Evropa

Nikola Mitić II-6

 Opšte geografske odlike Evrope
• Evropa sa Azijom čini jednu kopnenu celinu – Evroaziju
• Ako gledamo fizičke karakteristike, Evropa je veliko poluostrvo
Evroazije, međutim, izdvajaju je društvene, kulturne i istorijske
odlike i zato Evropa čini zaseban kontinent.
• Evropa je smeštena na severnoj polulopti
• Evropa se pruža od Atlantskog okeana na zapadu do Urala na istoku
i od Sredozemnog mora na jugu do Severnog ledenog okeana na
severu.

• Osim istočne, ostale granice Evrope su jasno određene i

predstavljaju vodene površine.
• Granica Evrope prema Aziji određuje se linijom koju čine planina i
reka Ural, Kaspijsko jezero, Kavkaz, Crno more, moreuz Bosfor,
Mramorno more, moreuz Dardaneli i Egejsko more.
 Krajnje tačke Evrope
• Krajnje tačke Evrope posmatraju se u zavisnosti od toga da li gledamo samo kopneni ili i ostrvski deo
Evrope.
• Island nije krajnja zapadna tačka ako uzmemo u obzir da se nalazi i na evroazijskoj i na američkoj
tektonskoj ploči.

• Kada posmatramo samo kontinentalni deo Evrope, krajnje tačke su:

• južno - rt Maroki kod Tarife (Gibraltar) –36°02’SGŠ

• severno - rt Nordkin (Norveška) –71°06’ SGŠ
• zapadno - rt Roka kod Lisabona u Portugalu –9°30’ZGD
• istočno - tačka na planini Ural –67°IGD.

• Kada posmatramo Evropu sa ostrvima, krajnje tačke su:

• južno - rt Litinon na Kritu –34°55’ SGŠ

• severno - rt Nordkap na ostrvu Magere, u Norveškoj –71°21’SGŠ
• zapadno - rt Danmor u Irskoj –10°30’ZGD
• istočna tačka ostaje ista kao na kontinentalnom delu, pošto na istočnoj granici nema vodenih površina.
 Kako je naš kontinent dobio ime Evropa?
• Postoji nekoliko teorija o ovome.

1. Po jednoj teoriji, kontinent Evropa je svoje ime dobio po feničanskoj princezi Evropi – jednoj od
Zevsovih ljubavnica. Prema grčkoj mitologiji, Zevs je oteo Evropu i odneo je na Krit kada se pretvorio
u belog bika. Herodot osporava ovu teoriju, jer princeza Evropa nije otišla dalje od Krita.
2. Prema drugoj teoriji, reč Evropa potiče od akadske reči “erebu” (što znači “sići”, “zaći”) ili od
feničanske reči “ereb” (što znači “veče”, “zapad”). Prema ovoj teoriji, ime Evropa ima slično poreklo
kao i Azija.
3. Prema još jednoj teoriji ime Evropa možda ima poreko i od grčkih reči “eurys” (“široko”) i “ops”
(“lice”), što zajedno čini “široko lice”.

• Prvi put se ime Evropa spominje u VI veku pre nove ere u staroj Grčkoj. Tada je pojam Evropa
označavao prostore severno od Korintskog zaliva, da bi se tokom vremena pojam proširio na kopno
severno od Sredozemnog mora.
 Fizičko-geografske odlike Evrope
• Rekli smo već da iako je Evropa kontinent, ona je zapravo poluostrvo Evroazijske mase -
veoma razuđeno poluostrvo.

• U odnosu na ostale kontinente Evropa ima najrazuđenije obale. Kada bi se ispravile obale
Evrope, dobila bi se linija dovoljna da obmotamo Zemlju oko ekvatora.
• Evropu zapljuskuju dva okeana i brojna ivična i unutrašnja mora. Zahvaljujući tome Evropa
ima nekoliko većih poluostrva: Skandinavsko, Pirinejsko, Apeninsko (da navedemo samo
neka) i brojna ostrva, od kojih su najveća Velika Britanija, Island i Irska.

• Kada pogledamo mapu Evrope na prvi pogled to možda i ne deluje tako, ali poluostrva i ostrva
Evrope čine četvrtinu teritorije ovog kontinenta.

• Erozivnim radom lednika na severu Evrope nastali su brojni fjordovi, koji se nalaze uglavnom
duž zapadnih obala Skandinavskog poluostrva.
• Abrazionim radom talasa na ostrvima Velike Britanije i Irske nastaju klifovi - strme abrazione
padine.
 Reljef Evrope
• Kontinenti su nastali na takozvanim platformama - stabilnim delovima Zemljine kore. Platformama su pridodati
mlađi, nestabilniji planinski pojasevi.

• Evroazija za razliku od većine kontinenata u svojoj osnovi ima više platformi, koje su povezane pojasevima nabranih
planina.

• Najstariji i ujedno najstabilniji deo evropskog kontinenta je Istočnoevropska (tzv. Ruska platforma). Ona se sastoji iz
veoma starih magmatskih i metamorfnih stena koje su zaravnjene. Preko toga su se vremenom taložili sedimentni
slojevi, koji sada predstavljaju Istočnoevropsku niziju.
• Pored Istočnoevropske, izdvaja se i Srednjoevropska nizija.

• Sa severa i juga Evropa je uokvirena planinama i to:

• na severozapadu i severu su stare zaravnjene planine Britanskih ostrva i Skandinavskog poluostrva, koje su najstarije
(nastale pre oko petsto miliona godina),
• na jugu su Alpi - geološki mlađi, ali viši i krševitiji.
• Između ovih planina je Srednjoevropska nizija, čijim obodom se prostiru masivi - planine srednje visine razdvojene
dolinama.
 Reljef Evrope
• Nizije Evrope prostiru se u neprekidnom pojasu od jugoistočne Engleske, preko severne Francuske, Holandije, Belgije,
Nemačke do Poljske, pritom uključujući i nizijske delove severne Evrope. Taj pojas većinom čine Nizozemlje i
Srednjoevropska nizija. Ovaj pojas se nastavlja u Istočnoevropsku niziju, koja se potom prostire na istok do Urala i na jugu
do Kavkaza i time praktično obuhvata skoro celu Istočnu Evropu.

• Planine srednje starosti nastale su u nekoliko faza i prostiru se od Atlantskog okeana do razvođa reka Odra i Visla, to su
gromadne planine koje se nalaze između neprekidnih nizija na severu i mladih venačnih planina na jugu. Ove planine su
srednje i po visini pored toga što su srednje po starosti. One imaju oblik masiva - nemaju istaknute vrhove i međusobno su
razdvojene nizijama i rečnim dolinama. Tipični predstavnik ovih planina je Centralni masiv, koji je ujedno i najviši. U ove
planine takođe spadaju i Rodopske planine.

• Najviše evropske planine su nastale sudaranjem afričke i evroazijske litosferne ploče. To sudaranje dovelo je do stvaranja
venaca nabranih planina, koji se uzdižu do 5000 m nadmorske visine i predstavljaju najizrazitiju odliku reljefa Evrope. Venci
se pružaju duž južne Evrope prema istoku i nastavljaju se u Aziji (Himalaji). Ove planine delimo na dva glavna venca -
severni krak obuhvata Pirineje, Alpe i Karpate, a južni krak se pruža preko Apenina i Dinarida dalje na istok preko grčkih
planina. S obzirom na to da se mnogi delovi ovih venačnih planina još uzdižu, to je područje aktivnih zemljotresa i vulkana
 Klime Evropa
• Evropa se nalazi u severnom umerenom toplotnom pojasu i većinom je
zastupljena umerena klima.

• Odnos kopna i mora utiče na klimu Evrope. Golfska struja, koja je

topla, značajan je klimatski činilac. Ona polazi iz Meksičkog zaliva i
dopire sve do Severnog ledenog okeana.

• Zapadna i Srednja Evropa su pod uticajem Atlantskog okeana, dok je

Južna Evropa pod uticajem Sredozemnog mora.

• U Južnoj Evropi na obalama Sredozemnog mora zastupljena je

mediteranska klima.

• U Severnoj Evropi i hladnim krajevima Istočne Evrope kontinentalna

klima pretvara se u oštru kontinentalnu i potom polarnu.

• Od obala Zapadne Evrope kreće okeanska klima, koja se od zapada ka

istoku menja u varijacije kontinentalne klime. U unutrašnjosti Evrope je
umereno kontinentalna, dok je u Istočnoj Evropi suva kontinentalna
klima.
Biljni svet i
hidrografija Evrope
 Biljni svet
• Evropa kao kontinent imala je promene prirodne sredine od davnina. Sada je stanje takvo da su mnoge biljne
vrste ili potpuno nestale ili veoma ugrožene.

• Krčenje šuma je počelo još u antičko doba, kada su se u Sredozemlju šume hrasta kitnjaka sekle radi pravljenja
brodova. Ostatak tih šuma je kasnije iskrčen da bi se dobilo više obradivih površina. U Srednjem veku se
krčenje šuma širi celom Evropom, kako raste potreba za gorivom i obradivim površinama.

• U savremenom dobu zagađeni vazduh, koji je posledica industrije i saobraćaja, utiče na smanjenje šuma
zajedno sa nastavljenim krčenjem radi dobijanja obradivih površina. Ljudi savremenog doba pored krčenja
šuma takođe isušuju i močvare, remeteći time prirodno stanište brojnih životinjskih vrsta.
 Hidrografija
• Evropa je okružena sa dva okeana, brojnim ivičnim morima, a ima i jedno unutrašnje more. Jezera su većinom ledničkog
porekla, mada ima i tektonskih - pretežno na Balkanskom poluostrvu. Evropa ima razgranatu rečnu mrežu sa velikim
brojem reka. Sve te reke se međusobno razlikuju u zavisnosti od količine padavina i raznovrsnog reljefa.

• Najveće reke Evrope su:

• Volga,
• Dunav,
• Dnjepar,
• Don.
• Dunav i Rajna preko kanala Dunav-Majna-Rajna povezuju nekoliko evropskih zemalja, kao i unutrašnje delove Evrope sa
morima Atlantskog okeana, ali takođe povezuju i Crno more i Atlantski okean i luke koje se tamo nalaze.

• Veći deo evropskih reka pripada slivu Atlantskog okeana, koji delimo na manje morske slivove, dok reke severa kontinenta
pripadaju slivu Severnog ledenog okeana.
• Evropa je po površini na pretposlednjem mestu, ali po broju stanovnika je pri vrhu, odmah posle Azije i Afrike.

• Evropa ima oko 740 miliona stanovnika i to je otprilike 11 odsto svetskog stanovništva.
• Gustina naseljenosti nije svuda ista. Visoko razvijene industrijske oblasti imaju veću gustinu naseljenosti.

• Najgušće naseljeni deo kontinenta je oblast od jugoistoka Engleske preko severa Francuske do Poljske. Sa
druge strane, severni i istočni delovi Evrope imaju najmanju gustinu naseljenosti.

• Monako-grad država je najnaseljenija država Evrope.

• Zahvaljujući visokom standardu, dobrim uslovima života i naprednoj medicini, prosečni životni vek
stanovnika Evrope je za muškarce 74 godine, a za žene 80 godina.

• Evropa je veoma urbanizovan kontinent, preko 70 odsto evropskog stanovništva živi u gradovima. Polovinom
20. veka počela je migracija iz sela u gradove, a sada je ta migracija promenjena - sve više ljudi se seli iz
gradskih centara ka periferiji grada, tako da veliki gradovi imaju oko sebe prstenove malih, mirnih naselja.
• U Evropi živi oko 60 naroda i govori se isto toliko jezika. Najveći broj stanovnika pripada indoevropskoj
porodici naroda, koju čine tri velike grupe i nekoliko manjih grupa i naroda:

• slovenski,
• germanski,
• romanski,
• keltski narodi,
• ugro-finski narodi
• Albanci i
• Grci.

• Ovi narodi govore uglavnom jezicima indoevropske grupe. Delimo ih slično kao i narode na: slovenske,
germanske, romanske i keltske jezičke grupe.

• Narodi ugro-finske grupe govore jezicima koji pripadaju uralskoj jezičkoj grupi. U indoevropsku jezičku
porodicu takođe spadaju i grčki i albanski jezik.
 Narodi
• Slovensku grupu naroda delimo na:

• Južne,
• Zapadne i
• Istočne Slovene.
• U Južne Slovene spadaju: Srbi, Hrvati, Bugari, Slovenci, Crnogorci i Makedonci.

• Zapadne Slovene čine: Česi, Slovaci, Poljaci i Lužički Srbi.

• U Istočne Slovene spadaju: Rusi, Belorusi i Ukrajinci.

• U romansku grupu naroda spadaju: Italijani, Francuzi, Španci, Portugalci, Katalonci, Rumuni i Valonci.

• U germansku grupu naroda spadaju: Nemci, Austrijanci, Holanđani, Flamanci, Engezi, Danci, Norvežani,
Šveđani i Islanđani.

• Potomci starih Kelta su: Irci, Škoti i Velšani, a u ugro-finsku grupu naroda spadaju Mađari i Finci.
 Religije u Evropi

• Kada je u pitanju religija, u Evropi je hrišćanstvo najrasprostranjenije(katolicizam i pravoslavlje).

• Islam se na evropskom tlu širi od 15. veka, najviše muslimana živi u evropskom delu Turske i u Albaniji.

• Jevrejskih zajednica ima širom Evrope.

• Katolicizam preovladava u zemljama zapadne Evrope, kao i u nekim zemljama južne i srednje Evrope. U
zemljama severne Evrope i nekim zemljama srednje Evrope preovladava protestantizam. Pravoslavlje je
najzastupljenije u zemljama istočne Evrope i delom u zemljama Balkanskog poluostrva.
 Politička i društvena podela
• Državne granice se određuju sporazumno i ucrtavaju u karte. Deo površine Zemlje nad kojim država ima vlast nazivamo državnom
teritorijom. Državi pripada i prostor ispod i iznad državne teritorije, a ako izlazi na more, pripada joj i ivični morski prostor.
• Priobalni pojas širine 22.2 km koji pripada nekoj državi. naziva se teritorijalne vode.
• Na političkoj karti Evrope, po veličini se posebno ističe Rusija, ona je, gledano u celosti, skoro tri puta veća od ostatka Evrope. Po
položaju Rusija je evroazijska zemlja - deo zapadno od Urala pripada Evropi, dok istočno od Urala pripada Aziji.
• Evropu delimo na pet velikih regija, koje određujemo na osnovu kulturno-istorijskih odlika, društvenih osobenosti, kao i na osnovu
prirodnih odlika kakve su reljef i dr.

• Tih pet regija su:

• Južna Evropa,
• Zapadna Evropa,
• Istočna Evropa,
• Srednja Evropa,
• Severna Evropa.

• Kao granice ovih regija uzimamo granice država koje svojim većim delom pripadaju određenoj regiji.
• Pored regija koje izdvajamo na ovaj način, neke regije određujemo po drugim odlikama: podunavska regija, alpske zemlje, pribaltičke
zemlje i dr.
 UN i EU
• Ujedinjene nacije (UN), osnovane su sa ciljem da se očuva međunarodni mir i bezbednost i razviju međunarodni prijateljski odnosi i
saradnja.

• Evropska ekonomska zajednica nastaje 1957. god. između šest država koje su radi stvaranja jedinstvenog tržišta potpisale Rimski ugovor.
Te zemlje bile su: Nemačka, Francuska, Italija, Holandija, Belgija i Luksemburg.
• EEZ postaje Evropska zajednica deset godina kasnije, a od 1993. postaje Evropska unija - EU.

• Pet evropskih država su članice Grupe 8 (G8), koja predstavlja grupu industrijski najrazvijenijih zemalja sveta. To su: Francuska,
Nemačka, Italija, Rusija i Ujedinjeno Kraljevstvo (od evropskih zemalja) i SAD, Japan i Kanada. Pored ovih osam zemalja sastancima G8
prisustvuje i predstavnik EU.
• Sve evropske zemlje su članice Ujedinjenih nacija, dok 27 država ima članstvo u Evropskoj uniji.

• Jedan od osnovnih ciljeva EU je stvaranje zajedničkog tržišta (kao što je bio i cilj EEZ) - neometana carina, unutrašnja trgovina
proizvodima u EU je veoma razvijena. Pored trgovine, zemlje EU vode zajedničku politiku u oblasti poljoprivrede.

• Da bi olakšala ostvarenje osnovnih ciljeva, EU vodi posebnu politiku razvoja saobraćaja, sa ciljem da se unaprede mreže puteva i rastereti
saobraćaj u glavnim industrijskim zonama. Propisi EU omgućavaju ljudima da bez pasoške kontrole prelaze granice država članica.

• U Ujedinjenom Kraljevstvu je 2016. na referendumu doneta odluka da ta država istupi iz EU.

Hvala na
pažnji