Маларија – епидемиологија

и развој вакцине

Студенти:
Костић Милица
Луковић Анђела
Аксентијевић Алекса
 Маларија
Маларија је паразитно обољење, чије су главне клиничке одлике
понављани напади грознице и повишене телесне температуре,
настали због синхроног распадања еритроцита, заражених једном
или са више врста паразита рпда Plasmodium.
Маларија је излечива болест ако се на време препозна и
дијагностикује. Са аспекта спречавања поновног успостављања
трансмисије, поуздана и правовремена дијагностика представља
значајну карику у ланцу превенције.
 Клиничке карактеристике маларије

Инкубација обухвата време од убода комарца до почетка

. испољавања болести и варира од 7 до 30 дана, али и
знатно дуже

Класичан пароксизам обухвата:

- „хладни” стадијум
- „врели” и
- стадијум знојења.
- Следи општа малаксалост и потреба за сном након чега се оболели осећа
добро.
Пароксизми су последица истовременог прскања великог броја Ер и
ослобађања мерозоита у крв.
 Етиологија

• Пет врста рода Plasmodium

узрокују маларију код људи:

- Plasmodium falciparum,
- P. vivax,
- P. ovale,
- P. malariae,
- P. knowlesi.
 Епидемиологија маларије
У светским размерама маларија представља једно од најчешћих
инфективних обољења. Процењује се да годишње од ње болује око
милијарду људи, од којих више од 2 милиона умре. Смртност је по
правилу везана за инфекцију коју изазива P. falciparum.

Епидемиологија маларије је везана и за присуство преносиоца,

комарца рода Anopheles.
Маларија је везана за водена станишта вектора, пре свега тропских
и субтропских региона света, где високе температуре погодују
векторима и обезбеђују комплетирање развоја плазмодијума у
женки комарца.
Епидемиологија маларије у Србији
• У бившој Југославији маларија је искорењена 1964. године, што је и Светска
здравствена организација (СЗО) званично потврдила 1974. Од тада, у Србији се
бележе само импортовани случајеви.
• Због присуства импортоване маларије, потенцијалних вектора и великих водних
простора у приобаљу Саве и Дунава погодних за одржавање Anopheles spp., СЗО је
ово подручје прогласила пријемчивим за маларију.

• Код нас је ерадикација маларије објављена пре 30 година, али је више година пре
тога бележимо као унесено („импортовано“) обољење. Како се сваке године из
Србије и Црне Горе из ендемских региона враћа више десетина људи инфицираних
маларијом, а постоје преносиоци из рода Anopheles и погодни климатски услови за
њихово одржавање, оправдано је спроводити превентивне мере против маларије.
- контрола особа које се враћају из ендемских региона
- едукација путника о природи болести
- могућности заштите
 Животни циклус паразита рода
Plasmodium
• Животни циклус рода Plasmodium састоји се од сексуалне и
асексуалне фазе.

• Сексуална фаза, оплођење и спорогонија, одвија се у вектору,

женки анофеличног комарца и траје 10 до 18 дана. Женка полаже
јаја на 2 до 3 дана за шта јој је неопходан крвни оброк. Након
спорогоније при следећем крвном оброку женка инфицира
наредног домаћина, уносећи својом саливом инфективне облике
спорозоите.

• Асексуална деоба, шизогонија, одвија се у организму човека и

обухвата екстраеритроцитну фазу у хепатоцитима која траје 5–15
дана, и еритроцитну фазу.
• Инфекција човека почиње убодом женке
комарца рода Anopheles која инокулише
спорозоите плазмодијума из своје саливе.
Спорозоити 30–40 минута по инокулацији
улазе у хепатоците где се деле и
диференцирају у мерозоите чији број варира
у зависности о врсте плазмодијума и креће
се од 2000 (P. malariae) до 40.000 (P.
falciparum). Прскањем хепатоцита долази до
ослобађања мерозоита у крвоток.
 Епидемиолошки подаци у Србији
• Током 2022. године у Републици Србији регистровано je 7 случајева импортоване маларије
са инциденцијом од 0,10/100.000, што представља пораст пријављивања у односу на
претходну годину.
• Случајеви оболевања регистровани су на подручјима централне Србије (6) и Војводине (1),
са инциденцијама од одговарајућих 0,11/100.000 и 0,05/100.000.
• Пријављивани су случајеви из Нишавског округа (три), Града Београда (два) и по један из
Пчињског и Западнобачког округа.
• Oболеле су особе мушког (пет) и женског (два) пола, у узрасним групама од 20 до 29 година
(две), 30 до 39 година (четири) и ≥ 60 година старости (једна).
• Четири случаја дијагностикована су као Malaria cum plasmodio falciparo non specificata
(В50.9), а три су пријављена са дијагнозом Malaria cum plasmodio malariaе (B52).
 oboleli

30

25

20

15

10

0
2012 2014 2016 2018 2020 2022 2024
Вакцинација против маларије
• Вакцина против маларије још увек не постоји. На развоју вакцине се
интезивно ради:
1. Спорозоитне вакцине-које би деловале на спорозоите пре него што
инвадирају хепатоците,
2. Мерозоитне вакцине-које би имитирале природни имунитет,
3. Гаметоцитне вакцине-које би редуковале трнсмисију инфекције,
спречавањем фертилизације гаметоцита, ако комарац путем крви
ингестира и специфична антитела.
 Хемиопрофилакса против маларије
• Избор лека за хемопрофилаксу зависи од географске дестинације,
трајања боравка, степена ризик,карактеристика домаћина и
резистенције паразита на расположиве антимикробне лекове.
• Резистенција Plasmodium falciparum на хлороквин је широко
распрострањена, а у одређеним подручјима и Plasmodium vivax, док
је резистенција на друге лекове још увек мањег степена.
• Хемопрофилакса обухвата различите стратегије употребе
антималарика који спречавају развој прееритроцитне
фазе(каузална профилакса) или супримирају развој еритроцитне
фазе(супресивна профилакса), а користи се пре,током и након
боравка у зараженом подручју.
• У циљу спречавања настанка рецидива, код
инфекције Plasmodium vivax i ovale, поред
примарне профилаксе користи се и терминална
профилакса на крају изложености или непосредно
након изложености.
• Пошто и редовно узимање хемиофрофилаксе није
сигурна заштита, истовремено се са
хемиопрофилаксом предлажи и мере од убода
комараца.
• Мада, нема ефикасне заштите од убода комараца,
предлаже се да се ризик самњи ношењем
адекватне одеће која покрива већи део тела,
постављање мрежа на прозорима и креветима и
избегавање боравка на отвореном простору у
време највеће активности комараца.
• Најзначајније мере сузбијања су: РАНО
ПОСТАВЉАНЈЕ ДИЈАГНОЗЕ И АДЕКВАТНО ЛЕЧЕЊЕ
оболелих.
 ХВАЛА
НА
ПАЖЊИ