JABUKA

(Malus sp.)

Privredni zna aj

jabuka na dan, lekar nepotreban

 

Stona upotreba pobolj ava probavu, ja a imunolo ki sistem, spre ava stvaranja masti na jetri, titi od karcinoma Sadr i tanin, pektin, vitamine A, B, C, e er, etarsko ulje, fosfor, jabu nu, lmunsku, mravlju kiselinu... samo jedna jabuka sadr i 20% dnevnih potreba organizma za vlaknima Od jabuka mo emo dobiti sok, jabukova u (rakiju od jabuka), jabu no sir e, vino, marmeladu, kompot, mo e se kandirati, su iti u ips, kola e, spravljati slavni kalvados - estoko pi e, ukusa sli nog vinu i vinjaku

Morfologija jabuke

1.

Sorte jabuke postale su od manjeg broja divljih vrsta, najva nije su: umska divlja jabuka (Malus sylvestris) Patuljasta jabuka (Malus pumila)

2.

3.

Maljava jabuka (M.dasyphila)

4.

Jagodasta sibirska jabuka(M. Bacata)

koren
 -

Mo e biti: Pravi (generativni) Vegetativni (razvijen iz advetivnog pupoljka)

Generativni koren obi no dosti e znatno ve u dubinu  Sa staro u stabla koren se prostire vi e horizontalno i prelazi obim kro nje


kruna
Uspe no se prilago ava raznim oblicima krune  Od oblika krune zavisi i broj sadnica po jedinici povr ine  Stablo sa krunom ve ih razmera ima vi e osnovnih grana, njeno obrazovanje traje du e, pa kasnije po inje da donosi rod.

gran ice

Najaktivniji deo jabuke  Razlikuju se rodne i nerodne  Rodne gran ice nose cvetne pupoljke


tipovi rodnih gran ica

vita kruta

naborita

rodni kola

Najrodnije gran ice su na mla em rodnom drvetu (3-6god.) dok je kvalitet plodova najbolji na rodnom kola u

Sa staro u rodne grane (koja na sebi nosi rodne gran ice) opada na njoj broj rodnih gran ica, kao i broj cvetova po rodnom pupoljku Prema tome rezidbom treba obnavljati rodne grane starije od est godina

cvet

U jednom cvetnom pupoljku ima 5-6 cvetova

Pri povoljnom uslovima prose no se iz jednog cvetnog pupoljka razvije jedan plod

Obrazovanje cvetnih pupoljaka po inje u 2/2 VI Mo e se uticati na obrazovanje cvetnih pupoljaka i to pre svega: polo ajem rodnih grana

U praksi treba nastojati da rodne grane zauzimaju vi e horizontalni, a manje vertikalan polo aj.

Fiziologija jabuke

cvetanje


esto u ovoj fazi usled niskih temperatura nastaju o te enja koja umanjuju prinos Zbog toga je za pravilan izbor sorte potrebno poznavati vreme cvetanja i trajanje cvetanja

U na oj zemlji jabuka cveta od 1/2 IV 1/2 V

opra ivanje


Entomofilna vo na vrsta i njen glavni opra iva je medonosna p ela SAMOBESPLODNA je i za uspe no opra ivanje i oplo enje neophodan je polen druge sorte

Najmanje se mogu gajiti dve 2n sorte, odnosno tri ukoliko je jedna 3n

   

Pri izboru opra iva a treba birati sorte koje: cvetaju istovremeno sa glavnom sortom su pribli no dugove ne prilago ene datim uslovima imaju dobar kvalitet plodova

Prohladno vreme pra eno ki om smanjuje mogu nost opra ivanja, a tako e i visoke temperature u fazi cvetanja ometaju potpuno opra ivanje

oplo enje


U zavisnosti od uslova u fazi cvetanja % zametnutih plodova je 0-30 Rod e biti normalan ako se zametne 58% plodova

Ako se zametne vi e od 10% plodova treba obaviti prore ivanje

Razvitak ploda uslovljen je razvitkom semena embriona (ako embrion ne po ne da se razvija ne e se ni plod razvijati) Izuzetno se seme razvija i iz neoplo ene jajne elije.Takva pojava naziva se APOMIKSIS Isto tako plod se mo e razvijati i ako se seme ne razvija .Takva pojava naziva se PARTENOKARPIJA.

Ekologija jabuke

KLIMA

temperatura

Jabuka bolje podnosi umerene hladno e nego velike vru ine, zahteva vi e vla no nego suvo podneblje

Osetljivost jabuke prema niskim temperaturama zavisi pre svega od faze razvoja: u periodu zimskog mirovanja izdr i do -40 C

Me utim u fazi cvetanja o te enja nastaju i pri-1.5 C a kod zametnutih plodova i na -1 C

O te enja mogu nastati i u ranu jesen (u sorte roze deli es i zlatni deli es temperature od -4 C dovele su do o te enja vrhova lastara)

voda


Zahtevi jabuke prema vodi vrlo su izra eni (pri srednjoj dnevnoj temperaturi od 20 C potrebno je 1060mm vode) Sorte koje kasnije sazrevaju i rodnije sorte zahtevaju vi e vode

Padavine u vreme cvetanja su tetne (april maj) zbog opasnosti od pojave a ave krastavosti

a ava krastavost

svetlost


Jabuke koje rastu u senci ne e davati plodove krupno e karakteristi ne za sortu, a ni boja poko ice ne e do i do izra aja Sorte iji su plodovi obojeni zahtevaju vi e sunca od neobojenih

vetar


Ne podnosi vetrove u vreme cvetanja i zrenja Sorte iji plodovi imaju duge peteljke bolje se dr e od onih sa kratkim peteljkama

ZEMLJI TE

U rejonima sa dosta padavina stabla na dubokim peskovitim zemlji tima daju plodove izvanredne krupno e Ukoliko ima manje padavina treba birati te a zemlji ta

Jabuka podnosi kiselu reakciju zemlji ta pH=5,5-6,5, ali uspeva i na zemlji tima ija je pH =8 (Ma arska) Na boju plodova nepovoljno deluje vi ak N dok fosfor i kalijum imaju povoljan uticaj

Da bi ubrenje P i K bilo efikasno potrebno je da se ona zaoravaju dublje sve do samih ila vo aka Pokazalo se da ova ubriva uneta na 4050cm omogu avaju 1-2 puta ve i prinos nego kada su bila uneta na 12-18cm

PODIZANJE ZASADA JABUKE

Na zemlji tu odre enom za podizanje zasada potrebno je obaviti prethodne radove: -kr enje ikara -izno enje kamenja -ravnanje povr ine -eventualno trerasiranje (ako nagib prelazi5%)

meliorativno ubrenje

Njime se zemlji te dovodi na nivo srednje obezbe enosti hranljivim materijama: 2-3% humusa 10 mg P2O5 20mg K2O

Pre ubrenja neophodno je na osnovu hemijske analize zemlji ta utvrditi sadr aj hranljivih materija u zemlji tu

Za podizanje zasada jabuke zemlji te se mo e pripremiti: 1. rigolovanjem cele povr ine 2. rigolovanje u pantljikama 3. kopanjem jama ve ih dimenzija

Rastojanje za jabuku


Zavisi od: 1. sistema uzgoja 2. podloge 3. sorte 4. zemlji ta 5. primenjene tehnologije...

Najve i uticaj na rastojanje ipak imaju: 1. bujnost sorte i podloge i 2. oblik krune

naj e

i oblik krune za jabuku



Stablo jabuke mo e vrlo uspe no da se prilago ava mnogim oblicima krune: 1. palmeta sa kosim granama 2. vaza 3. pobolj ana piramida 4. vretenasti bun 5. vitko vreteno

Navodnjavanje jabuke

Cilj: da se nadoknadi nedostatak vode do optimuma u zoni korena

Pravilnim navodnjavanjem se uti e na:  porast  intezitet fotosinteze  pove anje prinosa  pobolj anje kvaliteta plodova

Navodnjavanje velikim koli inama vode:  kvari se struktura zemlji ta  ispiraju se rastvorljive soli  mo e do i i do zabarivanja i zaslanjivanja

Voda je potrebnija sortama na vegetativnim nego na generativnim podlogama

Gusto zasa ene planta e zahtevaju vi e vode nego retko zasa ene

Zimske sorte zahtevaju vi e vode nego letnje

Lak a zemlji ta su siroma nija vodom nego te ka

Rodnije sorte zahtevaju vi e vode

Jabu njak pod jalovim ugarom tro i najmanje koli ine vode od svih na ina odr avanja zemlji ta u zasadu

Za odre ivanje rokova i normi zalivanja postoji vi e metoda, a najpreciznije se zasnivaju na ispitivanju bilansa vode u li u odnosno zemlji tu

Naro it zna aj prilikom odre ivanja vremena zalivanja ima tzv. KRITI NI PERIODI: 1. Posle precvetavanja 2. Posla junskog opadanja plodova 3. 20-30 dana posla junskog opadanja plodova 4. 20-tak dana pred berbu zimskih sorti

Na ini navodnjavanja: povr insko ve ta kom ki om(oro avanjem) 3. podzemno 4. kapanjem (kap po kap)
1.

2.

Za tita od grada


Osim plodova, od grada stradaju grane i gran ice, li e, to se nepovoljno odra ava na rodnost slede e godine. Naj e e se postavlja konstrukcija za plasti nu mre u kojom se pokriva cela povr ina (u gradobitnim rejonima se vrlo brzo isplati)

ubrenje jabuke

Liebigov zakon minimuma



Prinos e zavisiti od onog hranljivog elementa koga u zemlji tu ima najmanje Dok se ne podigne sadr aj tog hranljiva nema svrhe unositi bilo koji drugi element.

  

Postoje razli ite metode utvr ivanja potrebnih koli ina hranljivih materija: analiza zemlji ta analiza lista koli ina hran.materija koja se iznese iz zemlji ta...

koli ina porebnih ubriva ( istog hranljiva)za 50t/ha plodova jabuke u uslovima navodnjavanja

N
Za razvitak plodova (50t/ha) Ukupno za prirast vegetat.orga na i plodova

P2O5 15

K2O 80

30

55

30

80

Potrebne koli ine P i K dodaju se posle zavr ene vegetacije (novembar-decembar) rasturanjem po celij povr ini i zaoravanjem

Azot se dodaje tri puta tokom vegetacije: 1. kraj II-po etakIII (50% planiranih potreba) 2. polovina V (30% god.potreba) 3. IX-X (20%)

Nedostatak K

Nedostatak Ca

Nedostatak Mg

Nedostatak Fe

:


  

1. 2. 3. 4.

( Jonagold) ( Golden delicious) ( Melrose) ( Idared)

, ,

2/3


,


, .

 

Cu

 

1/1 , ,

    

( Jonathan) (Gloster 69) (Granny Smith)

, , ,

2/2

 

, , , ,

  

(Mutsu )

   

( Fuji) (Royalgala)

  

 

2/2

, , ,

, .

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8.

 

. , ,

. 1/2

:
1. 2. 3.

I II

II , 1,2 .

95%

0-3 C 90-