Rani razvoj komunikacije i

govora
Prof.dr V.Radoman

FASPER
 Biološki fundament
• Početak komunikacije i razvoja govora
zavisan je od biološkog sazrevanja
• Različiti delovi mozga i različite moždane
funkcije sazrevaju različitom brzinom
• Motorička oblast korteksa sazreva brže od
senzornih
• Medjutim auditivne senzacije se javljaju
još kod fetusa intrauterino pre vizuelnih
 ...
• Kod postnatalnog razvoja redosled
sazrevanja vizuelne i auditivne percepcije
je obrnut.
• Potrebno je duže vreme za razvoj
razumevanja onog što se čuje nego za
razvoj razumevanja onog što se vizuelno
opaža
• To znači da vizuelna percepcija sazreva
brže od auditivne
Prenatalna komunikacija
bebe i njene majke
Čulo sluha se razvija pre drugih
• Čulo sluha koje ima
vitalnu ulogu u
komunikaciji razvija
se veoma rano
• Čulo sluha se razvija
još intrauterino
• Čulo sluha razvija se
pre čula vida
• Zadnje se gubi tokom
umiranja
 Vreme aktivacije čula sluha
• Tokom poslednja tri
meseca intrauterinog
života kada fetus
menja položaj u utrobi
majke, okrećući se
glavom prema karlici,
počinje da reaguje na
zvuke, posebno na
ljudski glas (Einsberg
1976)
 Prenatalna komunikacija
bebe i njene majke
• Tokom poslednja tri meseca intrauterinog zivota
fetus čuje i reaguje na majčin glas i na
otkucaje majčinog srca .
• Majčine emocije (npr.strah) deluju na
uznemirenost fetusa
• Ova prenatalna komunikacija ima veliki uticaj na
postnatalno, percepciju, emocinalni
razvoj,emocionalno vezivanje, učenje govora itd.
 Prenatalni i neonatalni period
• Fetus može da šutira • Neonatus može
majku ili pomera odgovarati na
udove intrauterino što različite zvuke.
nastaje kao reakcija Novorođenče trepće
na glasne zvuke ili na zvuk koji stvara
buku, moguće i na zvučna viljuška ili
druge intrauterine okreće oči prema
podražaje zvuku zviždaljke.
Reaguje startl
refleksom na jak zvuk
Istraživanja De Casper i saradnika
• De Casper &Fifer (1980.) novorođenčad već tri
dana nakon rođenja preferiraju majčin glas u
odnosu na glasove drugih
• De Casper&Spens (1986.) Trudnica je
poslednjih 6 nedelja trudnoće sistematski
svakog dana glasno čitala isti odeljak romana.
Tri dana nakon rođenja novorođenče preferira
poznati odeljak
• De Casper&Sigafoos(1983)Novorođenče staro 3
dana može da nauči operantnim uslovljavanjem
različite šeme sisanja ako se kao potkrepljenje
koristi zvuk otkucaja majčinog srca
Rane postnatalne komunikacije
• Nakon rodjenja javlja se prvi plačnovorođenčeta
kao prva komunikaciona draž za majku na koju
ona daje komunikacioni odgovor(komunikacina
reakcija).
• Prvih nedelja beba započinje sa vokalizacijom
na koju majka takođe odgovara
• U petoj nedelji beba emituje refleksni osmeh,a
u 3-5 mesecu javlja se socijalni osmeh, oba
podspešuju afektivnu komunikaciju sa majkom i
okolinom
 Rani razvoj senzacija-uslov za
razvoj komunikacije
• Odojče selektivno reaguje na stimuluse već u
prvoj nedelji života. Reaguje na određene
auditivne draži, a vizuelno obraća veću pažnju
na površine sa prugama ili koncentričnim
krugovima ili slike koje podsećaju na ljudski lik
nego na jednobojne jarko obojene
površine.Objekti udaljeni 30 cm. su mutni.
• Odojče je od rođenja osetljivo na dodir i
toplotu
 Longitudinalno straživanje Špica i
Volfa (1946g.)
• Pokazalo je na uzorku od 145 beba
uzrasta od 2-6 meseci,koje su opservirane
četiri do pet sati nedeljno,da njih 142
reaguju osmehom na pojavu ljudskog lika i
da na ovom uzrastu ništa drugo ne može
izazvati ovakvu reakciju , čak ni hrana.
 Razvojne karakteristike
značajne za razvoj komunikacije
• Beba prati pogledom osobu koja se kreće
u četvrtom mesecu života
• Refleksni osmeh javlja se u 5-6 nedelji. On
se javlja i kod slepe dece
• SOCIJALNI OSMEH u 5 mesecu je
značajan podatak o komunikativnoj
sposobnosti bebe
• 8-9 mesec- traži sakrivene predmete
 Istraživanje Džona Bolbija
• Bolbi je ustanovio da od rođenja do 12
nedelje beba prestaje da plače kada čuje
ljudski glas, prestanak glasa izaziva
plač.
• Takođe je ustanovio da nešto kasnije
ljudski glas izaziva refleks sisanja i babling
 Majčin glas efikasno provocira
vokalizaciju bebe
• Jedno istraživanje
pokazalo je da majčin
glas postaje
najefikasnije sredstvo
za izazivanje
vokalizacije kod bebe
u 5-oj nedelji života.
• Majčin glas se
pokazao mnogo
efikasnijim od glasa
istraživača
Majčin glas i dodir umiruju i teše
uznemirenu bebu
• Majčin glas ima
umirujuću ulogu kada
je novorođenče
uzbuđeno i
uznemireno
• Majčin dodir, posebno
poljubac ima
umirujuće dejstvo
 Istraživanja o plaču beba
• Plač beba u bolnici
smanjivao se na
polovinu uz
magnetofonske
zvuke otkucaja srca.
Oni takođe imaju
umirujući efekat.
 Umirujuću ulogu imaju
• Osim majčinog glasa i uzimanje
novorođenčeta u naručje , učešće
senzacija dodira, toplote i kinestetskih
senzacija
• Sve ovo zajedno može imati umirujući
efekat i dovesti do smirenja deteta koje je
uznemireno ili plače
MAJČIN ZAGRLJAJ PROBUDIO BEBU IZ KOME
Petak, 27 Juli 2012 12:15

• Beba Adam Cheshire je imao samo jedan dan kad je

prestao da diše i kad je počeo da dobija bolne napade
zbog infekcije mozga. Beba je pala u komu i uključena je
na aparat za veštačko disanje, dok su se lekari borili za
njen život. Roditeljima je rečeno da poslednji put
fotografišu svog sina i da se
oproste od njega.

Tada je majka uzela svoje dete

u naručje i počela da ga miluje
Na opšte iznenađenje svih u bolnici, Adam je počeo da pokazuje
znake života nakon što ga je majka zagrlila i mazila.

• Dečak se postepeno oporavljao i nakon nekoliko dana lekari su

mogli da isključe aparat za veštačko disanje.
• Nakon nekoliko sedmica hranjenja kroz cevčicu, dečak je mogao
početi da sisa.
• Lekari su za njega rekli da je
"istinsko čudo".

• Adam sada ima šesnaest meseci

i već pravi svoje prve korake.
 U neonatalnom periodu
• Dominantan vid glasovne produkcije
novorođenčeta je plakanje. Zanimljivo je da su
istraživači konstatovali i intrauterini plač .
Plakanje se zatim javlja na rođenju.
• Wolff je utvrdio da postoje distinktivni tipovi
plača kao što je plač usled bola, plač usled gladi
, plač zadovoljstva, svaki sa različitim akustičkim
karakteristikama
• Majke su veoma rano sposobne da identifikuju
uzrok plača novorođenčeta i reaguju na njega
 Majka se spontano uključuje
(verbalno i neverbalno) u
komunikaciju sa bebom
• Reagujući na bebine signale kao što su kijanje ,
kašljanje,plač, stenjanje, refleksni osmeh,
motoričke radnje,vokalizacija, gukanje...

Majka na njih reaguje imitirajući te zvuke ili radnje,

glasno ih tumačeći,postavljajući pitanja i često sama
odgovarajući na njih. Ona takođe odgovara osmehom,
mrštenjem, pretnjom kažiprstom,upućivanjem značajnih
pogleda i mimikom
 Majka spontano koristi sve čulne
modalitete da bi stimulisala
komunikaciju
• Dodirivanjem, maženjem,privijanjem bebe u
naručje, pevušenjem,ljuljanjem, pričanjem,
pokretanjem bebinih udova majčinom rukom itd.
• Beba na ove poruke reaguje telom i glasom:
vokalizacijom, gukanjem, bablingom,
samostalnim pokretima rukama ,nogama i
kasnije glavom, zatim socijalnim osmehom,
smehom,plačem, upućivanjem značajnih
pogleda itd.
• Neka istraživanja: majčin glas najefikasnije
izaziva vokalizaciju (efikasnije nego glas istraž.)
 Majčinski govor
• Majčinski govor je posebna vrsta govora koji
majka upotrebljava u komunikaciji sa bebom. On
ima svoje specifične prozodijske, sintaksičke i
druge karakteristike kao i pozitivnu afektivnu
obojenost. Prozodijske karakteristike su
korišćenje viših tonova,specijalna intonacija i
ritamska šema, a sintaksičke-upotreba množine i
trećeg lica.Prisutno je i često ponavljanje reči i
rečenica. Prisutno je i tepanje.
 Majčinske igre
• Glasovne igre, pevanje,tapšanje, ritmičko
razmrdavanje bebinih delova tela i ljubljenje po
telu,imitativne igre uz korišćenje igračaka ili bez njih
koje majke spontano same kreiraju
• Popularne su igre sa bebama karakteristične za
određenu kulturu .
• Primeri iz naše kulture su: “Taši taši tanana”, ”Motala
motala svilicu”, “šećer, brašno, kafa rum- bum bum
bum” “Igra skrivanja-otkrivanja majčinog lica ” itd.
 Beba kao pošiljalac namernih
poruka
• Posle šestog meseca
namerni pokreti koje
proizvodi beba imaju
za cilj da privuku
pažnju majke ili
okoline generalno.
• Između 8 i 10 meseca
započinje
komunikaciju rukama,
pokazivanjem i slično
 Namerno preverbalno opštenje
bebe

• Namerno glasanje, babling , upućivanje

značajnih pogleda , namerni pokreti,
namerni plač
 Namerne poruke
Socijalni osmeh ...
• Namerno glasanje,
babling , upućivanje
značajnih pogleda (“dodaj
mi flašicu”)
• 2-5 mesecu javlja se
socijalni osmeh, koji
pospešuje afektivnu
komunikaciju
 Psihološka funkcija rane
komunikacije
• Ima ogroman značaj
za uspostavljanje
pozitivne afektivne
veze između majke i
bebe,utičući na dalji
pozitivan emocionalni
razvoj deteta
• Ima takođe veliki uticaj
na kognitivni, socijalni i
jezički razvoj deteta
 Rani razvojni momenti relevantni za
komunikaciju
• Krajem prve godine najveći broj dece
p r o g o v a r a zatim počinje da stoji i
prohodava
• Dvogodišnja deca ispoljavaju žalost i
uznemirenost ako se jedan roditelj ljuti na
drugog
• Faze razvoja igre (Mildred Parten 1932)
1. Solitarna igra, 2. paralelna igra u kojoj se
sopstveno ponašanje povezuje sa ponašanjem
drugog, 3. kooperativna igra u 4g.
Međusobno emocionalno vezivanje
• Bolbi: privrženost (attachment)
• Teoretičari socijalnog učenja: psihička
zavisnost ili psihička vezanost
• Bitna odlika ovog odnosa jeste interakcija
(komunikacija)u dijadi majka-dete, koja
dovodi do obostranog emocionalnog
vezivanja.
 Socijalizacija i komunikacija
• Socijalizacija započinje kroz komunikaciju majke i deteta
kasnije deteta i oca , a zatim i šire porodične sredine (braća,
sestre, babe, dede, tetke itd.)
• Kasnije na socijalizaciju deluju društvene institucije kao što
je vrtić i školska sredina u velikoj meri kroz govor detetu
• Dete uči poželjna ponašanja na primer: higijenske navike,
navike u vezi ishrane, a kasnije usvaja određene društvene
norme i pravila ponašanja, zabrane i sl.
• Veliku ulogu tokom socijalizacije ima učenje (modelovanje,
uslovljavanje itd.), važno je učenje komunikativnih pravila
• Usvajanje društvenih moralnih normi i moralno prosuđivanje
nastaju razvojno kasnije i deo su procesa socijalizacije
 Dete takođe kroz komunikaciju
utiče na roditelje i roditeljstvo
• Odrasli socijalizuju dete ali i dete
socijalizuje odrasle (Harijet Rejngold)
• “Dete svojom bespomoćnošću,plačem ,
osmehom uči roditelje čime želi da se
pokrije, kakvo mleko voli da pije, u kakvoj
vodi voli da se kupa. Jednom rečju od
odraslih ljudi, od bračnog para dete
prekonoć stvara roditelje” (Smiljanić 1979)
 Faze pre progovaranja
• Refleksivni uzvik- niz jednosekundnih pulsacija
razdvojenih kratkim pauzama- proizvodi zvuk “a”
koji vuče na “e”
• Vokalizacija (u prvom mesecu preko 30 glasova) -
gluve bebe takođe vokalizuju
• Gukanje “
• Babling “
• Neverbalna komunikacija putem
pokazivanja,pogledima, mimikom osmesima,
plačem
 Lingvistička faza
• Pojava prve reči predstavlja prekretnicu u
razvoju komunikacije koja postaje verbalna
• Uz verbalnu komunikaciju i dalje paralelno teče
neverbalna ali se postepeno smanjuje
• Prva reč koja ima značenje se javlja većinom
između 9-14m.
• Prva reč sa značenjem normalno se pojavljuje u
12 mesecu ali postoje varijacije: 5% dece
progovori u 8 mesecu, a drugih 5% progovori u
18 mesecu i kasnije (Morley 1965.)
 Prva reč
• Prva reč u pravom smislu, mora imati
značenje ali je ono prošireno i višeznačno
(semantički aspekt)
• Obično izražava neku emocionalnu ili
fiziološku potrebu i predstavlja
komunikacionu draž za okolinu (majku).
• Prva reč je obično upućena majci
Receptivna funkcija pre
ekspresivne
• Razumevanje govora
dešava se pre
govorne produkcije
• Mala beba paralelno
razume i gestove, a
često može na njih i
odgovoriti gestom
(mahanje u znak
pozdrava)
 Dalji lingvistički razvoj
• Oko 18 meseca obično započinje rapidno
bogaćenje rečnika koje prerasta u “eksploziju
rečnika” (18-24 meseca)
• Oko 24 meseca obično nastaje iskaz od dve reči
• Dete krajem druge godine obično raspolaže
leksičkim fondom od oko 300 reči
• Oko 30-og meseca produkuje složene rečenice
• Oko 7 godine sposobno je da otpočne učenje
pisanja i čitanja (može se oko 5g. obučavati
pisanju pa nastaje “eksplozija pisanja”)
 Razvoj govora
• Beba postepeno uvećava rečnik da bi po
nekim istraživačkim nalazima (Harley 1996) u
18-om mesecu dostigla fond od oko 50 reči
• Stručnjaci često period od 18-24 meseca
nazivaju periodom eksplozije rečnika, kada
se oformljuje fond koji dostiže od 200-300 reči
• Sa psihološke tačke je bitna činjenica o
postojanju motivacije bebe da uči govor
 Psihološke razvojne teorije o
nastanku govora
• Nativističke: većina razvojnih psihologa bazira
nastanak govora na urođenoj biološkoj
sposobnosti i kritičkom periodu
• Empirističke: bihejvioristi proučavaju razne
oblike sticanja i učenja govora, imitacijom,
modelovanjem,potkrepljenjem ili klasičnim
uslovljavanjem.
• Obe teorije u ekstremnom vidu su na principu
ili-ili ,ali umerene teorije implicitno ne isključuju
onaj drugi faktor.