OBOJENI METALI

• Obojeni metali su tvari koje ne sadrže željezo. Koristi se, u pravilu, u obliku legura.
Zbog svojih svojstava vrlo su popularni u vodećim industrijama: inženjerstvu,
raketi, zrakoplovstvu, medicini, elektronici, instrumentarstvu itd.

• Obojene metale dijelimo na četiri grupe: teški obojeni metali

laki obojeni metal
rijetki metali
plemeniti metali
Teški obojeni
metali

• Teški obojeni metali, čija je lista vrlo

široka, dobivaju se iz sulfidnih i
oksidiranih polimetalnih ruda.
• Pod teške obojane metale spadaju
metali čija je gustoća veća od
5 kg/dm3, a to su bakar(Cu),
olovo(Pb), cink(Zn), nikal(Ni),
kositra(Sn), krom(Cr), mangan(Mn),
kobalt(Co) i živa(Hg).
 Laki obojeni
metali

• Oni su rasprostranjeni u prirodi. Ovi

metali imaju malu gustoću i visoku
kemijsku aktivnost. Oni su trajni
spojevi.

• Pod lagane obojene metale spadaju

metali čija je gustoća manja od
5 kg/dm3, a to su titan (Ti),
aluminij(Al), magnezij(Mg) i
berilij(Be).
 • Ti se metali dijeli se i na: rastresite,
teško topive i radioaktivne.

• indijum (In), galijum (Ga), selen (Se),

telur (Te), volfram (W), vanadij
(V), molibden (Mo), cirkonijum (Zr),
renijum (Re) i uran (U)

Rijetki metali
Plemeniti metali

• To su: zlato (Au), srebro (Ag)

i platina (Pt)

• To je skupina metala koja se

ne spaja s reagensima,
posebno ne s kisikom, pa je
potpuno antikorozvna.

• Većinom se koriste za ukrase i

nakit, no za specijalne svrhe
koriste se i u tehnici.
 • Bakar ima izvrsnu
otpornost na koroziju i
jednostavan je za
obradu. Velike količine se
Bakar troše za izradu legura, u
kemijskoj industriji, u
građevinarstvu i u
dekorativne svrhe.

• Svojstva: crvena boja

gustoća 8940 kg/m3
talište 1083 o C
vrelište 2310 o C
čvrstoća 140-280 N/mm2