Дијалог и толеранција

Грађанско васпитање
Проф. др Ђуро Шушњић

 Рођен 1934.године у Рудопољу (Хрватска).

 Гимназију је завршио у Винковцима, а
Филозофски факултет у Загребу. Докторирао
је на Филозофском факултету у Београду
1965.године.
 Радио је у Институту друштвених наука у
Београду (1961-1971).
За ванредног професора Филозофског
факултета у Нишу изабран је 1971.године, где
је предавао Социологију сазнања и Увод у
методологију друштвених наука.
 У звање редовног професора за Социологију
религије изабран је 1993.године на Филозофском
факултету у Београду, где је радио све до одласка
у пензију 2001.године.
 Омиљени предмети које је предавао су:
Увод у методологију друштвених наука и
Социологија идеја и веровања.
Објавио је следеће књиге:
• Појам закона у социологији (Београд 1967),
• Отпори критичком мишљењу (Београд 1971 – три
издања),
• Рибари људских душа (Београд 1976 – седам издања),
• Цветови и тла (Београд 1971 – три издања),
• Дијалог и толеранција (Београд 1994 – три издања),
• Религија 1, 2 (Београд 1998 – два издања),
• Методологија (Београд 1999 – пет издања),
• Сократ – живот за истину (Београд 2003).
 Дијалог
Најдраже ми је оно мишљење до кога се долази постепено, кроз
дијалог.
Цветан Тодоров

Историјски гледано дијалог као сусрет разлика потиче од

старих Грка. Најпознатији уметник у вођењу разговора био
је Сократ. Пре њега (али и после њега) уобичајено је било
држање говора, у чему су предњачили пророци, рапсоди,
политичке вође и војсковође, чувени говорници.
Од Грка свет се учио разговору, а од Римљана говору.
На основу тога Грци су имали мудраце и учењаке, а Римљани
правнике и говорнике.
 Дијалог (диа – два ; логос – разговор у двоје) је отворен,
искрен и непосредан сусрет најмање двојице слободних
(појединаца, заједница, култура) који у равноправним
условима расправљају о неком проблему о коме не
постоји општа сагласност, да би дошли до решења с којим
обојица (сви) могу да буду задовољни.

Спорни проблем може да се разреши на два основна начина: дијалогом и/или

силом!
Колико су зрели односи међу људима у једној заједници може се измерити
ако се потражи одговор на који начин они решавају међусобне сукобе. Ако се
одбаци насиље, преостаје добронамеран разговор. Тако се одмах показује да
дијалог није само пука техника вођења мисли да би се дошло до нових мисли
него и много више од тога: то је остваривање другог и другачијег начина
живота, превођење друштвених сукоба у духовне спорове.
Дијалог изводи из света насиља и уводи у свет
слободе.
Једном свету заснованом на моћи мора се открити
свет заснован на споразумевању.
 Толеранција
 Толеранција (толераре – подносити, сносити, трпети,
допуштати) јесте спремност да се саслушају други и
другачији од нас, како би се у њиховом мишљењу открили
садржаји који би помогли да се дође до решења неког
питања о коме нема опште сагласности – спорног питања.
Овде се напушта етимолошко значење речи и уместо њега
се предлаже: носити другог у себи (а не подносити га), себе
препознати у њему (јер су његова питања и моја), “савити
гнездо у туђој души”, поштовати и уважавати другог и
другачијег због њега и због себе. Односно добро је признати
разлике, упознати разлике, прихватити разлике, радовати се
разликама , живети с разликама.
Толеранција је став, уколико се односи на мишљење другог, а чин
уколико се односи на понашање другог: толеранција нема граница
што се тиче мишљења, али има границе када је реч о понашању!
Не сме се бити толерантан према некоме ко угрожава друге, јер
бити толерантан према њему, значи и сам учествовати у злу!
Међународни дан толеранције обележава се 16.новембра.