izrađena na osnovu podataka do kojih je autor rada sam
došao tada se može navesti: „Izvor:autor/i“ ili „Izvor: prema obračunu autora“.
 Tablica 5. Povezanost praćenja radne uspešnosti i uspeha organizacije
Objektivni Naziv
Redni broj pokazatelj Pokazatelj menadžmenta ljudskih potencijala r p n (naslov)
uspešnosti
Procenat menadžera za koje se sprovodi praćenje uspešnosti 0.362 0.020** 41
Procenat stručnjaka i zaposlenih u stručnim službama za koje se
Ukupni prihodi sprovodi praćenje uspešnosti 0.394 0.012** 40
preduzeća
Broj formalnih razgovora godišnje vezanih za praćenje uspešnosti 0.469 0.002* 42
Preduzeće sprovodi praćenje uspešnosti svih zaposlenih 0.338 0.029** 42
Procenat menadžera za koje se sprovodi praćenje uspešnosti 0.346 0.027** 41
Dobit nakon Procenat stručnjaka i zaposlenih u stručnim službama za koje se
0.367 0.020** 40
oporezivanja sprovodi praćenje uspešnosti
Broj formalnih razgovora godišnje vezanih za praćenje uspešnosti 0.463 0.002* 42
Procenat menadžera za koje se sprovodi praćenje uspešnosti 0.334 0.033** 41
Udeo dobiti u
Procenat stručnjaka i zaposlenih u stručnim službama za koje se
ukupnom sprovodi praćenje uspešnosti 0.350 0.027** 40
prihodu
Preduzeće sprovodi praćenje uspešnosti svih zaposlenih 0.363 0.018** 42
Dobit na Procenat menadžera za koje se sprovodi praćenje uspešnosti 0.316 0.044** 41
uloženi k apital
(ROE) Preduzeće sprovodi praćenje uspešnosti svih zaposlenih 0.317 0.041** 42
Legenda
Legenda: r = koeficijent korelacije, p = empirijski nivo značajnosti, n = veličina uzorka
Napomena Napomena: *Korelacija je značajna na nivou značajnosti od 0.01.
**Korelacija je značajna na nivou značajnosti od 0.05.
Izvor Izvor: Pološki Vokić, N. (2004.), Menadžment ljudskih potencijala u velikim hrvatskim preduzećima,
Ekonomski pregled, 55 (5-6): 455-478., str. 470
B. GRAFIČKO PRIKAZIVANJE PODATAKA
• Grafikoni su ilustracije koje se koriste za prikazivanje odnosa među
podacima, trendove i slično.
• Postoji više vrsta grafikona:
Turkeyjev S-L dijagram
Grafikoni za prikazivanje
pojedinačnihpodataka
Turkeyjev B-P dijagram

Strukturni krugovi
Strukturni polukrugovi
Površinski grafikoni Jednostruki stubići (uspravni ili položeni)
Dvostruki ili višestruki stubići (uspravni ili položeni)
Strukturni stubići
Stepenasti grafikoni
Linijski grafikoni
Kontinuirani linijski grafikoni
Izbor grafikona zavisi od vrste podataka koji se predstavljaju:
• Nominalni podaci se najbolje mogu prikazati površinskim grafikonima
(strukturni krugovi, strukturni polukrugovi, jednostruki stubići (uspravni ili
položeni), dvostruki ili višestruki stubići (uspravni ili položeni), strukturni
stubići, ali i razdeljenim stubićima i linijskim grafikonima.
• Ordinalni podaci se prezentuju površinskim grafikonima i to najčešće
jednostavnim stubićima. U slučaju da je potrebno uporediti više nizova
primeniće se višestruki stubići, razdeljeni stubići, strukturni krugovi,
polukrugovi, ali i druge vrste grafikona.
• Numerički podaci se grafički predstavljaju linijskim dijagramom ( za
vremenske serije), površinskim grafikonima (histogram za velike skupove
numeričkih podataka), kao i grafikon za prikazivanje pojedinačnih podataka
odnosno Tukeyjev S-L dijagram.
 Prilikom upotrebe računarskih programa treba biti racionalan sa
korišćenjem vizuelno zanimljivih grafičkih prikaza i akcenat treba staviti na
indikativnost i tačnost prikaza pa je u tom smislu potrebno poznavati obeležja
određenih vrsta grafikona.

Kada je u pitanju ordinata (y osa) ona se , osim u specijalnim

slučajevima, mora kretati od minimalne do maksimalne moguće vrednosti, kako
bi se videlo pravo stanje pojave. Pošto računar ne može znati da smo mi merili
neku pojavu na skali od 1 do 5, da se ordinata ne bi kretala u rasponu od npr. 0
do 6 potrebno je da unesemo minimalnu i maksimalnu vrednost.
 U slučaju da se prikazuje više nizova pojava koje su izražene istim mernim
jedinicama treba koristiti isto merilo. Tako se npr. u slučaju prodaje neka dva
proizvoda A i B ne može prodaja jednog iskazati u hiljadama prodatih jedinica a
drugog u stotinama jer to može davati lažan vizuelni utisak.

Kada su u pitanju geometrijski oblici površinskih grafikona treba obratiti

pažnju da njihove baze budu jednake.Elementi grafičkog prikaza treba da su uočljjivi
i crno-belom prikazu te njihove boje treba pažljivo odabrati. U prikazivanju odnosa
između skupova se ne preporučuje upotreba trodimanzionalnih oblika jer mogu
iskriviti sliku odnosa.
SASTAVNI DELOVI SLIKA
• Redni broj je obavezan element slike. Određuje se prema redosledu
pojavljivanja u tekstu. Stavlja se iznad slike, pre naslova uz oznaku „Slika“.
• Naziv (naslov) je takođe obavezan deo svake slike. On upućuje na objekt
kojim se ona bavi, geografsko područje, vremensko razdoblje, merne
jedinice itd. Mora biti potpun i jasan, ali ne sme biti nepotrebno dugačak.
Piše se nakon njenog broja i po pravilu iznad nje.
• Legenda ne predstavlja obavezan element slike, ali je prisutna u većini
slučajeva. Služi da dodatno objasni delove slike kao što su npr. koje grupe
ili podatke predstavljaju različito obojene površine kod površinskih
grafikona.
• Napomena nije obavezan deo slike. Koristi se za dodatno pojašnjenje slike
kao npr. korištene merne jedinice ili način izračunavanja podataka.
• Izvor je neizostavan ukoliko je slika preuzeta ili izrađena na osnovu tuđih
podataka. Navodi se ispod slike i napomene u slučaju da je slika ima. U
slučaju da je slika izrađena na bazi podataka do kojih je autor rada sam
došao tada se može navesti: „Izvor:autor/i“ ili „Izvor: prema obračunu
autora“.
 Procenat zaposlenih koji su prošli dodatnu obuku, ukupni sati dodatne obuke po
zaposlenom, ukupni troškovi dodatne obuke po zaposlenom (prema stručnim
spremama u 2002.godini)

25 600

502 500
20 20.4
Procenat
18.4 zaposlenih
400
15
Sati po
14.4 za-
290 300
12.4 poslenom
10
200
164 7.6
5 5.7 5.1 100

22
0 1 0
Niža stručna sprema Srednja i viša stručna sprema Visoka stručna sprema Ukupno svi zaposleni

Napomena: Troškovi po zaposlenom izraženi su u kunama

Izvor: Pološki Vokić, N., Frajlić, D. (2004), Pokazatelji konkurentnosti hrvatske radne snage: rezultati empirijskog
istraživanja, u: Bejaković, P., Lowther, J., Konkurentnost hrvatske radne snage, institut za javne finansije, Zagreb, str. 68.
2. RASPRAVA
Rasprava ili diskusija predstavlja deo rada u kome se vrši tumačenje
dobijenih rezultata u kontekstu već postojećih znanja o predmetu istraživanja i
daje objašnjenje novog razumevanja problema. Suština i glavni zadatak
rasprave je da istakne način na koji je istraživanje doprinelo pomaku u odnosu
na početnu tačku.
Rasprava nije prepričavanje ranije navedenog ili opisanog u analizi
rezultata. Ona se nadovezuje na uvod, ciljeve i postavljene hipoteze.
Kao i u analizi rezultata tako i u organizaciji rasprave se trebaju slediti
sve faze sprovedenog istraživanja.
Rasprava nužno zahteva i osvrt na dobijene tuđe rezultate koji bi mogli
potkrepiti dobojene rezultate.
Informacije iz ranijih istraživanja (uključujući i vlastita) često mogu
razjasniti dobijene nejasne rezultate kao i obrnuto.
Svakako treba raspraviti razloge za sličnosti i za razlike među
Treba razmotriti način na koji se mogu uporediti rezultati drugih sa našim
istraživanjima u cilju davanja novog viđenja i razjašnjenja problema. Takođe
treba naglasiti zaključke do kojh se može doći iz dobijenih rezultata. Možemo i
ponuditi smer budućih istraživanja koja bi dodatno doprinela boljem
razumevanju ispitivanog predmeta.
U raspravi se ne smeju uvoditi novi podaci!
U raspravi se prikazuju načela, odnosi i opšta saznanja komentarisanjem
rezultata koje ne treba ponovo prikazivati!
U njoj se opisuju svi izuzeci, povezanosti, nepovezanosti, zavisno od polazišnih
predpostavki. Sve nejasnoće u rezultatima ovde treba objasniti.
Na ovom mestu se iznose teorijske i praktične konsekvence dobijenih rezultata,
razlaže se svrha istraživanja.
Rasprava treba da na sledeća pitanja:
• Da li rezultati daju odgovor na postavljene hipoteze i kako se to može
objasniti?
• Da li su dobijeni rezultati u saglasnosti sa prethodnim istraživanjima?
• Kakvo se novo razumevanje problema može dati?
• Koji bi bio sledeći korak ukoliko bi nastavili istraživanje?
Treba još napomenuti da je rasprava mesto u radu kojem treba posvetiti
dužno vreme, pažnju i trud. Ona treba biti deo rada o kojem se (osim o koceptu
istraživanja) najviše promišlja.
Većina mentora će ovo poglavlje najpažljivije čitati te ga ne treba shvatiti
kao dodatak koji se napiše na brzinu na samom kraju!
 3. ZAKLJUČAK
• Zaključak predstavlja deo rada u kome se ukratko navodi sve što smo otkrili i na
osnovu dobijenih podataka zaključili. Dakle zaključak možemo definisati kao
sažetak svega što smo radom otkrili i krucijalnih zaključaka koje smo na bazi njih
izveli. Tu se objedinjuju svi rezultati i navode konačni rezultati istraživanja (kratak i
jasan opis rezultata istraživanja).
• Zaključak nam nudi celokupan pregled rada (članka, diplomskog, magistarskog ili
doktorskog), daju se mesta komparacije i neslaganja sa drugim radovima i daje se
objašnjenje na koji smo način našim radom doprineli boljem razumevanju područja
istraživanja.
• Piše se nakon što je ostatak rada gotov i kada je praktično odgovoreno na sva pitanja
odnosno probleme istraživačkog rada.
• U njemu se ne smeju iznositi nove informacije, izvori literature, materijali niti nove
ideje.
 Zaključak može ukazivati na ograničenja (metodološka, ali i druge
nedostatke) i dati smernice za buduća istraživanja u smislu šta još treba, ko i kako to
učiniti. Preporuke određuju smer budućih istraživanja u srodnim područjima.
One treba da popune praznine u postojećim znanjima i da doprinesu rešenju
eventualnog nedostatka rada. Na taj način se otvaraju nova pitanja i problemi za
buduća istraživanja s obzirom na ograničenost vremenom i resursima kojima
isrtraživač raspolaže.
Davanjem predloga koja područja treba dalje proučiti ukazuje da smo temu
istraživanja sagledali dublje i šire nego što je konkretnim istraživanjem učinjeno.
HVALA NA PAŽNJI !