Meunarodne organizacije

Svetska trgovinska organizacija

Opti sporazum o carinama i trgovini GATT. Osnovan 1947. godine u Havani, kao privremeni sporazum. Glavni cilj GATT-a jeste liberalizacija spoljne trgovine izmeu zemalja lanica. Najznaajniji principi koje su prihvatile zemlje potpisnice GATT-a su:
- Status najpovlaenije nacije podrazumeva da svaka zemlja lanica prizna drugoj lanici isti trgovinski status kao, zemlji koja ima najpovoljnije uslove trgovine sa njom. - Princip nacionalnog tretmana podrazumeva da strane firme zemlje lanice imaju isti tretman kao, domae firme u drugim zemljama lanicama. - Princip konsenzusa podrazumeva da e svi trgovinski sporovi biti reavani sporazumno izmeu drava u sporu. Zabrana diskriminacije i ogranienja, posebno kvantitativnih;ne dozvoljava nove mere spreavanja uvoza ili izviza roba izmeu drava potpisnica.

 Od 1964. godine ustanovljen etvti deo GATT-a sa nazivom trgovina i razvoj". Sutina GATT-a jeste da funcionie kao multilaterarni trgovinski ugovor sa klauzulom najpovlaenije
nacije i koncesijskim listama. U svom istorijskim razvoju GATT je proao nekoliko rundi razgovora koje su trajale i po nekoliko godina. Kao najpoznatije su Kenedy runda" Tokijska deklaracija" i na kraju Urugvajska runda". U periodu od osnivanja do 1961. godine GATT se preteno bavio carinama uz poveanje broja zemalja lanica. U toku Kenedy runde", koja je odrana izmeu 1964. i 1967. godine, postignuti su dogovori, pored carina, i u vezi sa antidamping zatitama. Ve za vreme Tokijske runde", odrane izmeu 1973. i 1979. godine, okvir dogovora je proiren i na necarinske mere.

 Svetska trgovinska organizacija STO, (engl. World Trade Organisation - WTO) je nastala posle vie rundi multilateralnih trgovinskih pregovora u okviru GATT-a, o snienju i harmonizaciji carina, na Ministarskoj konferenciji u Marakeu (Maroko) 15. aprila 1994. godine kada je usvojen Finalni akt Urugvajske runde multilateralnih trgovinskih pregovora, sa Sporazumom o osnivanju Svetske trgovinske organizacije i mree sporazuma o regulisanju brojnih aspekata svetskog trgovinskog sistema.

Sa osnivanjem STO treba imati u vidu sledee razlike i karakteristike u odnosu na raniju situaciju u GATT:
- GATT je funkcionisao kao meunarodni sporazum, STO je meunarodna organizacija sa statusom pravnog lica;

- STO predstavlja bazinu instituciju univerzalnog trgovinskog sistema;

STO obuhvata 90% robne razmene u svetu; U Urugvajskoj rundi multilateralnih trgovakih pregovora kada je formirana STO, uestvovalo je 125 zemalja, za razliku od prve runde o osnivanju GATT-a kada su uestvovale svega 23 zemlje.

Sedite STO je u enevi, a njene glavne aktivnosti za dostizanje opisanih ciljeva su:
Upravljanje trgovinskim sporazumima, Delovanje u formi foruma za medjunarodne pregovore, Pomo pri uredjivanju medjunarodnih trgovinskih sporova, Prouavanje nacionalnih trgovinskih politika, Pomo dravama u razvoju na podruju trgovinske politike (tehnika pomo i obrazovanje),

Saradnja sa drugim medjunarodnim organizacijama.

 Osnovni principi i postupci na kojima se zasniva delovanje STO, kao bazine institucije univerzalnog trgovinskog sistema" su: - Status najpovlaenije nacije;
- Nacionalni tretman; - Mrea bilateralnih komercijalnih sporazuma o listama koncesija; - Snienje i konsolidacija carinskih tarifa; -Tarifikacija necarinskih mera; - Unifikacija zatitnih politika (antidamping, sporazum o samozatiti); - Primena naela posebnog tretmana na zemlje u razvoju.

SCG i STO : Naa zemlja je u januaru 2001.god. podnela zahtev za prijem u lanstvo STO. Na osnovu tog zahteva otvorenje pregovaraki proces koji jo nije zavren. Imajui u vidu iskustva drugih zemalja (kao npr. Slovenije - tri godine) ovaj proces e trajali koliko je potrebno da se na trgovinski sistem uskladi sa zahtevima STO.

Medjunarodne finansijske institucije

Meunarodni monetarni fond, MMF (eng. International Monetary Fond. IMF)" je oformljena 1944. godine u Bretton Vooudsu. Ova organizacija se bavi iskljuivo platnobilansnim problemima drava, koji su se pojavili nakon raspada sistema zlatnog standarda. Konferencija u Breton Vudsu je sazvana zbog elje drava pobednica za uredjenjem medjunarodne trgovine i reavanjem medjunarodnih finansijskih tekoa. Prioriteti MMF su:
- Stabilizacija kursa valuta: Ovaj cilj je bio prioritet MMF-a u prvoj fazi rada, kada je veina drava jo imala uveden sistem fiksnih kurseva valuta. Sa uvodjenjem fleksibilnih kurseva u veini drava posle 1971. godine, MMF je na tom podruju izgubio svoju ulogu.

- Omoguavanje slobodnog protoka robe: Ovu ulogu je kasnije preuzeo GATT i kasnije Svelska trgovinska organizacija. - Pomo dravama pri uklanjanju platnobilansnih debalansa.

to je vea privredna mo drave, vea je i kvota, sa vie glasova, vei uticaj na odluivanje u MMF-u. Veliina kvote je vana i zbog potencijalne koliine sredstava koje svaka drava moe dobiti od MMF-a. Povremene revizije kvota potuju nove relativne odnose medju dravama.

MMF obavlja vanu misiju, pre svega, na podruju platnobilansnih debalansa drava koje imaju platnobiiansni deficit. Posebno vanu ulogu je dobio u toku svetske dunike krize tokom 70-ih i 80-ih godina prolog veka.

 Svetska banka je osnovana 1944. godine u Breton Vudsu. lanstvo u njoj je dogovoreno lanstvom u MMF-u. Banka je imala 182 lanice 2001. godine, lako daje najvea je i najuticajnija od svih medjunarodnih banaka na podruju finansiranja razvoja. Organizacijsku strukturu banke ini Savet guvernera, Odbor izvrnih direktora, koji imenuje predsednika banke. Razvojni komitet, kao i administracija. Osnovna funkcija Svetske banke je finansiranje drava lanica, iskljuivo davanjem kredita na osnovu dravnih garancija. Medjunarodno razvojno udruenje (Internatioinal Developmenl Asosiation - IDA) je osnovana 1960. godine sa osnovnom namenom da kreditira najnerazvijenije drave.Kreditiranje se obavlja u obliku pomoi (koncesijski krediti), namenjeni smanjivanju siromatva.

 Medjunarodna finansijska korporacija (International Finance Corporation - IFC) je najvanija medjunarodna i finansijska institucija, koja se pre svega brine za duniko i vlasniko finansiranje u privatnom sektoru manje razvijenih drava. Organizacija je ustanovljena 1956. godine. Kljuni izvor sredstava za kreditiranje su izdavanje obveznica na medjunarodnom tritu (boniteta AAA), kao i uplaen kapital lanica. Pri odobravanju kredita nc zahteva garancije drave.

Evropska banka za obnovu i razvoj (Eueropean Bank for Reconstruction and Development-EBRD),je najvanija banka za evropske zemlje,posebno za zemlje u tranziciji, kao stoje SCG .