ХИДРОЕЛЕКТРАНЕ

Жељко Ђуришић
2023.
 HIDRAULI^KA ENERGIJA VODE

s - povr{ina popre~nog preseka cevi;

E - energija koju sadr`i neka koli~ina vode u popre~nom preseku;
P - snaga vodenog toka;
Q- protok u [m3/s];
p - nadpritisak u odnosu na atmosferski pritisak (smatra}e se da je na svim nivoima atmosferski
pritisak isti);
v=Q/s- sredwa brzina proticawa vode kroz popre~ni presek cevi;
h- visina te`i{ta popre~nog preseka u odnosu na izabranu referentnu ravan.
 Energija elementarne mase vode koja prolazi kroz popre~ni presek cevi mo`e se
razlo`iti na tri komponente:

dE - ukupna energija elementarne mase vode u nekom popre~nom preseku;

 v2  v2 
dEk - kineti~ka energija elementarne mase vode dm: dEk  dm  Q dt
dE = dE k  dE po  dE pr
2 2 g

dEpo - potencijalna energija elementarne mase vode u odnosu na referentnu ravan:dE po  g h dm   h Q dt

dE pr  p dV  p Q dt
dEpr - energija pritiska:

v 2 
dE  Q dt   h Q dt  p Q dt
2g
Ukupna snaga vodenog toka u nekom preseku je:

dE v 2 
P   Q   hQ  pQ
dt 2g
dE =dEk  dE po  dE pr
Jedini~nа energijа vodenog toka:
dE v 2 p
e
dm

2
gh  g

 J / kg
e = jedini~na kineti~ka energija + jedini~na potencijalna energija + jedini~na pritisna energija.

Напор воденог тока Н:

e v 2 p
H  
g 2g
h 

m 

Н = brzinska visina + geometrijska visina + piezometrijska visina

Деривациона хидроелектрана

h
Прибранска хидроелектрана
h 11v12 h2  2v 22


Rastojawe od brane pa do ta~ke 1, u kojoj se ne ose}a uticaj izgra|ene brane, naziva se uspor
reke.
gv - gorwa voda (nivo gorwe vode),
dv - dowa voda (nivo dowe vode),
HR - geodetski re~ni pad,
HS - stati~ki pad.
Хidrauli~ki stepen iskori{}ewa re~nog toka: HS
R   (0,85  0,98)
HR
Deo akumulacionog jezera HE
Uvac za vreme niskog vodostaja
 Хидрауличка снага речног тока
Nakon izgradwe brane, korisna snaga vodenog toka jednaka je razlici snaga vodenog toka
ispred brane i iza brane:

2 2
 gv v gv   dv v dv
Pkor  P gv  Pdv  Q  ( h gv  h dv )Q  ( p gv  p dv )Q
2g

H S  h gv  hdv

p gv  p dv  0

v gv  0

 dv vdv2  dv vdv2   dv vdv2 

Pkor   H S Q   Q    N / m  R H R  m Q  m / s  
3 3
 Q  9,81 R H R Q   1    kW 
2g 2g  2 gH S 
   dv vdv2 
Pkor  9.81  R H R Q  1   kW   8 HR Q kW 
 2 gH S 

gde je: HR[m] - re~ni pad,

Q [m3/s] - protok, i
2
( dv v dv / 2g ) 8 - koeficijent koji uzima u obzir stepen iskori{}ewa re~nog toka i gubitak
snage izazvan ~iwenicom da dowa voda ima neku brzinu koja je ve}a od

brzine gorwe vode.

Re~ni pad odre|uje se geodetskim merewima. Protok Q(m3/s) odre|uje se merewima u du`em
vremenskom periodu (nekoliko desetina godina). Protok reke nije konstantan i zavisi od doba
godine i atmosferskih padavina. Va`no je dobro oceniti maksimalan i minimalan protok reke
(Qmax i Qmin) u toku godine.
Јединични рад и снага турбине

h1 - nivo gorwe vode,

h2 - nivo dowe vode,
T - turbina,
1 - ulazni presek,
2 - izlazni presek,
1T - ulazni presek turbine,
2 - izlazni presek turbine.
Razlika nivoa gorwe i dowe vode predstavqa stati~ki pad:

H S  h1  h 2 m 

Razlika napora strujnog toka vode u presecima 1 i 2 je bruto pad:

1v12  2 v22 p1  p2 1v12   2 v22

H B  H1  H 2  h1  h2     HS 
2g 2g  2g

Jedini~ni rad turbine eT je razlika jedini~ne energije vode na ulazu u turbinu (1 T) i

jedini~ne energije vode na izlazu iz turbine (2 T) је јedini~ni rad turbine eT :

1T v1T2   2T v2T

2
p1T  p2T
eT  e1T  e2T   (h1T  h2T ) g  g J/kg 
2 

  1Tv 1T
2 2  
e T  e TA  e TR     2 Tv 2T   ( h  h ) g  p 1T  p 2T g 
 2   1T 2T



 

eT = akcijska komponenta jedini~nog rada (eTA) + reakcijska komponenta jedini~nog rada

(eTR)
 Jedini~ne energije e1T i e2T mogu se izraziti preko jedini~nih energija e1 i e2 kao:

e 1  e 1T  e 1 e 2T  e 2  e 2

1v12   2 v22 p1  p2 1v12   2v22

eT  e1  e1  e2  e2  e1  e2  (e1  e2 )  g (h1  h2 )   g  hdo g  g H S   hdo g  g H B  hdo g
2  2

eT  ( H B  hdo )  g  H  g J/kg 
Koli~nik eT/g predstavqa neto pad turbine Н:
eT
H   H B  h do
g
Hidrauli~ka snaga turbine је:

Q
PT  g H
g
  H Q  9,81  H Q kW 

H [m] - neto pad

Q [m3/s] - protok vode kroz turbinu

Korisna snaga turbine (na vratilu) ne{to je mawa od hidrauli~ke snage zbog gubitaka u samoj turbini.

PTk  T PT

Сtepen iskori{}ewa turbine:

T  ( 0,9  0,95)
 SPECIFI^NI BROJ OBRTAJA TURBINE
Hidrauli~ke turbine se ispituju pomo}u fizi~kih modela male snage i malog pada

Broj obrtaja modela turbine, pri kome se dobija maksimalan stepen iskori{}ewa, naziva
se specifi~ni broj obrtaja za neki tip turbine.

ns  n    max za model turbine snage Pmod=1 kW pri padu od Hmod=1 m.

• Модел јединичне снаге и јединичног пада

• Модел јединичног протока и јединичног пада

• Модел јединичног протока и јединичне снаге

МОДЕЛИ ХИДРАУЛИЧКИХ ТУРБИНА
 POVOQAN BROJ OBRTAJA HIDRAULI^KE TURBINE

9,81  Q
nPH  n
4
H3
Q
nQH  n
4 3
1/ min 
H
Q
nQE  n
4 3
1/ min 
E
9,81Q 9,81Q Q Q
n n
nPH 4
H3 4
H3 nQH 4
H3  4
H3
   9,81 4 9,813  17,36   4 9,813  5,54
nQE Q Q nQE Q Q
n n
4
E3 4
(9,81H )3 4
E3 4
(9,81H )3
 Прилагођавање брзине обртања турбине и
генератора

Brzini obrtawa sinhronog genratora je konstantna i yavisi od broja r pari polova i

frekvencije mre`e na koju je pikqu~en genrator. Za 50 Hz mre`u bryina obrtawa
genratora je:

3000
nn 
p
1 / min 

Povoqna brzina obrtawa turbine, yavisi od tipa turbine i parametara ali je generalno
mala u pore}ewu sa 3000 ob/min. Iz tog rayloga se moraju u hidroelektranama koristiti
vi{epolni sinhroni genеratori.

U praksi se hidrogeneratori grade sa nominalnim brzinama u opsegu:

35 1 / min   n n  750 1 / min 

Pri izboru broja pari polova i turbine te`i se da (nn) bude {to ve}e a da se pri tome
dobije (ns) koje odgovara stvarnim turbinama (realno izvodqivim).
 Detaqi iz HE \erdap I
Ротори хидрогенратора имају велике Због великог момента торзије веза
радијалне димензије због великог турбине и генератора мора
броја пари полова бити остварена јаким осовинама

Осовина која спаја хидротурбину са

Део ротора и аксијалног лежаја генeратором
VRSTE HIDRAULI^KIH TURBINA
Oblasti primene osnovnih tipova turbina za velike snage
 Peltonova turbina
•Akciona turbina
•Koristi se za velike padove i male protoke
•Koristi se za male i za velike snage
 Princip rada Peltonove turbine
Voda iz akumulacije se dovodi cevovodom do
mlaznice
Detaqi izgradwe dovodnih cevovoda
 Varijante Peltonovih turbina

Od akumulacije do Peltonove turbine voda se dovodi duga~kim cevovodima. Da

bi se, po potrebi, snaga turbine brzo mogla da smawi do nule koristi se skreta~
mlaza (sl. 1.6 a), jer se protok vode kroz cevovod ne sme naglo prekinuti zbog
dinami~kih pritisaka koji bi tada nastali.
Пелтонове турбине на истој осовоини
Пелтонова турбина са више
млазника
Пелтонова турбина са 4 млазника
 Fransisova turbina

1 -cevovod; 2 -spiralna komora; 3 -statorske lopatice; 4 -lopatice sprovodnog

aparata; 5 -obrtno kolo; 6 -sifon; 7 -vratilo; 8 -sinhroni generator; 9 -stator sinhronog
generatora; 10 -rotor sinhronog generatora; 11 -radijalni turbinski le`aj; 12 -
generatorski radijalni le`aj; 13 -generatorski radijalni le`aj; 14 -aksijalni le`aj; 15 -
spojnica.
 Fransisova turbina

Pogled na spiralnu komoru

Spiralna komora ravnomerno dovodi vodu

Monta`a obrtnog kola obrtnom kolu i stvara raotaciono strujawe vode.
Sprialna komora Francisove turbine
nazivne snage 700 MW
Regulacija sprovodnog aparata Fransisove turbine
 Princip regulacije protoka kroz Fransisovu turbinu
Mali protok Veliki protok

Sprovodni aparat je jedини regulacioni element Fransisove turbine. Lopatice sprovodnog

aparata su pokretne i slu`e za regulaciju protoka vode kroz turbinu. Lopatice pokre}e
hidrauli~ki servo motor (pokre}e ga uqe pod pritiskom);
Франсисова турбина са хоризонталном
осовином за мале хидроелектране
Kaplanova turbina

1 - statorske lopatice;
2 - lopatice sprovodnog aparata;
3 - betonska spiralna komora;
4 - obrtno kolo;
5 - sifon;
6 - generator.

Glavni vodeni tok kroz Kaplanovu

turbinu je aksijalan. Obrtno kolo
Kaplanove turbine ima 5 ili 6 lopatica
koje se pomo}u mehanizma glav~ine
mogu zakretati. Tako je i kod ovih
turbina regulacija dvojna, preko
sprovodnog aparata i zakretawem
lopatica obrtnog kola.
Kaplanova turbina
Закретање угла лопатица турбине
Капланове турбине са косим и
хоризонталним вратилом
Хоризонтална Капланова турбина за
мале хидроелектране
Веза турбине и генератора
Propelerne turbine.

Podvarijante Kaplanove turbine

sa fiksnim lopaticama obrtnog
kola nazivaju se propelerne
turbine.
 Dijagonalne turbine
1 , 13 - spiralna komora;
2 , 10 - statorske lopatice;
3 , 9 - lopatice sprovodnog
aparata;
4 , 11 - mehanizam za
regulaciju sprovodnog
aparata;
5 - servo motor
sprovodnog aparata;
6 - sifon;
7 - obrtno kolo;
8 - glav~ina obrtnog kola;
12 - vratilo.

Voda kroz turbinu proti~e dijagonalno, odakle poti~e naziv turbine. Pored
lopatica sprovodnog aparata kod ove turbine reguli{e se i nagib lopatica obrtnog
kola, tako da je kod we mogu}a dvojna regulacija.
 Cevne turbine
1- obrtno kolo;
2- sprovodni aparat;
3- mehanizam za regulaciju
sprovodnog aparata;
4 - statorske lopatice.
5- otvor za remont;
6 i 7- radijalni le`aj;
8- aksijalni le`aj;
9 i 10- rotor i stator;
11- poklopac za remont;
12- stepenice;
13- prolaz za osobqe;
14- elektri~ni razvod;
15 i 17- kapsula generatora;
16- dowi stub koji dr`i kapsulu;
18- gorwi stub kroz koji se ulazi u
kapsulu.
Ove turbine imaju najve}u sposobnost propu{tawa vode, tako da i pri vrlo malim
padovima mogu razviti velike snage.
Cevne turbine reguli{u se dvojno, preko sprovodnog aparata i zakretawem lopatica
obrtnog kola.
Принцип рада електране
са цевном турбином
 Турго турбина

•Водени млаз удара под углом од 200 до 300, у односу на раван

ротације турбине.
•Турго турбине се могу користити при мањим падовима и
већим протоцима, у односу на Пелтонове турбине.
•Могу имати једну или више млазница.
Обртно коло Турго турбине
 Банки турбина

Банки турбине имају мањи степен искоришћења у односу на

претходно приказане типове али су једноставније за израду и
зато су јефтиније и због тога врло популарне за МХЕ.
 Принцип рада Банки турбине

Један део хидрауличке енергије (већи део) вода "предаје" обртном

колу при уласку, а мањи дио (приближно једну трећину) при
напуштању обртног кола. Због тога се ове турбине често зову и
турбине са повратним протоком (crossflow).
 Степен искоришћења
хидрауличких турбина
Архимедова хидротурбина
Принципска шема електране са
Архимедовом турбином
Ефикасност Архимедове турбине
 KARAKTERISTIKE VODNIH TURBINA

• vodne turbine sa jednostrukom regulacijom

• vodne turbine sa dvojnom regulacijom
Za vodne turbine sa jednostrukom regulacijom (samo preko sprovodnog
aparata) definisane su slede}e karakteristike:

P=f1 (a, H, n) - karakteristika snage,

Q=f2 (a, H, n) - karakteristika protoka,
=f3 (a, H, n) - karakteristika stepena iskori{}ewa,
=f4 (a, H, n) - karakteristika kavitacionog koeficijenta,
gde su:
a (mm) - otvarawe sprovodnog aparata ili kopqa kod Peltonove
turbine,
H (m) - neto pad,
n (1/min) - brzina obrtawa.
 Definisawe veli~ine otvarawa sprovodnog aparata
“a”

Otvarawa sprovodnog aparata

Otvarawe kopqa kod Peltonove turbine
definisano je kao pre~nik
najve}eg kruga koji mo`e pro}i
kroz lopatice sprovodnog
aparata.
 Otvarawe sprovodnog aparata kod Fransisove
turbine
Mali protok – malo ,,a” Veliki protok – veliko ,,a”

a
 Za turbine sa dvojnom regulacijom defini{u se iste karakteristike, ali
one sada zavise i od ugla lopatica obrtnog kola, tj.:

P=f1 (a, , H, n) - karakteristika snage,

Q=f2 (a, , H, n) - karakteristika protoka,
=f3 (a, , H, n) - karakteristika stepena iskori{}ewa,
=f4 (a, , H, n) - karakteristika kavitacionog koeficijenta

gde je :
- ugao lopatica obrtnog kola u odnosu na ravan rotacije.

Karakteristike vodnih turbina su funkcije tri ili ~etiri promenqive te se ne

mogu prikazati grafi~ki
 Linijske karakteristike turbina
Ako se neke od promenqivih u karakteristikama turbine fiksiraju dobi}e se
familije linijskih karakteristika prikazane na slici:
 Eksploatacione karakteristike turbine
({koqkasti dijagrami)
Na eksplotacionom dijagramu unete su:
• krive konstantnog stepena iskori{}ewa (=const),
• krive konstantnog otvora sprovodnog aparata (a=const) i
• krive konstantne usisne visine sifona (Hs=const).