Psihologija dečje igre

• Pojam igre i njena društvena i razvojna uloga

• Pripremio: master kliničke psihologije Nemanja Nikolić

• Email: psiholognemanjanikolic@gmail.com
Šta je igra?
• Kod drevnih Helena reč igra se odnosila na one aktivnosti koje su svojstvene
deci. Ono što mi danas nazivamo "povratak detinjstvu".
• Kod Jevreja reč igra podrazumevala je šalu i smeh.
• Kod Rimljana (Latina) reč ludo bi značila radost/veselje.
• Kod Germana igra se odnosila na ritmičko kretanje koje izaziva svojevrsno
zadovoljstvo.
• Kasnije na svim evropskim jezicima termin "igra" je počeo da označava veliki
krug ljudskih aktivnosti, koje sa jedne strane ne iziskuju težak rad, a sa druge
strane pružaju ljudima radost i zadovoljstvo.
Problem sa određenjem fenomena igre

• Bojtendajk u etimološkoj analizi reči igra kako bi otkrio njeno značenje

predlaže da je najbolje da se ispita kako sama deca upotrebljavaju ovu reč, u
kojim kontekstima i koje joj značenje pripisuju.
• Problem: Deca kao i ostale reči i reč igra pozajmljuju od odraslih
• Igra je kompleksna ljudska aktivnost i može se posmatrati iz mnogo
različitih aspekata (kulturološkog, sociološkog, psihološkog,
pedagoškog,itd.).
Pismo o estetskom
vaspitanju čoveka

• ...i raskošna snaga se naslađuje besciljnim trošenjem

sebe sama... (Šiler)
• "teorija viška energije"
• Igra je uživanje koje se povezuje sa viškom životne
energije, lišene spoljašnje prinude.
 Šta dolazi prvo?

• Rad ili umetnost/igra?

• U kakvim se uslovima mogla javiti potreba za prikazivanjem lova, rata ili
neke druge ozbiljne delatnosti?
Različita tumačenja igre

• Hojzingovo tumačenje igre

• Dobrovoljna i slobodna radnja ili delatnost koja se
odvija:
1. U okviru određenih vremenskih i prostornih okvira
2. Prema dobrovoljno prihvaćenim pravilima
3. Sa osećanjem napetosti i radosti
4. Sa svešću da je ona nešto drugo u odnosu na
svakodnevni život
5. Igra je sama sebi cilj i smisao
Različita tumačenja igre
• Rože Kajoa
• Shvatanje igre kao kulturološkog fenomena
• Karakteristike igre:
1. Slobodna aktivnost
2. Izdvojena aktivnost
3. Neizvesna aktivnost
4. Neproduktivna aktivnost
5. Propisna
6. Fiktivna
Različita tumačenja igre

• Berneovo tumačenje igre

• Igre su zamena za stvarno življenje u stvarnoj bliskosti sa drugim ljudima
• Igra je jedan od omiljenih oblika za strukturiranje vremena
• Svaka igra ima cilj, uloge, dinamiku i prednosti.
• Kroz igru dete usvaja određene veštine koje su vrednovane u određenoj
zajednici.
Suština dečije igre prema psihološkim
teorijama
• Osnovni razlog zašto se dete igra, prema Šatou, je “zadovoljstvo da se bude
uzrok koji vodi ka afirmaciji svoga Ja. “Kroz igru dete učestvuje u
aktivnosti Odraslog, ono se podiže u svet bića koja su kao bogovi, ono
učestvuje u božanskom.
• “Izazvati jedan poznat efekat” je jedno od omiljenih zanimanja deteta.
• Igra predstavlja jedno prevazilaženje sebe, njen bitan motiv je “glad svakog
pojedinca da prelazi granice sopstvenog iskustva”
Šta je posebno važno

• Svaka aktivnost, uz posedovanje određenih karakteristika može da se

pretvori u igru, kao što i one delatnosti za koje je već utvrđeno da su igre,
gubitkom tih karakteristika, ne zaslužuju da se više smatraju igrama.
Shvatanja dečje igre

• Zajedničko za sva shvatanja dečje igre:

1. Dominantna aktivnost detinjstva
2. U središtu onih koji su pokušavali da izgrade sistem vaspitanja
predškolske dece
3. Posrednik za delovanje na razvoj deteta u najširem smislu.
Savremena shvatanja dečje igre

• Igra se tretira kao aspekt široke skale ponašanja

• Postoji mnogo pristupa igri: sociološki, antropološki, psihološki (razvojni),
pedagoški, medicinski, itd.
• Igra nije dovoljno istražena ni u jednom od navedenih aspekata.
Kognitivne (saznajne)teorije dečje igre

• Igru posmatraju kao specifičnu saznajnu delatnost, koja je od največeg

značaja za razvoj simboličkih funkcija.
• Prema Pijažeu isti faktori koji određuju intelektualni razvoj određuju i
razvoj igre
• Igra je fenomen koji prati razvoj intelektualnih funkcija i reflektuje glavne
karakteristike pojedinih etapa kognitivnog razvoja.
Pijažeovo shvatanje igre

• Osnovna teza je da priroda igre na određenom uzrastu reflektuje kognitivne

strukture.
• Pijaže izdvaja tri vrste igara koje odgovaraju sukcesivivni formama
inteligencije (senzomotorna, reprezentaciona i refleksivnom).
1. Praktične igre (practice play) prvi mesec života do kraja prve godine
2. Simboličke igre od 2 do 7 godine, opadaju posle 4
3. Igre sa pravilima (7-11)
Pijažeovo shvatanje igre
• Pijaže izričito smatra da je dečja igra jedan process obrazovanja simbola kao
posrednika između čoveka i stvarnosti koja ga okružuje. Pomoću simbola mi
saznajemo i predstavljamo stvarnost, koja nam se upravo preko njih oktriva.
• Kritike:
1.) PIJAŽE JE NAJVIŠE KRITIKOVAN ZBOG SHVATANJA DA JE
OSNOVNO OBELEŽJE IGRE DEFORMISANJE I POTČINJAVANJE
REALNOSTI ŽELJAMA SVOGA JA
2.) PIJAŽE JE O IGRI GOVORIO SA POZICIJE KONCEPTUALNOG
MIŠLJENJA (iz pozicije odraslog).
Pijažeovo shvatanje igre

• Doprinosi:
• Rasvetlio usku povezanost između strukture mišljenja i razvoja igre.
• Analizirao poreklo igre kod deteta i različite tipove igara.
Vigotski i shvatanje dečje igre

• Vigotski je shvatanja da je dečja igra praktična mašta ili mašta u akciji,

način na koji dete osmišljava svoje emocije i vrednuje svoje društveno
iskustvo, način saznavanja.
• I za Vigotskog igra je etapa u razvoju saznajnih (kognitivnih) procesa.
Međutim, on je ipak protiv intelektualizovanja igre. Motive za igru ne vidi u
intelektualnoj radoznalosti, već u afektivnim konfliktima koji se javljaju
kada dete ne može da zadovolji svoje težnje.
• Igra je determinišuća (vodeća aktivnost) u razvoju.
Vigotski i shvatanje dečje igre
• Funkcija igre je dvojaka:
1. Razvoj saznajnih funkcija
2. Razvoj konativnih funkcija (volje)

Teorije koje igru posmatraju kao jedan aspect kognitivnog razvoja, utvrđuju da
ona ima značajnu ulogu u intelektualnom razvoju, predstavljajući istovremeno
jednu od njegovih etapa. Jedan oblik svesti nastaje iz drugog. Racionalno,
logičko mišljenje ima svoje korene u intuitivnom i fantastičnom mišljenju.
Zaključna razmatranja

• Mnoštvo autora ukazuje na tesnu povezanost između razvoja simboličkih

igara i razvoja mišljenja kod deteta. S jedne strane u igri se reflektuju
strukture mišljenja (Pijaže), a sa druge strane samo mišljenje se formira
kroz igru (Vigotski, Elkonjin).
Šta je važno zapamtiti sa ovog predavanja

• Igra je kompleksna ljudska aktivnost i nema definitivnog jednoznačnog

određenja.
• Različita su tumačenja igre, u zavisnosti od aspekta posmatranja.
• Za sva shvatanja dečje igre zajedničko je to da je posmatraju kao
dominantnu aktivnost detinjstva i razvojni faktor.
• Kognitivne (saznajne) teorije su dugo bile najdominantnije u tumačenju
dečje igre.
 Hvala vam na pažnji!
• Literatura:
• Kamenov, E. (2008): Dečja igra. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna
sredstva. (7-15str.)
• Elkonjin, D.B. (1978): Psihologija dečje igre: Beograd:Zavod
za udžbenike i nastavna sredstva. ( I glava;9-17str).
• Za entuzijaste :)
• Kajoa, R. (1965): Igre i ljudi: Beograd: Nolit.
• Huizinga, J. (1992): Homo Ludens - O podrijetlu kulture u igri: Zagreb.