ЛИБЕРАЛНА ДЕМОКРАТИЈА

• Падом комунизма у Европи актуелизира се теорија

Фукојаме о крају историје.

• По тој теорији западна либерална демократија постала је

коначан облик човјекове владавине.

• Све демократије и облици државног уређања који теже

демократији третирају се као либерално демократски.
• Теорија Џорџа Мила

• У дјелу "О слободи" Мил у одбрану либералне

демократије истиче напредак у једнакости.

• Мил се слагао са Токвиловом тврдњом да

 масовна култура гуши слободну мисао

 већина може да тлачи мањину

 у ранијим епохама тиранију мањине трпјела је већина.

 …
• Потребу да људи ограниче власт Мил у "Слободи"
објашњава:

 вршење власти над било ким против његове воље

оправдано је сврхом да спријечи неправду другима

 овај захтјев приписује патернализам(заштиту) против

власти и отворене тираније

 иде у корист плуралистичких мандата.

 …
• Најважније слободе по Милу које треба заштитити
су:
 слобода савјести

 слобода мисли и осјећања

 слобода мишљења и изражавања

 слобода планирања властитог живота

 слободу удруживања ради незлонамјерних циљева.

• ….
-Мил сматра да треба подстицати непосредно учешће
грађана у државним пословима (у малим државама).

• Представничка демократија је идеална врста облика

државног уређења (у великим државама).

• Различит приступ либерално демократских теорија:

 једним теоретичарима је омиљенији парламентарни

 другима предсједнички систем

 трећима систем пропорционалног представљања

 четвртима већински.
 …
• Партиципација
 нејасне су границе у тумачењу и примјењени начела

 Мил је одушевљен партиципацијом

 представничка демократија обезбјеђује да владине

одлуке доносе образовани људи.

• Једнакост
 разлике се тичу и у погледу једнакости

 Мил се залагао за проширење грађанских права на жене

 …
Однос демократије и либерализма

• у 19 в. либерална идеја је доминирала над демократском

у 20. в. демократска идеја превладава над либералном

• Сартори у будућности види:

демократију унутар либерализма
демократију без либерализма

• Либерално-демократски теоретичари тврде да либерално

значи владавину изабраних представника над појединцем.

• Демократско значи ограничење дјеловања државе.

 …
 Однос либералних начела и демократске праксе
јаснији је код политичких слобода.

право гласа

Право кандидовања

формирања политичких партија


…
Демократија јача грађанске и политичке слободе:

преношењем легитимитета на законе

ако је устав демократски донесен а не наметнут.

 Либерализам јача демократију :

 ограничавајући дејлокруг владе на јавни сектор.

 Демократија захтијева да већина буде анонимна.

 Владавина права у себи носи демократију.

 ...
 Улога филозофских темеља
– Милова теорија полази са филозофског гледишта
утилитаризма (корисности)

 колико политичке институције подстичу друштвену корист

 У филозофији друштвених наука Мил је био поборник

каузалног детерминизма.

 индивидуе схвата као ентитете које објашњавају друштво

на њих се не могу свести класе и нације.

 Алтернатива утилитаризму су Локова индивидуална

права (морална начела)
 ...
Расизам и колонијализам су оправдавали
Лок, Кант и Мил

 За доношење политичких правила битан је однос,

правила, насупрот, чина,
(пр. слобода удруживања може се сузити ако угрожава
друге.)
 Кантово правило за поштовање аутономије појединца је
категоричко.
 Једни демократи сматрају да демократија подстиче
развитак.
 ...
 Други заступају идеју о заштитничкој улози
демократије.
 Мил је комбиновао представничку и непосредну
демократију.
 Шумпетерови сљедбеници нису присталице модела
непосредног учешћа грађана у политичком животу.

 Медисон и сљедбеници предвиђајући секташтво и

сукобе су за систем контроле и равнотеже кроз
подјелу власти.

...
Спутана личност
Људи не формирају склоности независно од припадајуће
групе.

То обезбјеђује права мултикултурних група.

То чланство обезбјеђује "контекст избора и аутономност

дјеловања.

– За либералну демократију карактеристична је концепција

индивидуализма по којој би се:

• 1. друштва требало прилагодити склоностима појединаца

• 2. индиферентност и агностицизам могли подржати или не.

 ...
 Слобода и аутономија
• Кант Расел и Камлик сматрају да се увијек може одустати
од неког пројекта.
• Хобс и сљедбеници на слободу гледају као на способност
да поступају према склоностима.
o Слобода аутономисте је да се поступа према избору и уз
могућности да се ревидирају вриједности.
o Заговорници аутономије доказују да људи имају
способности да бирају и ревидирају циљеве које слиједе.
те способности треба његовати и штитити (сматра
Берлин)
Чарлс Тејлор је против концепције аутономије
упоредници (вјерске слободе у Албанији, сенатори у
Енглеској).
 ...
 Постоји (према Берлину)
 - позитивна слобода
 - негативна слобода

• Позитивна слобода по Макферсону:

 развојна слобода,
 демократски концепт слободе у контроли власти,

• Бенџамин Констан у 19. вијеку разликује

 - слободу модерниста (слободу појединца од уплитања)
 - слободу класичара (колективно и непосредно учешће у
самовладавини)

...
Границе толеранције

 Либерални демократи се супротстављају парадоксу

толеранције

конфликти као уобичајена појава ограничавају

слободу (запослење за све)

вјерска нетолеранција

приватни домен

друштвени домен.
 ...
 Политичка форумула намеће 2 пола

неутралност државе за алтернативне вриједности

држава намеће визије законима.

 Начело либералне неутралности ослобођено је од

филозофске везе са добрим друштвом

неутралност ствара услове за расправе о расподјели

политичке власти.
 ...
 Гатман и Томсон комбинују процедуралну неутралност
и уставне обавезе кроз процес сталне јавне расправе.

 Услови (под којима либерално демократско друштво

може стећи повјерење људи различитих концепција

подршка грађанским слободама

владавина права

право учешћа у политичком животу

 вјерске традиције
...

филозофски мисаони системи.

– Други правац (Кимлика, Раца) вриједности којима

аутономија појединца усмјерава јавну политику
убјеђивањем и образовањем а не законима.

• Спорно је питање везе између погледа теоретичара и

начина на који долазе до проблема граница толеранције.
 Нација - држава
...
историјски долази до спајања:

 либералне државе

 нације државе

 капитализма.

 По Фукојами капитализам и либерална демократија су у

суштини повезани.

 Бенџамин Барбера сматра да је политика један облик

епистемиологије.

...
Норберто Бобио сматра да се у социјализму боље
остварују вриједности либералне демократије него у
капитализму.

Нације су друштвени и културни идентитети

државе су правни и административни идентитети.

Опстају и двонационалне и вишенационалне државе

(Шпанија, Канада, Белгија).
 ...
 Мил - либерална демократија најбоље
функционише у једној нацији.

 Токвил говори о духу једнакости и заједништва као

предуслову демократије.

 Липсет запажа начин на који је протенстантизам

помогао настанку либерализма.

– У погледу државе и Актон и Мил се слажу да

либерална демократија третира односе између
државе и народа који подлијеже њеној власти.

– Однос државе и грађана мора бити у складу са

формалним демократским поступцима.
 ...
– Процедурализам повезује либералну демократију са
плурализмом и владавином права.
–
– Демократски поступци и либералне слободе су
формални те се не уграђују у законе.

– Заштитити слободу говора не значи налагати онима који

ту слободу уживају шта могу да кажу.

– Либерална демократија се усредсређује на односе

између људи као грађана унутар држава.
 ...
 У представничкој демократији представници су
одговорни индивидуалним бирачима:.

• Представља примјену формалног изборног поступка

од стране државе.

• Државе су примарне либерално-демократске

установе.

• Владавином права бране се и неки клубови и

удружења у недржавном сектору.
 ...
• Интеракција међу државама може да се руководи
начелима правде.

• Дејвид Хелд залажући се за слабљење суверенитета

промовише наддржавне либерално демократске
установе (ЕУ).

• У недржавним удружењима мање формалности у

интеракцији међу људима доводи до веће
затегнутости.

• Разлика између јавног и приватног у либерално-

демократској теорији ствара простор демократским
поступцима својственим држави (пр. радно мјесто,
породица, црква).