Франсис Бекон

(1561-1626)
Ивона Брадашевић IV/4
Увод
Бекон је био енглески филозоф, државник,
научник и есејиста који је одиграо значајну
улогу у интелектуалној и научној
револуцији ренесансе. Рођен у Лондону,
такође познат као Лорд Верулам, био је
енглески филозоф и државник који је
служио као државни тужилац и лорд
канцелар Енглеске под краљем Џејмсом I.
Био је активан у поступку против
привилегија краљице Елизабете I.
Најпознатији је по свом доприносу
филозофији и унапређењу научног метода.
Беконова филозофија је истицала
емпиризам и индуктивно резоновање,
залажући се за систематски приступ
стицању знања посматрањем и
експериментисањем. Његов главни рад,
"Новум Органум", изложио је нови метод
научног истраживања, доводећи у питање
доминантну аристотеловску традицију.
 Допринос
1. Емпиризам:
Наглашава важност посматрања и
експериментисања у стицању знања,
прикупљање података кроз чулно
искуство.
2. Индуктивно закључивање:
Уопштавање засновано на специфичним
запажањима. Тврди да научно знање треба
градити постепеном акумулацијом
емпиријских запажања.
3. Научни метод:
Потреба прикупљања и анализе података
пре формирања теорија.
4. Новум Органум:
Kонцепт „четири идола“, који је представљао
уобичајене грешке у људском размишљању
које би могле да искриве наше разумевање
света.
5. Идоли ума:
Бекон је у „Новум органуму“ категорисао
препреке за јасно размишљање као „Идоле
ума“. Ови идоли су укључивали предрасуде и
унапред створена схватања која би могла да
ометају објективну потрагу за знањем.
Четири идола су били идоли племена, идоли
пећине, идоли пијаце и идоли позоришта.
6. Прагматични утилитаризам:
Фокус на практичне користи и корисност
знања. Сматрао је да научна сазнања треба
применити на побољшање људског живота
и друштва.
7. Нова Атлантида:
Визија друштва вођеног научним сазнањима
и технолошким напретком. Веровање у
позитиван утицај науке на друштво.
8. Раздвајање науке и филозофије:
Јасно раздвајање науке и филозофије. Док
се филозофија бавила апстрактним
принципима и метафизиком, наука би
требало да се фокусира на емпиријска
истраживања и практичне примене.
Идоли су, према Бекету, лажни појмови или заблуде
који окупирају наш разум и спречавају развој науке.

1. Идоли племена:
предрасуде које потичу из људске природе и заједничких
тенденција људског ума. Људи су склони да перципирају
ствари на начин који је у складу са њиховим сопственим
предубеђењима, емоцијама и когнитивним ограничењима.
2. Идоли пећине:
Позивајући се на индивидуалне особености и личне
предрасуде, идоли пећине су изобличења у размишљању
јединствена за сваку особу. Појединци, на основу свог
образовања, искуства и порекла, развијају сопствени скуп
менталних дисторзија које утичу на разумевање света.
3. Идоли пијаце:
Ови идоли произилазе из ограничења језика и
комуникације. Они су резултат непрецизне и двосмислене
употребе речи и термина. Бекон упозорава на могућност
неспоразума.
4. Идоли позоришта:
Погрешне филозофске и научне системе
или идеологије за које је Бекон веровао да
су створене догматским придржавањем
лажних теорија.
Бекон је критиковао ослањање на
ауторитет и традицију у обликовању
научног разумевања, залажући се уместо
тога за емпиријско посматрање и
експериментисање.
Знање поистовећује са моћи: ,,Колико знамо,
толико можемо” (,,Quot scimus, tot possimus”).
Колико знамо законе природе, толико имамо и
моћ у њој. Индуктивну методу Бекон сматра
оруђем истинског научног сазнања: ,,Ја сам
нашао оруђе, а остало треба наћи у самим
стварима.” ,,Природу побеђујемо ако јој се
покоравамо”.
 Бекон није одбацио класичну мудрост, већ је имао за циљ да је интегрише у
нови оквир који је обухватао посматрање и експериментисање.
Веровао је у издвајање практичних и емпиријских аспеката класичног знања
како би се формирао темељ за научна истраживања.
Излагање Франсиса Бејкона класичним текстовима и урањање у хуманистичке
идеје током ренесансе поставило је основу за његов интелектуални развој.
 “Стога добро каже
Хераклит да људи
траже знање у мањим
световима, а не у већем
или заједничком”
—Ф. Бекон
Подела наука
Класификација према људским способностима:
1. Историји одговара меморија и историја је њен продукт;
2. Песништву одговара имагинација и оно је њен продукт;
3. Филозофији је примерна способност разума и она је резултат његове активности.

Беконов циљ је да метафизичка питања (Бога, природе и човека) буду замењена питањима физике
јер се резултати природних истраживања могу експериментално, то јест искуствено доказати.

Бекон је изнео мисли значајне за развој филозофије енглеског емпиризма, а и многих праваца
савремене филозофије.

Његова главна дела су “Нови органон” и “Велика обнова” (недовршено дело).

Хвала на
пажњи!