СКЛАЊАЊЕ СТАНОВНИШТВА И

МАТЕРИЈАЛНИХ ДОБАРА
КАО ОРГАНИЗОВАНА И ПЛАНИРАНА
МЕРА У СИСТЕМУ ЗАШТИТЕ И
СПАСАВАЊА
2010/2011
2011/2012
2012/2013
професор др Бранко Бабић
1
babic_sombor@yahoo.com
Мало историје
 Овај задатак је, имајући у виду понашање
људи пред претећим опасностима у
праисторији, стар колико и људска заједница
 Осим коришћења објеката за склањање,
склањање се може спровести и
организованим померањем из више
угрожених у мање угрожене средине.
 Ово померање врши се на мања растојања и
за краће време (док траје опасност).
 Уколико су удаљености и време дужи тада се
не може говорити о склањању већ о другом
задатку ЗиС-евакуацији. 2
 Изградња склоништа у нашој земљи започиње 1951. године
на основу Наредбе о изградњи склоништа у новоградњама, коју
је донело МУП.
 Исто Министарство донело је и Привремено упутство за
изградњу склоништа са циљем да се пројектовање и изградња
склоништа ускладе у целој земљи по јединственим начелима.
 Законом о народној одбрани из 1969. године поред обавезе
изградње склоништа при изградњи нових зграда утврђена је и
изградња јавних склоништа и склоништа за потребе предузећа
у свим насељима која су према процени могла бити циљеви
ваздушних напада.
 Да би се омогућила планска изградња склоништа, донет је и
Правилник о техничким нормативима за изградњу склоништа
[1] који садржи неопходне елементе за планирање,
пројектовање и градњу склоништа. Правилником из 1983.
године шире је обухваћено и нормативно регулисање
реконструкције постојећих склоништа. Новину су представљала
и породична склоништа јер је Законом о ОНО из 1982. године
омогућено грађанима да сами граде склоништа у склопу
стамбених зграда у личној својини.

[1] Службени лист СФРЈ 31/75, 11/76, 55/83
3
 ЗАКОН О ВАНРЕДНИМ
СИТУАЦИЈАМА
 )
(чл.8. Закона - значење израза- рбр.33
 ‘склониште је двонаменски или
посебан грађевински објекат намењен
првенствено за заштиту становништва
од елементарних непогода и других
несрећа, а граде се породична, кућна и
блоковска склоништа ’’

4
„Јавно предузеће за склоништа’’
На основу Закона о одбрани из 1991. године основано од
стране владе Републике Србије одлуком о оснивању бр.
05/08-74/08 15.01.1992 године (СЛ. гл. РС. бр. 3/92, 18, 92,
63,/01, 112/06) са задацима:

 организација изградње,
 одржавање и техничка контрола јавних и блоковских
склоништа на територији Републике Србије,
 мирнодопско коришчење склоништа,
 организовање заштите склоништа надзиђивањем ,
 извођење разних грађевинско-занатских радова у
функцији санација и одржавања склоништа, и друге
послове...
Предузеће управља са преко 1.500 јавних и блоковских
склоништа на територи Републике Србије, укупне
површине преко 260.000 м2. Процена вредности државне
имовине је преко 10 милијарди динара.

5
 Седиште „Јавног предузећа за склоништа“ је у Београду,
Булевар Михајла Пупина 117а.

 Да би успешно могло да делује основане су пословнице у

Нишу и Новом Саду и одељења у Крагујевцу и Ужицу.
Има 108 запослених радника.

 Део јавних и блоковских склоништа којима располаже ЈП

Склоништа се користи у мирнодопске сврхе.

 Обзиром да су склоништа по правилу укопани објекти,

недовољне спратне висине, без инсталација водовода и
канализације, најчешће се користе као магацински или
помоћни простори.

 У ретким склоништима који имају санитарне чворове

организоване су теретане, фитнес клубови, галерије,
услужни сервиси и др.

 У случаје непосредне ратне опасности, склоништа морају

бити испражњена и оспособљена за заштиту
становништва у року од 24 сата.
6
 950 оваквих објеката, од којих се
220 користи за издавање.

113 до 660 динара по квадрату

Склоништа се могу користити за мирнодопске потребе под условим да се:

1) користе у складу са пројектованом наменом
2) не користе простори који су намењени за складиштење опреме склоништа
3) не врше адаптације које би утицале, или могле да утучу на промену основне намене, или
исправности, нити се склоништа могу користити за сврхе које би погоршале њихове
хигијенске и техничке услове
4) коришћење склоништа не нарушавају основне функције објекта у коме се склониште
налази или објекта у непосредној близини 7
5) У склоништима не држе експлозивне, лако запаљиве, токсичне и друге опасне материје
Склањање и урбанистичке мере заштите

Елементарне Други објекти

непогоде СКЛОНИШТА погодни за
заштиту

склањање
Органи државне управе,
органи локалне самоуправе
привредна друштва и об
друга правна лица ез
бе
ђу
ју

Становништву

Друге несреће Запосленим лицима

8
(чл.60. Закона)
 (чл.60. Закона)

 При изградњи објеката у градовима и

привредним центрима, као и другим
насељеним местима која би, према Процени
угрожености, могла бити циљ напада у
рату, инвеститор је дужан да, у складу са
просторним односно урбанистичким планом,
обезбеди изградњу склоништа или других
заштитних објеката за заштиту и склањање.

9
 (чл.61. Закона)

 Просторним односно урбанистичким планом у оквиру мера

уређења и припреме територије за потребе одбране земље
утврђују се услови и мере ЗиС, обавеза изградње
склоништа, тип и отпорност склоништа и прилагођавање
других објеката погодних за заштиту и склањање.

 При изради планске документације, привредна друштва,

друга правна лица која су овлашћена за припремање и
извршавање просторних и урбанистичких планова, дужна
су да од надлежне службе прибаве услове којима се
утврђују урбанистичке мере заштите од ратних дејстава и
елементарних непогода и исте уграде у планску
документацију.

 Носилац израде планске документације дужан је да од

надлежног органа прибави ближе услове за изградњу
склоништа, и то: тип, микролокацију, капацитет, отпорност,
положај у односу на површину тла (укопана-полуукопана) и
друго.
10
 њу
а д
изгр
њ е и шта
а
ир лони
ан
пл ск адњу
а
и изгр бјекат
р ање них о
л а ни штит
п х за
ги
дру
Склањање људи, прилагођавање нових и
материјалних и обухвата постојећих комуналних
културних добара објеката и подземних
при
лаг саобраћајница
пос о ђ
од тој авањ
рж
ава пог ећих е но
од
при заш ње и них објек вих и
род тит кор за ата
них у љ ишћ З иС
и д уди ење
руг о за
их д
нес
рећ
а
(чл.62. Закона) 11
 (чл.62. Закона)

 Као други заштитни објекти користе се

подрумске и друге подземне просторије у
стамбеним и другим зградама, прилагођене за
склањање људи и материјалних добара,
напуштени тунели, пећине и други природни
објекти.

 Ближе прописе о техничким нормативима за

изградњу и одржавање склоништа и
прилагођавање комуналних, саобраћајних и
других подземних објеката потребама
склањања доноси Министар.

12
Заклони
 Заштитни објекти који у различитом степену пружају
заштиту само од појединих нападних дејстава, због
чега представљају привремена решења која ће се
користити у недостатку одговарајућих склоништа.
 Они се због ограничене заштитне моћи могу
користити на мање угроженом простору који неће
бити оптерећен великом јачином дозе зрачења, ван
великих рушевина, ван зоне могућих пожара, ван
терена који угрожавају воде, ван зоне густих
погодака, у зони стабилних материјала и ван трасе
подземних инсталација.
 Заклонима се практично могу сматрати сви они
објекти који пружају веће шансе за преживљавање од
оне која постоји ван њих. У њих убрајамо:
13
1. подруми
2. ровови
3. комунални објекти- подземне гараже, подземни
пролази, делови метроа, улични шахтови, већи колектори
градске канализације... (тунелска грађевина Катаринабергет
у Шведској која је опремљена савременим, санитарним
уредајима, постројењима и инсталацијама за проветравање и
климатизацију и која служи за паркирање више од 500 возила
или за заштиту око 20.000 људи) ; станице лондонске
подземне железнице крајем септембра 1940. године сместиле
су око 120.000 - 160.000 људи
4. тунети, рудничке јаме и слични објекти (тунел у
Ослу може пружити заштиту за око 2.500 особа; склоништа у
Швајцарској[1] налази се унутар тунела дугачког око 1,5 км у
близини Луцерна и пројектован је за смештај 20.000 становника
околног Соненберга. На седам нивоа налазе се кухиња,
болница са 250 постеља, па чак и затвор. У њему је могућ
боравак 20.000 људи око две недеље после чега долази до
оскудице животних намимица и воде. Са оба краја тунел се
затвара са четворо огромних бетонских врата тежине од по 350
тона
[1] Још 1990. године се сматрало да свако од 6,5 милиона
становника Швајцарске има обезбеђено место у склоништима)
14
Природни објекти
 На територији наше земље капацитети подземних природних
објеката пружају могућност склањања хиљада људи и
животиња као и огромних количина материјалних добара.

 Шуме од памтивека представљају природну одбрамбену

препреку и уточиште народа и његових богатстава. Добро
истражена и упозната шума може имати поливалентну
одбрамбено-заштитну функцију јер, осим за склањање
становништва и МД може послужити за одмор и опоравак
јединица Војске, смештај школа, болница, радионица итд.

 Пећине су као подземне шупљине међу првим објектима

послужиле за колективну заштиту. Због повољне климе а пре
свега благих осцилација температуре оне представљају идеално
место за склањање животних намирница, муниције, погонских
горива. За заштиту људи су посебно значајне оне пећине које се
налазе у близини већих насеља. Дужина непрекидног боравка у
неким креће се и до 15 месеци, што је потврдио и наш грађанин
Милутин Вељковић који је без битних последица по здравље у
пећини Самар (Република Србија) непрекидно провео 469 дана. 15
 Јаме, исто као и пећине, осим заштите људи могу послужити
(посебно оне чија су дна испуњена вечитим снегом и ледом) за
смештај и очување кварљиве робе. Поред тога, уз незнатне
модификације оне се могу претворити у резервоаре (цистерне)
за воду.

 Вртаче су кратка удубљења у облику левка пречника дна 10 до

50 метара а дубине до 10 метара. За склањање и заштиту су
најпогодније оне на благим падинама обраслим растињем и
добрим прилазом. Уз мало труда неке вртаче могу се
оспособити за боравак у дужем периоду.

 На жалост, неки од поменутих природних објеката добро служе

и за одлагање смећа, индустријских отпадака или угинулих
животиња чиме се у знатној мери губи њихова важна заштитна
функција
16
Ради заштите људи, материјалних
и културних добара
 1. породична  2. кућна склоништа основне
заштите граде се у склопу
склоништа се граде као
стамбених зграда чија је укупно
подрумске и друге развијена бруто површина већа
погодне просторије са од 5.000 m2, а у склопу зграда
армирано-бетонским мање бруто развијене површине
конструктивним од 5.000 m2 граде се склоништа
допунске заштите
елементима
 3. јавна склоништа у
градовима и већим
насељима граде се на
местима на којима се
окупља већи број грађана

(чл.63. Закона) 17
 Под јавним склоништима подразумевају се и:
- блоковска склоништа, а могу се користити и
- постојећи комунални,
- саобраћајни и
- други инфраструктурни објекти испод
површине тла, прилагођени за склањање.

 Инвеститор је дужан да приликом изградње

нових комуналних и других објеката у
градовима прилагоди те објекте за склањање
људи.

18
 (чл.64. Закона)

 Инвеститор може бити ослобођен обавезе

изградње склоништа, решењем надлежне
службе, на основу прибављеног мишљења
органа надлежног за послове урбанизма о
непостојању техничких услова за
изградњу склоништа у складу са законом
и другим прописима.
 Уколико инвеститор не гради склониште,
дужан је да уплати накнаду у висини 2%
од укупне врености грађевинског дела
објекта која се уплаћују Јавном предузећу
за склоништа.
 Обрачун накнаде врши Јавно предузеће за
склоништа које инвеститору након уплате
издаје потврду о регулисању обавезе. 19
 (чл.64. Закона)

 Инвеститори изградње блоковских склоништа

дужни су да по прибављању употребне дозволе
за изграђено склониште у року од 15 дана
склониште предају на управљање и одржавање
Јавном предузећу за склоништа.
 Изградњу, одржавање, техничку контролу и
мирнодопско коришћење јавних и блоковских
склоништа врши Јавно предузеће за склоништа.

 Јавно предузеће за склоништа користи јавна и

блоковска склоништа као средства у јавној
својини и њима управља и иста се могу издавати
у закуп у мирнодопским условима.
20
 (чл.65. Закона)

 Грађевинским делом објекта сматра се:

- грађевински објекат са електричном,
водоводном, канализац., телефонском,
громобранском и инсталацијом грејања;
- делови објекта у којима су смештене трафо
станице, ложионице, подрумски простор,
гараже и др, ако су сталног карактера;
- трибине, свлачионице и друге зграде на
спортским теренима;
- дограђени и надзидани нови простор који са
постојећим објектом чини грађевинску
целину.

21
 (чл.65. Закона)

У вредност грађевинског дела објекта не

урачунава се вредност опреме и намештаја,
трошкови за уређење земљишта које служи за
редовну употребу објекта, као и вредност
привремених објеката који су служили за
његову изградњу.

 Накнаду у висини 2% од укупне врености се

не плаћа ни за објекте као што су киосци за
продају робе на мало, за обављање
угоститељске и занатске делатности, продају
штампе, сувенира и дувана, као и за изградњу
пољопривредних објеката (штала, силоса и
других објеката за смештај стоке и
пољопривредних производа).
22
 (чл.65. Закона)

 Надлежни орган за издавање дозволе издаће грађевинску

дозволу за изградњу објекта у коме се не гради склониште
само уколико инвеститор приложи доказ о плаћеној
накнади за изградњу склоништа.

 Орган за издавање грађевинске дозволе не може да изда

грађевинску односно употребну дозволу за објекат за који
се гради склониште, уколико нису испуњени прописани
посебни услови за изградњу односно употребу склоништа.

 Управни надзор над извршавањем послова МУП.

 Ближе прописе о начину утврђивања вредности

грађевинског дела објекта и начину обрачуна накнаде за
склониште доноси Министар.

23
 (чл.66. Закона)

 Средства за изградњу и одржавање јавних склоништа обезбеђују

се:

 1) из накнада прикупљених по основу уплаћене накнаде у

висини од 2% од укупне грађевинске врености објекта;

 2) из закупнине за коришћење јавних и блоковских

склоништа;

 3) из других извора.

 Надлежна служба доноси програм изградње и одржавања јавних

склоништа, на предлог Јавног предузећа за склоништа.

 Власници кућних склоништа, склоништа привредних друштава и

других правних лица обезбеђују одржавање својих склоништа.

24
 (чл.67. Закона)

 Приликом коришћења склоништа за мирнодопске потребе,

не могу се вршити адаптације или реконструкције које би
утицале или би могле утицати на исправност склоништа,
нити се склоништа могу користити у сврхе које би
погоршале њихове хигијенске и техничке услове.

 У случају проглашења ванредне ситуације, склоништа која

се користе у мирнодопске сврхе могу се испразнити, а у
случају проглашења ванредног или ратног стања морају се
испразнити и оспособити за заштиту у року који одреди
штаб за ванредне ситуације, а најкасније у року од 24 часа.

 Ако мирнодопски корисник склоништа не изврши обавезу

надлежни орган предузима потребне мере за принудно
пражњење склоништа о трошку корисника.

25
 КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ
– Чл.144, 145 Закона о ВрСи

100.000-1.000.000 динара
Правна лица
52 казнене одредбе

9) не обезбеде склањање становништва и запослених

у склоништа (члан 60. став 1);
10)не обезбеди изградњу склоништа или других заштитних
објеката у складу са просторним односно урбанистичким
планом (члана 60. став 2);

ФИЗИЧКА ЛИЦА
10 казнених одредбИ

20.000-50.000 динара
ако у приватни објекат погодан за смештај не прими на привремени
смештај грађане са угрожених подручја, када то наложи надлежни штаб 26
за ВрСи (члан 69. став 1);
 ЛИТЕРАТУРА

1. Стратегија националне безбедности Републике Србије,

Службени гласник Р.Србије, бр. 88/2009
2. Закон о ванредним ситуацијама, „Службени гласник РС“,
бр. 111/09.
3. Закон о планирању и изградњи « СГ РС", бр. 47/2003 од
5.5.2003. године.
4. Правилник о техничким нормативима за изградњу
склоништа, Службени лист СФРЈ 31/75, 11/76, 55/83
5. Законом о народној одбрани из 1969. године, Службени
лист СФРЈ 6/1969
6. L. Vejl, Цивилна одбрана, ВИНЦ Београд, 1991. срр. 148.
7. M.A. Prentis, Цивина заштита у модерном рату, ВИЗ,
Београд, 1958. стр.56.
27