L.

van Beethoven:
Gudački kvarteti
 1. Kvartet u F duru, op. 18, no. 1
2. Kvartet u G duru, op. 18, no. 2
Lista kvarteta 3. Kvartet u D duru, op. 18, no. 3
4. Kvartet u c mollu, op. 18, no. 4
5. Kvartet u A duru, op. 18, no. 5
6. Kvartet u B duru, op. 18, no. 6
7. Kvartet u F duru, op. 59, no. 1
8. Kvartet u e mollu, op. 59 no. 2
9. Kvartet u C duru, op. 59, no. 3
10.Kvartet u Es duru, op. 74 „Harfni"
11.Kvartet u f mollu, op. 95, „Ozbiljni (Serioso)"
12.Kvartet u Es duru, op. 127
13.Kvartet u B duru, op. 130
14.Kvartet u cis mollu, op. 131
15.Kvartet u a mollu, op. 132
16.Kvartet u B duru, op. 133 „Velika fuga"
17.Kvartet u F duru, op. 135
 Rani radovi
• Prvi set op. 18 – kvartet no. 1 – 6 jesu odjek uticaja Hajdna i Mocarta
• Pisani od 1798 – 1800, štampani između 1800. i 1801. i izvedeni u salonu grofa Lihnovskog
(Lichnowsky)
• Izvođače je vodio Ignac Šupancig
• Kvartet broj 1 u F duru iz ove zbirke najuspeliji je; lagani stav veoma uspeo i on je možda razlog
zbog podnaslova dela „Poslednji uzdasi“ - navodno omaž poslednjoj sceni iz Šekspirove drame
„Romeo i Julija“ (prema pismu Karla Amende, teologu i violinisti, odanom Betovenovom prijatelju)
• Četvrti kvartet iz ove zbirke, u c mollu, ima zaoštren harmonski jezik; značajna sloboda data je
svim glasovima, iako prednjači i dalje I violina!
• Poslednji kvartet iz ove zbirke najavljuje eksperimente na planu harmonije i forme narednih
kvarteta.
 Manir – razvojne delove
gradi iz imitaciono
distribuiranih tematskih
sadržaja, I stav op. 18, br. 6
Kvartet op. .18, br. 6 u B duru,
samostalnog violončela od
samog početka
 Kontrast laganog uvoda i I teme sonatnog ronda IV stava, op. 18,
br. 6 najavljuje dramatiku narednih kvartetskih opusa i neobične
Ritmička ekscentričnost III formalna rešenja (elementi ovog uvoda „mešaju“ se u sonatni
stava op. 18, br. 6 – ¾ rondo!
takt, ali rešen kao 6/8 sa
stalnim sinkopama; trio je
u „pravom“ ¾ taktu
 Kvarteti srednjeg perioda op. 59, 74, 95
• Op. 59 - Razumovski kvarteti – tri kvarteta u zbirci, posvećeni su ruskom ambasadoru
Razumovskom, znani su kao „simfonijski“ kvarteti zahvaljujući širokim razmerama strukture i
dužini forme, posebno razvojnih odseka oslonjenih na imitacionu ili fugato tehniku.
• Op. 74 u Es duru, „Harfni“ (1809) – samostalan opus; zadržava lagani uvod iz ranijeg opusa i
fugato razradu, ali donosi i podsećanje na ornamentalne varijacije korišćenje u op. 18;
nadimak nosi zbog često korišćenih pizzicato efekata u svim instrumentima;
• Op. 95 u f mollu, „Ozbiljni“ (Serioso) (oko 1810, Betoven revoltiran Napoleonovom
okupacijom Beča, nagle promene raspoloženja, eksplozivni izlivi – Betoven se žalio na žestoka
bombardovanja Beča); izveden tek 1814; samostalan opus – prema Betovenu napisan „za
uzak krug poznavalaca i da se nikad ne izvede javno!“; najkraći od svih Betovenovih kvarteta;
naziv dobija verovatno zbog tempovne oznake III stava Allegro assai vivace ma serioso;
snažni tematski kontrasti; značajni su elementi virtuoziteta u I violini za koje se često kaže da
nisu čisto ornamentalni, već psihološki.
Pizzicato efekti u I temi
Harfnog kvarteta
Pizzicato efekti u razvojnom
delu I stava Harfnog kvarteta
Virtuozni efekti u I violini Ozbiljnog
kvartet, op. 95
Kasni kvarteti
• Kasni kvarteti mogu se podeliti u tri celine – op. 127 je neka vrsta „preludijuma“,
op. 130, op. 132 i op. 133 su u centru, dok op. 135 po strogoj četvorostavačnosti
poput op. 127, zaokružuje grupu kasnih kvarteta.
• Kvarteti op. 130, 132 i 133 imaju po 5, 6 ili 7 stavova, težeći svitnoj koncepciji
(kasnije će Šostakovič u 20. veku imati slične realizacije svojih kvarteta!).
• Kvartet u Es duru, op. 127 - (1823 – 24) više od decenije deli op. 95 od ovog
kvarteta!; iako je, prema beleškama, planirao da komponuje više od četiri stava,
ostaje na kraju na četvorostavačnoj koncepciji; odlikuju ga manje dramatični
kontrasti u temama I stava koji u razvojnom delu ima neku vrstu varijacija; u I stavu
koristi i kontrapuntske tehnike; drugi stav je tema sa 6 varijacija; Scherzo je tipičan
betovenski, dok je finale sonatni oblik sa lažnom reprizom;
Početak Scherza op. 127 –
kontrapuntsko izlaganje
materijala počevši od solo
violončela
 Kasni kvarteti
• Kvartet u B duru op. 130 br. 13 (1825 – 26) ima šest stavova:
I Adagio ma non troppo – Allegro
II. Presto
III. Andante con moto ma non troppo
IV. Alla danza tedesca. Allegro assai
V. Cavatina. Adagio molto espressivo
VI. Finale. Allegro (Finale ovog kvarteta Betoven je napisao kao najverovatnije
svoje POSLEDNJE delo! Prvobitno je za finale napisao stav nazvan Velika fuga koji
je Betoven odvojio od ovog kvarteta na nagovor izdavača shvativši da fuga nije
adekvatan kraj ovog kvarteta; Betoven je tu fugu odvojio kao poseban kvartet op.
133, a za op. 130 kvartet napisao je novi završni stav naknadno i to nekoliko
meseci pre svoje smrti.)
 Kasni kvarteti
• Kvartet op. 131 br. 14 u cis mollu (1826) nastao je posle kvarteta br. 15 op. 132; sadrži čak
7 stavova:
I Adagio ma non troppo e molto espressivo – fuga (attaca drugi stav!)
II Allegro molto vivace (sonatni oblik bez razvojnog dela, sa pozamašnom kodom!)
III Allegro moderato (sledi attaca za II stavom kao svojevrstan interludijum pre IV stava)
IV Andante ma non troppo e molto cantabile – Più mosso – Andante moderato e lusinghiero –
Adagio – Allegretto – Adagio, ma non troppo e semplice – Allegretto (tema i 6 varijacija)
V Presto (neobičan scherzo jer nije u ¾ nego u parnom taktu!)
VI Adagio quasi un poco andante (lagani prelaz za Finale)
VII Allegro (jasan sonatni rondo sa impozantnom kodom tragičnog karaktera: početak
finala je reminiscencija na drugi deo fuge iz I stava)
• Po nekima, ovo je najuspešniji Betovenov kvartet
• Zanimljivost: u filmu Kvartet iz 2012. koristi se muzika iz op. 131
https://www.imdb.com/title/tt1226240/
Tema fuge iz I stava
op. 131
Rukopis Gud. kvarteta br. 14
 Kasni kvarteti
• Kvartet op. 132, br. 15 u a mollu sadrži 5 stavova
I Assai sostenuto – Allegro (lagani uvod sadrži motiv koji se pojavljuje u svim kasnim kvartetima i u
Velikoj fugi op. 133); neki teoretičari tvrde da ovo nije sonatni oblik, nego tri puta ponovljena
ekspozicija!
II Allegro ma non tanto (minuet sa unisonim početkom i kasnijim neobičnim ritmičkim rešenjem
koje narušava ritmički hod muzike)
III Heiliger Dankgesang eines Genesenen an die Gottheit, in der Lydischen Tonart. Molto adagio –
Andante (Sveta zahvalnica Bogu u lidijskom tonalitetu), lagani stav neobične forme sa prvim delom
koji podseća na I stav kvarteta, drugim koji je vrsta korala u koji se ponovo „umešaju“ motivi sa
početka stava;
IV Alla marcia, assai vivace (attacca) kratak marš koji se rečitativom uliva u V stav
V Allegro appassionato (rondo)
• Zanimljivost: neki smatraju da je ovaj kvartet inspirisao Tomasa Sterna Eliota, čuvenog pesnika 20.
veka, da napiše svoju poemu Četiri kvarteta
 Kasni kvarteti
• Op.
stvari
stav 133
je
op. – Velika
trebalo
130, ali da
jefuga
bude u
Betovena B duru
finalni u
izdavač
napiše
fuga bila nagovorio
novi
previše da
završetak, za op.
jer
„ozbiljna“ je 130
ova
za kraj
op. 130
•Jedini kvartet u samo jednom
stavu – dupla
varijacije! fuga u koji se upliću
Kritičari
•kvartet
kineski iz 1826. opisali
„nerazumljivim,
jezik“; vremenom su
kao
jeovaj
ovaj
kvartet
Stravinskipostao
najcenjenijih je za jedan
Betovenovih,
njega od
rekao a
da je
moderan
moderan! i da će biti večno
Budući
tvrdili dada
•komplikovana,
jeje
to forma
neki veoma
teoretičari
„simfonijska su
poema“,
je to dok
višestavačno
jednu celinu; su drugi
delo smatrali
spojeno dau
Op. 133, Velika fuga – ključni motivi
• Prva fuga počinje posle uvoda od 24 takta u kojoj svi glasovi izlažu glavnu temu!
• Druga fuga počinje od 280. takta (na istu temu, ali augmentiranu)
• Centralni motiv dela je sledeći
• Kontrasubjekt je:

Treći važan motivski materijal je

iz odseka Andante Fuge, t. 167 Četvrti važan muzički element je
efekat trilera, pre nego pravi muzički
motiv!
Kasni kvarteti
• Kvartet u F duru, op. 135 započet je u leto 1826, a završen veoma brzo, u
septembru!
• To je ujedno poslednje delo koje će kompletno završiti
• Sastoji se od 4 stava
I Allegretto (sonatni oblik)
II Vivace (Scherzo, sa ritmičkim neobičnostima)
III Lento assai, cantante e tranquillo (tema sa 4 varijacije)
IV Der schwer gefaßte Entschluß. (Teška odluka) Grave, ma non troppo tratto
(Muss es sein? Mora li to biti?) uvod – Allegro (Es muss sein! Mora biti!) –
(sonatni oblik) kao pitanje i odgovor - u stvari je šala između Betovena i nekih
prijatelja u vezi sa isplatom novca.