Georg Wilhelm Friedrich Hegel

(1770-1831)

IVOT I DELA
- univerzitetski profesor u Jeni, Hajdelbergu i Berlinu - enciklopedijska obrazovanost, sinteti ki pristup problemima, smisao da istorijski prou ava probleme - pod uticajem francuske revolucije - stvorio jedan od najve ih filozofskih sistema

IVOT I DELA
Dela "Fenomenologija duha "Nauka logike" "Enciklopedija filozofskih nauka "Osnovne crte filozofije prava" "Istorija filozofije "Filozofija istorije "Estetika"

Kritikuje predstavnike klasi nog nema kog idealizma

- Kant - mogu nost i vrednost saznanja mo emo ispitati samo dok saznajemo - Fihte - prirodu svodi na proizvod svesti - eling - identitet duha i prirode je apstraktan i prazan - iracionalan je i nedostupan logi koj analizi - dostupan samo neposrednom, intuitivnom, umetni kom shvatanju

APSOLUTNI IDEALIZAM
IDEJA JE SU TINA SVEGA Ideja um, umnost ono osnovno, su tina i bi e svega apsolutna, sveobuhvatna, sveop ta su tina svesti, duha i prirode, subjekta i objekta razvija se tako da tek na kraju procesa dolazi do svesti o sebi na kraju ona je zaista to to jeste

SAZNANJE
Saznanje je mogu e samo uz pretpostavku identiteta svesti i sveta, ako prirodu i oveka pro ima ista umna osnova. Svest i svet su u dinami kom procesu. Dijalektika i razvoj karakteristike su i svesti i sveta. Zakonitost po kojoj se odvija saznanje ujedno je i zakonitost sveta.

PANLOGIZAM
- logika i ontologija su jedno isto - zakonitost uma je i zakonitost stvarnosti - teza racionalizma (Heraklit,Parmenid, Platon, stoici, Spinoza) - "Shvatiti ono to postoji zadatak je filozofije , jer ono to postoji, jeste um."

PANLOGIZAM

" to je umno , to je stvarno, a to je stvarno, to je umno."

PANLOGIZAM
svako postojanje nije stvarnost razlikuje pojavu i stvarnost ideja je ono stvarno, ona je nu no bi e Hegel uvek tra i ideju, ono umno, misao kao osnovu, su tinu koja se u svemu ostvaruje - um vlada svetom - tokovi svesti paralelni su sa tokovima sveta -

DIJALEKTIKA
nije samo metoda saznanja zakonitost po kojoj se sve doga a dijalektika je logika i ontologija put samorazvoja apsolutne ideje dijalekti ki put je tro lan teza - afirmacija antiteza - negacija sinteza - negacija-negacije

DIJALEKTIKA
sinteza nije zavr etak nova teza za novu antitezu ka novoj sintezi po etak novog tro lanog niza stepen posredovanja koji uklju uje prva dva stepena i ukida njihovu suprotnost

DIJALEKTIKA
teza, antiteza i sinteza su u stalnom me usobnom prevladavanju i ukidanju neprekidni razvoj pojmova, pojava, ivota i sveta uop te svaki vi i stepen ukinut je, o uvan i nadma en vi im stepenom.

DIJALEKTI KI RAZVOJ
primeri: teza krivi no pravo antiteza - nepravda sinteza kazna teza - pupoljak antiteza - cvet sinteza - plod

DIJALEKTIKA SAMORAZVOJA BI A
- dijalektika nije spolja nja ve tina

- unutra nje izvo enje samog bi a - samorazvoj sveta, subjekta, onog umnog - mo negativnog mi ljenja - razvoj bi a - ono sebe ini momentom razvoja i postaje samo sebi ne to drugo

DIJALEKTIKA SAMORAZVOJA BI A

"stvar, naime, nije iscrpljena u svom cilju, nego u svom izvo enju, niti je rezultat stvarna celina, nego je stvarna celina on zajedno sa svojim post janjem"