ZAKLJU IVANJE

TA JE ZAKLJU IVANJE
povezivanje sudova koje vodi nekom novom saznanju nekoj novoj tvrdnji koja proisti e iz onoga to se tvrdilo u po etku. Nijedan gmizavac nema toplu krv, Zmija je gmizavac, Prema tome, zmija nema toplu krv.

zaklju ivanje
dovo enje u vezu sudova tako da se iz jednog ili vi e prethodnih sudova - premisa izvede jedan nov sud zaklju ak

ELEMENTI ZAKLJU IVANJA

Pojmovi Sudovi

Logi ka pravila
Zaklju ak mora da bude obrazlo en, (logi ki zasnovan sudovima od kojih polazi)

VRSTE ZAKLJU IVANJA

Neposredno - intuicija - opozicija Posredno - analogija - induktivno - deduktivno

Neposredno zaklju ivanje do zaklju ka dolazimo neposredno iz jedne premise u zaklju ku se pojavljuju svi pojmovi iz premise samo to im se menja: obim ili raspored ili kvalitet veze

Posredno zaklju ivanje kada su potrebne dve premise da bi se jedni pojmovi povezali s drugim, posredstvom tre ih koji u zaklju ku is ezavaju

ZAKLJU IVANJE PO INTUICIJI

ne obavlja uz svesnu kontrolu logi kim pravilima sve premise nisu formulisane ve se samo podrazumevaju misaone operacije nisu jasno ras lanjene na zaklju ivanje uti u na e elje, potrebe i verovanja

ZNA AJ INTUICIJE
kad se oslanja na bogato iskustvo o nekoj oblasti pojava iskusan matemati ar darovit vojskovo a uvek do izvesne mere problemati no i mora se proveravati logi kim razmi ljanjem.

ZAKLJU IVANJE PO OPOZICIJI

postoje pravila koja reguli u kako se iz jednog suda mo e dobiti drugi sud iste ili promenjene istinosne vrednosti Kod opozicije menjamo kvantitet ili kvalitet suda.

opozicija vr i se isklju ivo sa predikativnim sudovima S je P 4 vrste predikativnih sudova stoje u 4 vrste logi kih odnosa to se izra ava pomo u logi kog kvadrata

4 vrste predikativnih sudova Univerzalno-afirmativni

"Svi ljudi su dobri".

A I

Partikularno-afirmativni
"Neki ljudi su dobri".

Univerzalno-negativni
"Nijedan ovek nije dobar".

E O

Partikularno-negativni sud
"Neki ljudi nisu dobri"

LOGI KI KVADRAT

4 vrste logi kih odnosa logi kih odnosa

Suprotnost, kontrarnost A i E
iz istinitosti jednog mo e se neposredno zaklju iti neistinitost drugog ako je jedan sud la an o drugome se ne mo e ni ta re i

Protivre nost, kontradiktornost A i O

IiE

oni se me usobno isklju uju iz istinitosti jednog mo emo neposredno zaklju iti la nost drugog i obrnuto

4 vrste logi kih odnosa logi kih odnosa

Pore enje, subalternacija A i I
iz istinitosti prvog uvek se mo e zaklju iti istinitost drugog

Podsuprotnost, subkontrarnost IiO

iz istinitosti jednog ne mo e ni ta zaklju iti o istinitosti drugog suda la nost jednog povla i sabom istinitost drugog.

OGRANI ENJE OPOZICIJE

va e samo u slu ajevima kad je jedan op ti sud izra en univerzalnom a ne generalnom formom i kad je ovaj opravdan bez izuzetka "Svi labudovi su beli" Iz "Italijani su muzikalni ne sledi da je la an sud "Neki Italijani nisu muzikalni

retki su op ti sudovi koji su istiniti u svojoj univerzalnoj formi

The end