Zaklju ivanje

Vrste

Uvod Elementi mi ljenja, pojmovi, samo pod odre enim uslovima mogu da formiraju logi ki valjane tvrdnje, sudove; takve tvorevine treba tako e neproizvoljno povezati da bi proizvele nov logi ki oblik mi ljenja zaklju ak. Def > Zaklju ivanje je povezivanje sudova kojim proizvodimo novo saznanje na osnovu onoga to smo u njima zasebno tvrdili.

Ovaj proizvod, odnosno zaklju ak, i sam je jedan sud (tvrdnja ili poricanje). Logi ka pravila zaklju ivanja obezbe uju zasnovanost, obrazlo enost zaklju ka sudovima od kojih se po lo (premise konkluzija). Zaklju ak u kome konkluzija sledi iz premisa je valjan ( nevaljan) bez obzira da li je konkluzija kao sud istinita ili ne (ona mo e biti posledica neistinitih premisa).

Tradicionalna podela
Vrste zaklju ivanja: Prema broju premisa zaklju ivanje je podeljeno na: 1. NEPOSREDNO (uz pomo jedne premise, tako da se u zaklju ku pojavljuju svi pojmovi iz premise, samo se menja njihov polo aj, kvantitet ili kvalitet veze) opozicija, konverzija, obverzija, kontrapozicija, inverzija, obverzija konverzije;

2. POSREDNO
U zaklju ivanju u estvuju najmanje dve premise, tako da raspola u ve im brojem pojmova od konkluzije po to se pojedini javljaju samo u funkciji povezivanja onih koji silaze u zaklju ak. Posredno zaklju ivanje se u pogledu odnosa kvantiteta premisa i zaklju ka tradicionalno dalje deli na: deduktivno (bar jedna pr. je univerzalni sud i premise su op tije, tvrde vi e od konkluzije), induktivno (samo je konkluzija univerzalan sud i predstavlja generalizaciju na osnovu partikularnih slu ajeva koji se tvrde u premisama) i analogijsko ( to predstavlja zaklju ak od ispitanih sli nosti na neispitane, u okviru partikularnih i singularnih premisa koje daju konkluziju istovetnog kvantiteta).

Zaklju ak
Posredni Deduktivni Induktivni Analogijski Neposredni
Po opoziciji

Konverzija

Obverzija

Kontrapozicija

Obverzija konverzije

Inverzija

Savremena podela
Savremena podela razlikuje samo deduktivno i induktivno zaklju ivanje, i to s obzirom na zasnovanost konkluzije premisama. Deduktivna konkluzija je nu na, logi ka posledica premisa, a induktivna nije, nju istinite premise mogu da u ine samo verovatnom. Tendencija je da se induktivno i analogijsko potisnu kao nekonsekventno zaklju ivanje.

Silogizam
Aristotelovska logika razvila je teoriju deduktivnog zaklju ka u formi silogizma: 1. jednostavnog i slo enog u pogledu broja premisa, 2. istog i me ovitog, razlikuju i kategori ki, hipoteti ki, disjunktivni i alternativni silogizam (prema vrsti suda u premisama), kao i njihove kombinacije (prema kojima dobijaju odgovaraju e nazive).

Silogizam

prema broju premisa

prema vrsti premisa

jednostavan

slo eni

isti

me oviti

kategori ki

kategori ko-hipoteti ki

hipoteti ki

kategori ko-disjunktivni

disjunktivnialternativni

kategori ko-alternativni

hipoteti ko-alternativni

Primeri za prepoznavanje:
Koji zaklju ak je neposredno izveden a koji posredno?

Svaki broj koji se zavr ava nulom deljiv je sa dva. *Broj 50 deljiv je sa dva. *Neki brojevi deljivi sa dva zavr avaju se nulom. Merkur kru i oko Sunca. Venera kru i oko Sunca. Zemlja kru i oko Sunca. Mars kru i oko Sunca. Merkur, Venera, Zemlja i Mars su neke planete Sun evog sistema. *Sve planete S. sistema kru e oko Sunca. Sve planete kru e oko Sunca. Mars je planeta. *Mars kru i oko Sunca.

Zemlja ima odlike x, y, i nastanjena je razumnim bi ima. Mars ima odlike x, y. *Mars je nastanjen razumnim bi ima.