Prof. dr Ivan ijakovi isijakovic@yahoo.com www.sijakovic.

com

y LITERATURA y 1) Milovan Mitrovi , Sociologija sela , Beograd,

1998. y 2) Cvetko Kosti , Sociologija sela , Beograd,1975. y 3) Henri Mendras, Selja ka dru tva, Zagreb, 1986. y 4) Krstan Male evi , Kuda ide na e selo?, Beograd, 2004.

Provera znanja kriteriji Kriteriji Poha anje nastave Anga man na nastavi Testovi tokom semestra Seminarski rad Zavr ni ispit UKUPNO Maks. bodova 10 10 30 (2x15) 20 30 100 Potrebno za prolaz 6 6 18 11 19 60

Globalni odnos ruralno-urbano

y Polovina globalne populacije ive e do kraja

2008. godine u gradovima, prvi put u istoriji, procenjuje UN u najnovijem izve taju. y Do sredine XXI veka u gradovima e iveti 6,4 milijarde ljudi u pore enju sa 3,3 milijarde koliko ih je sada, a svetska populacija e do 2050. narasti na 9,2 milijarde sa trenutno 6,7 milijardi, prognozira se u izve taju.

y U najrazvijenijim regionima - Evropi, Severnoj

Americi i Okeaniji, daleko vi e ljudi ive e u urbanim sredinama, kao i u Latinskoj Americi i na Karibima. Izuzetak u tom trendu su Afrika i Azija, ali na tim kontinentima ivi najve i deo svetske populacije. y Azija i Afrika jo imaju ve u ruralnu od urbane populacije. Sada na tim kontinentima u gradovima ivi 40 odsto populacije.

y Sa ubrzanom urbanizacijom, svetska ruralna

populacija, o ekuju u UN, po e e da opada za desetak godina i mogla bi da se spusti na 2,8 milijardi ljudi u 2050. sa 3,4 milijarde koliko je sada.

Pokazatelji za Republiku Srpsku

1996. RS BL Grad Selo Grad Selo 61,0 42,0 58,0 2001. 55,0 50,0 50,0 2006. 47,4 52,6 52,8 47,2 2011 49,2 50,8 56,3 43,7 2015 53,0 47,0 59,5 40,1

39,0% 45,0

Metafora
ySvet je globalno selo

Nastanak i razvoj sociologije sela

y Sociologija kao nau na disciplina y Sociologija sela (Ruralna sociologija) kao posebna

sociolo ka disciplina y Mesto sociologije sela u sistemu sociolo kih disciplina y ta prou ava sociologija sela?  Selo kao dru tvena grupa  Selo kao ivotna i radna zajednica  Selja tvo kao klasa (sloj) dru tva

 Na in ivota na selu  Dru tveni odnosi na selu  Dru tvene pojave, procesi i tvorevine na selu  Odnos selo - grad  Specifi nosti rada na selu  Poljoprivreda kao zanimanje  Promene u poljoprivredi i transformacija sela  Seoska ekonomija  Promene u dru tvu i njihov uticaj na selo

 Demografska kretanja na selu  Ekologija i selo  Seoska kultura  Sistem vrednosi na selu  Budu nost sela

Sociologija sela je nauka koja se bavi prou avanjem nastanka i razvoja sela, dru tvenih odnosa, oblika rada i na ina ivota na selu, te odnosa selo-grad i polo aja sela u dru tvu.

Izvori sociologije sela

y Anti ka misao o selu (Ilijada i Odiseja, Platon,

Aristotel) y Stari Rim i selo y Feudalizam i vezanost za zemlju y Francuska revolucija i ubzanje prvobitne akumulacije kapitala y Industrijalizacija i ruralni egzodus y Ekonomska u enja i problemi sela y Marksizam i selja ko pitanje

y ...Razvitak kapitalisti kog oblika proizvodnje

presekao je ivotni nerv sitnog gazdinstva u poljoprivredi; ono neodoljivo nazaduje i propada. (F. Engels) y Emil Dirkem i francuska sociologija y Razvoj sociologije sela izme u dva Sv. Rata - SSSR, Poljska, Italija, Rumunija, ehoslova ka y Vuk Karad i , Jovan Cviji , Valtazar Bogi i , Sreten Vukosavljevi ,

Odnos sociologije sela i srodnih naula

y Soc. sela i nauka o poljoprivredi y Soc. sela i soc. grada y Soc. sela i ekonomija y Soc. sela i soc. rada y Soc. sela, antropologija i etnologija y Sociologija sela i socijalna psihologija

SOCIOLO KI METOD
y zna aj metoda za nauku y metod i metodologija y pored nau nog, postoje i drugi oblici saznanja y veza predmeta i metoda sociologije y zna aj analiti kog postupka (analiza,

apstrakcija,specijalizacija,klasifikacija i dedukcija) y i sinteti kog postupka u nau nom istra ivanju (sinteza, generalizacija, konkretizacija, spajanje, indukcija)

Faze nau nog istra ivanja

y izbor teme formulisanje problema istra ivanja y odre enje predmeta istra ivanja (teorijsko,

operacionalno) y Ciljevi istra ivanja: a)nau ni (deskripcija,klasif. i tipologija nau no otkri e, nau no obja njenje i nau na prognoza
b) prakti ni ciljevi (prakti na primena, razvojno istra ivanje, akciona osnova za izradu strategije) y hipoteti ki okvir y prikupljanje nau ne gra e

y Nau ni opis pojave koja se istra uje y Nau no obja njenje istra ene pojave y Uklju enje dobijenih rezultata u nau nu teoriju i sistem nauke

Instrumenti i tehnike sociolo kog istra ivanja

y posmatranje y razgovor i upitnik y klasifikacija i merenje y statisti ka analiza

y eksperiment y uporedna analiza y analiza sadr aja y studija slu aja (case study)
Faze istra iva kog projekta

y uvodni deo y formulisanje problema istra ivanja y odre enje predmeta istra ivanja (teorijsko,

opertacionalno)

y cilj istra ivanja (nau ni, prakti ni) y postavljanje hipoteza y varijable y tehnike prikupljanja podataka y uzorak y analiza dobijenih rezultata y zaklju ak y literatura i izvori

Osnovni elementi projekta

y Naziv projekta y Naru ilac y izvo a projekta y Rezime projekta y Osnovni podaci o organizaciji koja izvodi projekat

y Pozadina, Okru enje (obrazlo enje teme

istra ivanja) y Cilj (evi) projekta y Plan projekta (aktivnosti: radionice, okrugli stolovi, prezentacije, promocije) y Metodi i instrumenti istra ivanja y Kalendar aktivnosti y Implementacija projekta y Vrednovanje projekta y Projektni tim y Bud et projekta

Elementi seminarskog rada ili eseja

y Obim: 4000 5000 re i y Samostalni izbor ili zadata tema y Izbor teme (oblast, interesovanje, namere, aktuelnost, mogu nosti istra ivanja, primena svih faza metodolo kog postupka) y Skica rada A) uvod ( ta se eli istra ivati) B) okvir istra ivanja (pojmovi, teme, kategorije koje treba objasniti) C) osnovni rezultati rada ( ta je dokazano ovom analzom) D) dostupnost literature, izvora, podataka

PRIMER

Uzroci depopulacije sela u RS

A. Uvod: za to je ova tema zna ajna B. Okvir istra ivanja: pojam depopulacije, uzroci depopulacije: prirodni, ekonomski, socijalni, kulturni; polo aj sela, strategija razvoja sela.....

C. Rezultati istra ivanja: demografska slika sela u RS, natalitrt, prirodni prira taj, napu tanje sela; istoriski uzroci i sistem vrednosti; socijalni uzroci, infrastruktura; ekonomsko stanje sela; zdravstvo; obrazovanje, kultura, uloga institucija....

y D. Zaklju ak y E. Izbor literature (15 referenci)

Pojmovno kategorijalni aparat Sociologije sela

y Selo y Selja tvo (zajednica, socijalni sloj-klasa) y Selja ko dru tvo sporna teorijska kategorija y Seoski (selja ki) na in ivota: rad, izvori

egzistencije, uticaj tr i ta, stanovanje, komunikacija, uticaj prirodnih procesa, odnosi na selu, porodica, doma instvo, susedstvo. y Naselja, transformacija poljoprivrede, seoska ekonomija, lokalni uticaji i organizacije, seoski identitet, tehnolo ki napredak, me uljudski odnosi.

y Tradicija, kulturni obrasci, modernizacija sela,

sterotipi o selu i selja tvu. y Ruralna struktura: prirodni uslovi, stanovni tvo, svojinski odnosi, seljakov rad, tehni ka sredstava, organizacija rada u poljoprivredi, dr avna agrarna politika.

Funkcije sela
y Proizvodna, ekonomska funkcija y Demografska funkcija y Socijalna funkcija y Ekolo ka funkcija y Antropolo ko-kulturna funkcija

Tipovi seoskih naselja

y Prema geografskom polo aju: a) brtska,

b)planinska, c)ravni arska sela, d)sela u dolinama y Prema gustini naselja (J.Cviji ): a)sela razbijenog tipa, b) sela zbijenog tipa y Prema veli ini: a)mala sela-do 500 stanovnika, b) srednja sela-500-1000, c)velika sela, sa prate im objektima preko 1000 stanovnika y Prema tipu gazdinstva: a)poljoprivredna, b)me ovita, c)nepoljoprivredna, specijalizovana (rudarska,banjska)

y Prema udaljenosti od saobra ajnica: a)sela blizu

puteva, b) sela udaljena od glvnih komunikacija y Prema blizini grdskog naselja: a) prigradska,b) manja udaljenost od grada, c)ve a udaljenost o grada

Karakteristike agrarne i ruralne dru tvene strukture

y Agrarna struktura skup elemenata

poljoprivredne proizvodnje i njihov uticaj na seosku zajednicu i ire dru tvene delove 1. Prirodni uslovi 2. Stanovni tvo 3. Svojinski odnosi i veli ina poseda 4. Seljakov rad 5. Tehni ka opremljenost 6. Organizacija rada i usmerenost proizvodnje 7. Dr avna agrarna politika

y Ruralna dru tvena struktura 1. Karakter naselja, veli ina, stanovni tvo 2. Lokalna organizacija (grupe, ustanove) 3. Starosedeoci i imigranti (doseljenici) 4. Vezanost za seosku ekonomiju 5. Seoska kultura 6. Ukupan odnos moderno - tradicionalno

Poljoprivreda kao oslonac agrarne i ruralne strukture

y Istorijski razvoj poljoprivrede y Karakteristike zemlji ta : 1. Klima 2. Vlaga 3. Pedolo ki sastav 4. Stepen degradacije hemijskim sredstvima 5. Tipologija zemlji ta (ravni arsko, bre uljkasto,

brdsko-planinsko, planinsko) 6. Namena (oranice, vo naci, vinogradi, livade, pa njaci)

7. Arondacije, komasacije, melioracije

8. Ekologija (priroda, ume, reke, op ti ambijent,

ekolo ka ravnote a) 9. Odr ivi razvoj 10. Biotehnologija 11. Zdrava hrana

Seosko gazdinstvo
y Tradicionalno poimanje y Problemi i mogu nosti u vreme socijalizma y Veli ina i struktura (poljoprivredno, me ovito,

nepoljoprivredno y Ulaganja u razvoj (napredakili stagnacija, nagli pad) y Tempo i putevi transformacije y Dopuna seoskom gazdinstvu y Mogu nosti agrobiznisa

Agrarna politika
y Novi svojinski odnosi (nestanak PK i zadru ne

svojine) y Tr i te i otkup poljoprivrednih proizvoda y Kapital i finansiranje (krediti) y Mere podsticaja u poljoprivredi (stimulisanje , nagrade i fondovi) y Cene i pariteti y Porezi y Zdravstvo, osiguranje, penzije